Аутор Тема: Крајишки ДНК подухват  (Прочитано 7110 пута)

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #120 послато: јул 14, 2017, 01:44:42 поподне »
Кад смо већ на овој теми, можемо објавити резултате за N-P189.2, из лабораторије Y Seq:

Бањац, Бара, Босански Петровац, Јовањдан - DYS464 = 13-14-14-14
Латиновић, Кленовац (надимак Анкаловић, поријеклом из Јањила), Босански Петровац, Јовањдан - DYS464 = 13-14-14-14

С обзиром да за Бањца и Латиновића имамо и маркере на основу којих се може одредити хг, они се можда могу наћи у обе табеле, и "са маркерима" и "без маркера" (с обзиром да нису ни тамо, ни 'вамо)?:)

Ван мреже Uzi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 404
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #121 послато: јул 15, 2017, 01:56:21 пре подне »
С обзиром да за Бањца и Латиновића имамо и маркере на основу којих се може одредити хг, они се можда могу наћи у обе табеле, и "са маркерима" и "без маркера" (с обзиром да нису ни тамо, ни 'вамо)?:)

Претпостављам да је за ДНК табелу потребан "минимум" од 12 маркера. Иначе веч имамо једног Латиновића у табели, па се овим тестом потврђује две ствари, припадност Латиновића 13-14-14-14 роду, те да су, иако разгранатани, Латиновићи потврђено N-P189.2.

Значи потврђено је предање и веза Бањаца са Бањанима. У ову групу родова спадају и Бањани и Бањци, а ту су још и Репајићи, Пилићи и тестирани Латиновићи. Требали би им бити сродни још и Мајсторовићи/Ћулибрци.

Они сами су оставили предање о пореклу "од некакве Бање", али је Карановић чини се исправно закључио да су из Бањана родом.

Ако неко има кандидате који би се тестирали на N-P189.2 нека шаље ПП па чемо се организирати.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #122 послато: јул 15, 2017, 09:35:54 пре подне »
Претпостављам да је за ДНК табелу потребан "минимум" од 12 маркера. Иначе веч имамо једног Латиновића у табели, па се овим тестом потврђује две ствари, припадност Латиновића 13-14-14-14 роду, те да су, иако разгранатани, Латиновићи потврђено N-P189.2.



Немамо Латиновиће у днк пројекту, али су тестирани у склопу једног истраживања на затвореном делу форума. У сваком случају, постоји велики број резултата без маркера (сада већ преко 350), па се то негде мора забележити.

Ван мреже Sergius

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 277
  • I2-PH908
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #123 послато: јул 17, 2017, 10:56:23 пре подне »
Бранковић, Ђурђевдан, Саница, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту су му од хаплотипова најближи Бараћ из Павиног Поља са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23, као и Петровић из Трнаваца код Александровца са којим се разликује на 1 маркеру од упоредивих 17.

Тестирани није оставио никакве детаљније податке о даљем пореклу, па ако неко зна нешто више нека напише.

Олако смо прешли преко овог резултата. Карановић у књизи "Саничка жупа" Бранковиће (од којих су такође Ковачи) доводи у везу са Грубишама ("једно тијесто"), иста слава Ђурђевдан. Видјели смо да је Грубор R1a Z280 YP951. Карановиће које са Војновићима (Грубе Војновић, па од њега Грубише и Грубори) повезују, су I1 P109. У овом "роду" Карановић-Војновић-Грубиша-Грубор-Бранковић" имамо три хаплогрупе. Веза им је слава Ђурђевдан, која је код Срба најчешћа, и имамо још један случај груписања родова према слави, као код "Богуновића".

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #124 послато: јул 17, 2017, 11:07:26 пре подне »
Олако смо прешли преко овог резултата. Карановић у књизи "Саничка жупа" Бранковиће (од којих су такође Ковачи) доводи у везу са Грубишама ("једно тијесто"), иста слава Ђурђевдан. Видјели смо да је Грубор R1a Z280 YP951. Карановиће које са Војновићима (Грубе Војновић, па од њега Грубише и Грубори) повезују, су I1 P109. У овом "роду" Карановић-Војновић-Грубиша-Грубор-Бранковић" имамо три хаплогрупе. Веза им је слава Ђурђевдан, која је код Срба најчешћа, и имамо још један случај груписања родова према слави, као код "Богуновића".

Осврнули смо се на овај резултат Синиша и ја на некој од тема. Могуће да су Грубише делом I1-P109. Треба нам још неки резултат. Јасно ми је да си огорчен на Карановића, али се код једног дела крајишких породица та предања која је он забележио испоставише тачним. Што је реално подвиг, с обзиром да у то време, у том делу Босне, није било ни докумената (ни генетике), већ се све сводило на пука предања.

Такође, није он повезивао само на основу славе, иначе би све који славе Ђурђевдан, Никољдан, итд., ставио у једно, а то није случај. Повезивао је тамо где постоје предања да су "једно", да су се заједно кретали и сл. Да ли је ту било саплемењивања међусобно несродних породица, сигурно да јесте.

Ван мреже Sergius

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 277
  • I2-PH908
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #125 послато: јул 17, 2017, 11:19:59 пре подне »
Осврнули смо се на овај резултат Синиша и ја на некој од тема. Могуће да су Грубише делом I1-P109. Треба нам још неки резултат. Јасно ми је да си огорчен на Карановића, али се код једног дела крајишких породица та предања која је он забележио испоставише тачним. Што је реално подвиг, с обзиром да у то време, у том делу Босне, није било ни докумената (ни генетике), већ се све сводило на пука предања.

Такође, није он повезивао само на основу славе, иначе би све који славе Ђурђевдан, Никољдан, итд., ставио у једно, а то није случај. Повезивао је тамо где постоје предања да су "једно", да су се заједно кретали и сл. Да ли је ту било саплемењивања међусобно несродних породица, сигурно да јесте.

Нисам ја огорчен на Карановића, већ желим да укажем да једном некредибилан аутор (показало се више пута) нас доводи у ситуацију да његова груписања родова не узимамо олако. Кад су у питању Бранковићи и Грубише, он је то предање покупио у Саници, вјероватно од сељана, јер се одвајкада, још из ЦГ, вуче обичај да се међусобно не жене "исте славе". То је имало смисла код нпр. Цуца-Пјешиваца или Бањана-Пивљана, али у измијешаној Крајини, такви страхови и предања се често показују неоснованим.

Кад је у питању моја породица, испоставља се да су предања мога ђеда основана, а Карановићева писања неоснована, а мој ђед је био младић од 17 година кад је Карановић писао ту књигу "Поуње у Босанској Крајини". Сасвим сигурно ми Далмације и Лике нисмо видјели, а самим тим ни Богуновића, јер по причи мога ђеда нас су већина досељеника из Лике у Бодгрмечу звали "Рајићи", јер смо као турска раја дошли из Црне Горе, а до очевог села имали смо једну успутну станицу, а то је Чађавица у твом комшилуку. Вјероватно није истинита ни Карановићева теза о Залину као мјесту раздвајања, јер то нико од нас није чуо. И још много других ствари.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #126 послато: јул 17, 2017, 03:54:42 поподне »
Нисам ја огорчен на Карановића, већ желим да укажем да једном некредибилан аутор (показало се више пута) нас доводи у ситуацију да његова груписања родова не узимамо олако. Кад су у питању Бранковићи и Грубише, он је то предање покупио у Саници, вјероватно од сељана, јер се одвајкада, још из ЦГ, вуче обичај да се међусобно не жене "исте славе". То је имало смисла код нпр. Цуца-Пјешиваца или Бањана-Пивљана, али у измијешаној Крајини, такви страхови и предања се често показују неоснованим.

Кад је у питању моја породица, испоставља се да су предања мога ђеда основана, а Карановићева писања неоснована, а мој ђед је био младић од 17 година кад је Карановић писао ту књигу "Поуње у Босанској Крајини". Сасвим сигурно ми Далмације и Лике нисмо видјели, а самим тим ни Богуновића, јер по причи мога ђеда нас су већина досељеника из Лике у Бодгрмечу звали "Рајићи", јер смо као турска раја дошли из Црне Горе, а до очевог села имали смо једну успутну станицу, а то је Чађавица у твом комшилуку. Вјероватно није истинита ни Карановићева теза о Залину као мјесту раздвајања, јер то нико од нас није чуо. И још много других ствари.

Ништа не треба узимати олако, али не може се сумњати у сва предања због конкретно једне породице која је имала сасвим другачији миграциони пут. Такође, можда је неко други од Мазалица (не ваша кућа) испричо причу о вези са Богуновићима, или можда неко од Богуновића, или нека трећа фамилија.

Има Карановић својих грешака, али прво се полази од тога да су та предања тачна (као и са осталим ауторима), а онда су ту генетски резултати који треба да потврде или оповргну те наводе.

Треба поменути да је генетика потврдила многа предања која је Карановић забележио, пренео. Можемо набрајати, али дугачак је списак.

Поменућу само крајишке породице које славе Срђевдан, затим највећи део Родића (главни родови), Трниниће, Зељковиће-Бурсаће, породице које славе Михољдан у Босанској Крајини, Прице-Шијане, породице које славе Марковдан, итд., итд.

« Последња измена: јул 17, 2017, 03:57:29 поподне Небојша »

Ван мреже Sergius

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 277
  • I2-PH908
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #127 послато: јул 17, 2017, 05:50:58 поподне »
Није то он ни од кога чуо, у томе је ствар. Он је то писао из канцеларије. Разговарао сам с неколико "Богуновића" (Обрадовић, Стојановић, Бероња, итд.) и нико нема то предање. Штавише, имају нека друга, у која су прилично сигурни. То предање имају у ствари само они који су читали Карановића, а он је њих груписао према слави.

Кад смо код Марковдана, видимо да се појављују I2-CTS10228, I1 Z63 и E-V13 Бјелице. Погодио јесте за Срђевдан, али то је ријетка слава. Погодио је и Млађо за Аврамијевдан. Бурсаћи и Зељковићи имају доста живо предање да су род, и заједнички предак им је живио релативно скоро.

Нисам искључив да потпуно искључим Карановића из прављења једначине, али ако се деси случај да су Грубори R1a, Карановићи I1 P109, Бранковићи I2-PH908, a он их повезивао, нећу ни на тренутак помислити да је ријеч о неком "non-paternal event", него само констатовати да је, ипак, само ријеч о Карановићу.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #128 послато: јул 17, 2017, 05:59:21 поподне »
Ипак мислим да си прегруб према њему, а и уредно избегаваш да признаш да је и доста тога погодио, па и тамо где слава није ретка. Не можемо сад знати које је све приче чуо од тих људи тамо почетком 20. века, да би са сигурношћу рекли "он је то измислио". Није ништа мање "некредибилан" oд осталих аутора тога доба.

То тек данас видимо, појавом днк анализе, невезано који је српски крај у питању. Очигледно је да међу овим крајишким родовима постоје неки, условно речено, основни родови и неки прибраћени. Није то ништа страшно, али могу да разумем да боде очи некоме ко тежи презизним информацијама.

Иначе, ако је генетика данас оборила толика предања у Црној Гори, није ништа необично да се нешто слично деси код појединих родова у Крајини, где племенско-родовска свест, иако јака, није на том нивоу као у Црној Гори/Херцеговини. 

Ван мреже Pavo

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 412
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #129 послато: јул 17, 2017, 06:21:33 поподне »
Ипак мислим да си прегруб према њему, а и уредно избегаваш да признаш да је и доста тога погодио, па и тамо где слава није ретка. Не можемо сад знати које је све приче чуо од тих људи тамо почетком 20. века, да би са сигурношћу рекли "он је то измислио". Није ништа мање "некредибилан" oд осталих аутора тога доба.

U tom je srž problema.  Niti Karanović, niti drugi Cvijićevi učenici, bilježe informatore.  Pa onda ne znaš je li u pojedinom selu tradiciju kupio od po nekoliko članova svakog roda, od po jednog člana, ili je tradiciju za čitavo selo i sve rodove slušao od jednog starca.  Pogotovu je problematično kad se u uputstvima za istraživanje savjetuje istraživačama da "ponesu duhana" jer on "podmazuje" ljude i onda mnogo radije pričaju.  Naravno, bez navođenja imena informatora, ne samo da nije moguće znati od kog je on slušao tradiciji, već i razlučiti mjesta u općem dijelu gdje Karanović povezuje rodove na osnovu tradicije koju je slušao i mjesta gdje povezuje rodove na osnovu svojih procjena. 

Čitav pristup istraživanju stanovništva prije 100 godina je bio vrlo neznastven(Oklen su tvoji, starino?) a ništa manje neznanstveno je slijepo vjerovati rezultatima takvog istraživanja.  U svakoj drugoj znanosti se počinje od tog da je sve neistinito dok se ne dokaže suprotno.  Zašto bi ovdje išli obratnim putem?

Nevezano za samu raspravu, ja sam prije 6-7 godina u Zemaljskom muzeju u Sarajevu imao priliku vidjeti Karanovićeve terenske bilježnice za Pounje.  Nisam imao priliku ih podrobnije pregledati, ali bilo bi zanimljivo vidjeti je li sva građa iz rukopisa završila u izdanom djelu. 
יצחק

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #130 послато: јул 17, 2017, 06:29:50 поподне »

Čitav pristup istraživanju stanovništva prije 100 godina je bio vrlo neznastven(Oklen su tvoji, starino?) a ništa manje neznanstveno je slijepo vjerovati rezultatima takvog istraživanja.  U svakoj drugoj znanosti se počinje od tog da je sve neistinito dok se ne dokaže suprotno.  Zašto bi ovdje išli obratnim putem?



Слажем се. Али како смо истраживали пре него што се појавила генетика, него тако? Чак су се справљали читави родослови и сл., који су с појавом генетике пали у воду. Лако нам је сада причати када имамо генетске резултате црно на бело.

По мени је велики успех тим системом истржаивања бити и 50% у праву данас. А многи наши ентолози, међу којима је и Карановић, нису талеко од тог просека. ;)

Ван мреже Pavo

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 412
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #131 послато: јул 17, 2017, 06:51:21 поподне »
Слажем се. Али како смо истраживали пре него што се појавила генетика, него тако?

Pa valjda po knjigama i arhivima.  ;)
יצחק

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #132 послато: јул 17, 2017, 07:36:46 поподне »
Pa valjda po knjigama i arhivima.  ;)

Е да је среће па да је тако у свим нашим крајевима могло. У највећем броју су то биле пасивне области где се своди доста тога на усмену предају. Код Карановића се такође често наводи име "предавача", неретко именом и презименим и одакле је пореклом, али није то битно сад.

Поента је да се тада овим људима веровало малтене безрезервно. Сада, са појавом генетике, најлакше је рећи, "е овај је погрешио овде, онај ондне". Најбоље би било ове генетске резултате комбинавати са усменим предањима и историјском грађом, уколико је има, па онда видети резултате.

На мрежи ДушанВучко

  • Порекло
  • Памтиша
  • *
  • Поруке: 1557
  • I2 Динарик југ (род Никшића)
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #133 послато: јул 17, 2017, 07:45:36 поподне »
Мислим да су значајни сви који су објављивали студије о родовима,јер дају смернице,па и да су процентуално 50:50 да су у праву и да нису,опет ако су у праву је значајно,а и да нису у праву,опет се сазнала истина,на основу које може да се каже да нису у праву...Треба доћи до циља,а радови о родовима много помажу...напр. и оспоравани Кљајевић је писао о родовима који славе Св.Луку,ја сам се заинтересовао и купио књигу и почео да читам...Он је све ставио у род Никшића,због славе,а генетски резултати до сада су показала напр.да од броја тестираних, чини ми се  да је однос 50:50 род Никшића и они који нису...али без обзира,та књига ме је заинтересовала за све ово,а да је нисам узео,можда се не бих ни тестирао...тако да ,ја верујем да је у његовом раду бар 50 посто тачности,а верујем да је и више,али без обзира ,вредност,у смислу броја презимена и области,је већа од процента тачних података
« Последња измена: јул 17, 2017, 07:53:12 поподне ДушанВучко »

На мрежи Број 1

  • Уредник
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1383
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #134 послато: јул 17, 2017, 07:51:47 поподне »
Мислим да би било добро да уз сабране податке о досад тестираним Крајишницима уз сваког ставимо и који родови би, према литератури (навести извор), требало да буду сродни, тј. исте генетике. На тај начин би добили много ширу слику од досадашње. Наравно, при томе узети у обзир све што је претходно написано и посматрати такве проширене спискове с резервом.

На мрежи ДушанВучко

  • Порекло
  • Памтиша
  • *
  • Поруке: 1557
  • I2 Динарик југ (род Никшића)
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #135 послато: јул 17, 2017, 08:00:16 поподне »
Ради се о томе да је ова тема озбиљна за све и уколико неки истраживач направи неке грешке,то је логично да погађа лично оне над којима је грешка направљена...раније се вероватно ишло на што више обрађених родова,па се журило,ишло се на квантитет,много пута на "рекла казала" а и мале су биле могућности да се све то провери,за разлику од данас

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #136 послато: јул 17, 2017, 08:05:24 поподне »
Мислим да би било добро да уз сабране податке о досад тестираним Крајишницима уз сваког ставимо и који родови би, према литератури (навести извор), требало да буду сродни, тј. исте генетике. На тај начин би добили много ширу слику од досадашње. Наравно, при томе узети у обзир све што је претходно написано и посматрати такве проширене спискове с резервом.

Наравно. Зато и помињемо сва та предања. Невезано за генетику, ти родови, колико год хг да постоји међу њима, могу се испратити заједно у многим местима по Крајини кроз историју, као да су се кретали заједно. Што ће рећи да та предања нису била насумична и да некаква веза (не обавезно по Y-днк) очигледно постоји.

То је све важно за истраживање порекла Крајишких Срба. Игнорисање ових чињеница било би, како рекоше колеге пре мене, крајње ненаучно.

Ван мреже Pavo

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 412
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #137 послато: јул 17, 2017, 08:19:11 поподне »
Поента је да се тада овим људима веровало малтене безрезервно.

No mi danas ne moramo.  I ne postoji nikakav razlog za vjerovati Karanovićevoj prepričanoj tradiciji umjesto tradiciji koju nam prepričava Sergius.  Nikakvu dodatnu težinu nema činjenica da je Karanović bio kustos ZM u Sarajevu. 

Цитат
Е да је среће па да је тако у свим нашим крајевима могло. У највећем броју су то биле пасивне области где се своди доста тога на усмену предају

U većini krajeva se debelo moglo.  I to još mnogo više prije 100 godina kad je toliko građe kasnije uništene još bilo na životu.  Nitko nije spriječavao Karanovića da istraži i arhiv, samo je puno jednostavnije i brže ići od sela do sela i propitkivati pamtiše.  Da je "Pounje u Bosanskoj Krajini" odrađeno i skupljanjem narodne tradicije i analizom pisanih izvora, Karanović bi ga pisao 10-15 godina.  No, bilo bi puno bolje.

Da ne skrećem previše s teme, navest ću kraći primjer.  Obren Đurić Kozić je još prije Velikog Rata skupljao tradiciju po selima u Popovu koju je kasnije objavio Jevto Dedijer u svojoj "Hercegovini."  1930-ih je Ljubo Mićević ponovno skupio tradiciju za čitavo Popovo.  Kako je on ubijen za vrijeme slijedećeg rata, tako je njegove bilješke sredio Milenko Filipović i objavio 1959. u knjizi "Popovo u Hercegovini."  Filipović je terenskom istraživanju dodao 2-3 manja pisana izvora, i na tom se sve završilo.

Neću sad ulaziti i mnoge greške u tom radu, već evo jedne naravno nepotpune liste izvora koji su mogli biti korišteni i 1910. i 1930. i od kojih su mnogi do danas bar dijelom objavljeni.

Popovo je podijeljeno na dvije katoličke župe.  Sama župa Popovo ima matice od 1709. a župa Ravno od 1828.  Najbliža župa u Dubrovačkom Primorju je Lisac, ima matice od 1667. i u njima je masa upisa Popovaca.  I gradske župe u Dubrovniku sadrže mnoge upise Popovaca.  Postoje i knjige koje se zovu "Stati liberi" u kojim se navode osobe iz osmanskog zaleđa Dubrovnika koje se žene ili udaju u Dubrovniku.  Svi katolici(ali i preobraćeni pravoslavci) iz zaleđa su morali dokazati da su slobodni, tj. da u Hercegovini nisu bili vjenčani.  Rezultati ovog procesa koji je najčešće uključivao svjedoke zbog manjka matičnih knjiga u Hercegovini su upisivani u ove knjige i na njih se kasnije osoba mogla pozvati kao dokaz svoje "slobode."  Najstarije knjige pokrivaju period od 1665. do 1698. 

Pravoslavni manastir Zavala je posjedovao arhiv koje je spaljen za vrijeme Drugog svjetskog rata.  U arhivu su postojale liste manastirskih kmetova, liste davanja manastiru, kao i čitulje. 

Stonska kancelarija ima sudske dokumente od 1300. naovamo.  Često se spominju Popovci koji duguju pojedinim Stonjanima, ali i obratno.  Radi se o ljudima sve tri vjere, pa je osobito vrijedno. 

U arhivu u Dubrovniku je masa građe u kojoj se spominju pojedini Popovci koji su trgovali s dubrovačkim podanicima, sporili se s njima, krvili se s njima, i imali sve moguće odnose koje bi očekivao od susjeda u ta vremena.

Franjevački samostan u Mostaru ima haračke popise iz XVIII i XIX stoljeća sela oko Blagaja i u Popovu.  Arhiv Hercegovine ima i prijevode sidžila ljubinskog i stolačkog kadije iz istog vremena. 

Nije problem što se nije moglo, već što se nije htjelo jer se slijepo vjerovalo narodnoj tradiciji, kojoj se i danas previše vjeruje. 
יצחק

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6258
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #138 послато: јул 17, 2017, 08:27:15 поподне »
No mi danas ne moramo.  I ne postoji nikakav razlog za vjerovati Karanovićevoj prepričanoj tradiciji umjesto tradiciji koju nam prepričava Sergius.  Nikakvu dodatnu težinu nema činjenica da je Karanović bio kustos ZM u Sarajevu. 

Предање vs предање, није у томе ствар. У сваком случају урадио је велики посао (и он и остали аутори тога времена), колико год деловало површно из ове перспективе. Без тога би било 10x теже да причамо данас о пореклу неких родова. Да је могло боље, сигурно да је могло, као и много тога другог.

На мрежи симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1148
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #139 послато: јул 17, 2017, 08:54:48 поподне »
И Карановић и остали истраживачи су радили по Цвијићевим упутствима, дакле методологија је већ била унапријед дефинисана. Из методологије јасно произилази да им тежиште уопште није било на проналажењу поријекла појединих породица, већ схватање укупних миграторних кретања становништва, што се јасно види и у збирним табелама које су правили. Осим тога, чак и ти опште закључци о поријеклу становништва и миграцијама, су били само један сегмент општих етнографских истраживања која су вршили од начина, живота, сеоске архитектуре, вјеровања и др.

Мислим да није у реду Цвијићеву методологију  сводити на "празну причу уз мало дувана". Већина података о мјестима непосредних досељавања је прилично тачна код свих истраживача.

Неки су додуше себи дали мало више слободе у груписању неких родова, па и Карановић. Већ сам писао да је за Карановића најштетнији био утицај претходне Скарићеве студије, коју је користио приликом рада на Поуњу. И та прича о Богуновићима је потекла из тог извора.

Али одрадити толики теренски рад, обићи свако село, забиљежити крсне славе и мјеста непосредног поријекла за највећи дио родова, је велики посао и не треба га потцјењивати. Има ту доста корисног материјала који може да се искористи.