Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Српски ДНК пројекат / Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Последња порука Romanijski послато данас у 09:46:24 поподне »
За војну географију је одговоран Паво, ја сам проследио Geonames линкове.  ;) На овом Павовом исечку се види и заселак Ћаићи, одатле су Иванчајићи, од којих ће један да се тестира за ДНК дан следеће недеље.
Blizusi ali otišaobi u kontra smjeru tražeći Ćaiće- Ivanćaiće. To dole levo jesu Nepravdići, ali nisu u tim Nepravdićima Ćaići. Imaju i drugi Nepravdići , od  Dobre Vode sjeveroistočno 2,5km.
2
Српски ДНК пројекат / Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Последња порука НиколаВук послато данас у 09:32:35 поподне »
Ispravno je u mom slučaju
 http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

Selo se nekad zvanično bilježilo Podloznik, ali vremena su učinila svoje da je Podloznik ostao kao zaselak.  Negdje se pojavljuje i Buđ isto zaseok. Da vas nebih smarao. A ovaj drugi link pokazuje mislim nečiju privatnu oznaku Dobra Voda kao dobra česma, i nalazise u podnožju Trebevića. Tu su Gunjci i od njih dobilismo DNK uzorak čiji rezultat očekujem da napravi UZBUNU.  ;) ;) ;) mislim kod ovih poznavalaca Krajiških rodova...
Nikola Vuk svaka čast na Vojnoj Geografiji  :o :o :o

За војну географију је одговоран Паво, ја сам проследио Geonames линкове.  ;) На овом Павовом исечку се види и заселак Ћаићи, одатле су Иванчајићи, од којих ће један да се тестира за ДНК дан следеће недеље.
3
Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК дан 2018
« Последња порука Nebo послато данас у 09:00:37 поподне »
4
Српски ДНК пројекат / Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Последња порука Romanijski послато данас у 08:39:11 поподне »
Могуће, то нам само романијски може разјаснити.

Ispravno je u mom slučaju
 http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

Selo se nekad zvanično bilježilo Podloznik, ali vremena su učinila svoje da je Podloznik ostao kao zaselak.  Negdje se pojavljuje i Buđ isto zaseok. Da vas nebih smarao. A ovaj drugi link pokazuje mislim nečiju privatnu oznaku Dobra Voda kao dobra česma, i nalazise u podnožju Trebevića. Tu su Gunjci i od njih dobilismo DNK uzorak čiji rezultat očekujem da napravi UZBUNU.  ;) ;) ;) mislim kod ovih poznavalaca Krajiških rodova...
Nikola Vuk svaka čast na Vojnoj Geografiji  :o :o :o
5
Српски ДНК пројекат / Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Последња порука Pavo послато данас у 08:21:37 поподне »
To je ova istočnija Dobra Voda. 

6
Српски ДНК пројекат / Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Последња порука Лука послато данас у 08:11:17 поподне »
Да није у питању неки од ова два локалитета?

http://www.geonames.org/3274699/dobra-voda.html

http://www.geonames.org/3268371/dobra-voda.html

Могуће, то нам само романијски може разјаснити.
7
Српски ДНК пројекат / Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Последња порука Златан послато данас у 07:20:24 поподне »
Хвала, јавићу му.

https://www.familytreedna.com/upgrades/
Увидех да на ФТДНА постоји нови тест на 500 маркера. :o

Ја ћу ускоро да урадим на 111. Верујем да за обичне сврхе о потврди географског порекла, хг итд овај од 500 није потребан. Или каква су мишљења стручњака?
8
гроф Карафа је у Бечу 15.фебруара 1738.године издао акт којим се манастиру признаје посјед од укупно 81 јутро њива и вртова, 20 мотика винограда и 37 косаца ливада. Уз манастир узгајани су виноград и шљивик, који је 1771. године имао око хиљаду стабала шљиве. Манастир је укинут личним актом Царице Марије Терезије 1775 године. Одлуком Светог архијерејског синода, тек 1935 године, дреновачка парохија претворена је из манастирске у мирску. Тиме је прекинута веза између Дреновца и Ораховице (Дреновачки манастир је био метох манастира Ораховица) која је трајала 215 година а од чега је дреновац и црквени живот Срба у њему имао само благодет и корист. Стварање НДХ доњели су дреновачкој Православној цркви потпуно уништење. У јануару 1942. Године домаће усташе доњеле су одлуку да се дреновачка Православна црква сруши.На томе се радило темељно и систематски:срушен је кров са цркве и звоника, порушени су зидови и сводови, иконе и умјетничке слике са иконостасом Василија Романовића изнешене су из цркце и спаљене на гомили испред самих улазних врата у храм. По завршетку рата, од 1945 вјерске обреде вршили су поново калуђери из манастира Ораховица. У другој половини прошлог вијека, нарочито 80их година, мјештани Дреновца почели су обнављати своју цркву, да би након пропасти села и прогона становника у децембру 1991. године на храму у Дреновцу већу у јануару 1992.године било уништено све што је до тада обновљено. Током Другог свјетског рата Слатински Дреновац је имао 54 жртве усташко-њемачког  терора. За сјећање на све погинуле мјештане подигнуто је спомен обиљежје у парку поред Јанковачке ријеке, које је уништено 1992 године.
Парохијска слава у Слатинском Дреновцу била је Силазак Светог Духа на апостоле – Педесетница – Тројице, народски Духови. Уз парохијску славу коју су славила сва домаћинства у селу, свако домаћиснтво имало је своју Крсну славу. Пошто је у Дреновцу било више родбинских веза које су настале деобом кућних задруга, више домаћинстава славило је исту Крсну славу. У вријеме тих задруга знало је у једној задрузи бити више презимена пошто се супружници приликом заснивања брака нису службено вјенчавали, па је потомство из таквог брака носило дјевојачко презиме мајке, а Крсну славу је насљеђивало од оца. До краја 1991. године у Слетинском Дреновцу се славило укупно пет Крсних слава.
Светог Јована славили су домаћини са презименом : Болић, Кујавић, Лазић, Лукић и Смољанић.
Светог Георгија – Ђурђевдан – Ђурђево славили су домаћини са презименом: Грубач, Шимић, Зденчаревић.
Светог Архангела Михаила – Аранђеловдан – Аранђелово славили су домаћини са презименом: Буквић, Ступарић, Радовановић.
Светог Стефана Дечанског – Мратиндан славили су домаћини са презименом: Ивковић и Милинковић.
Светог Нилолу – Никоље славили су домаћини са презименом: Томић, Муселин, Болић, Ивковић, Плавшић, Радошевић, Кулинџија, Станковић и Деспотовић.
Посље Другог свјетског рата Слатински Дреновац је био општинско мјесто са милицијом, пољопривредном задругом и фабриком за дестилацију дрвета (производња шкриљца и дрвеног угља). Уз туристички центар на Јанковицу(поред језера, слапа и планинарских стаза на Јанковцу се налази и пећина „Максимов дом“ у којој се склањао хајдук Максим Бојанић) у селу је радила приватна продавница и гостионица. Радила је и друштвена трговина „Напредак“ из Ораховице, као и гостиона „Клак“ власништво угоститељаког предузећа „Ружица Град“ из Ораховице. Слатински Дреновац је имао пошту још од почетка ХХ вијека и свака кућа је имала прикључак на телефонску мрежу. У селу је постојала основна школа до 4 разреда. У оквиру шумског господарства Ораховица у Дреновцу је пословала шумарија у којој је било запослено око стотину радника из села и околине. Село је имало и друштвени дом, здравствену амбуланту, пекару и водоводну мрежу. Постојао је и фудбалски клуб „Папук“ као и Фазанерија и ловачки дом.
У акцији хрватских оружаних снага током Децембра 1991. године читаво село, свака кућа, црква,  школа, пошта, друштвени дом, здравствена амбуланта, шумарија, трговине и гостионице  су  минирани и попаљени. Том приликом убијени су Саво Станковић, Душан Ступарић,Стево Зденчаревић. Њихове породице и земљаци још увијек не знају гдје су покопани.
У селу тренутно постоји улица „10.Травња“ што је датум оснивања и проглашења НДХ из 1941. године, и то је једина таква улица са тим називом у читавој Хрватској. Власти општине Чачинци одуговлаче са спровођењем одлуке разних судова о промјени имена те улице. За сада је скинута једна од табли. Поред рушевне Православне цркве постављен је „спомен криж“ наводним страдалима у Другом свјетском рату од стране партизана. Приликом његовог постављања уз темељ цркве ископан је јарак у коме су пронађене кости за које се тврдило да потичу од заробљених војника НДХ, усташа и домобрана као и цивила хрвата стрељаним од стране партизана.На костима није било остатака одјеће. Познато је да се преминули калуђери у манастирима сахраљују у гробове као и остали мирјани да би након неколико година њихове кости биле откопане и положене у крипту која се налази одмах уз матични манастирски храм.
 Јуна 2015. са рушевне сеоске цркве украдено је најстарије од укупно три звона, које је произведено 1765 у Грацу.
Слатински  Дреновац је према пописима становништва имао сљедећи број становника:
1857: - 549;   1869: - 519;   1880:- 575;  1900:- 534;  1910:- 608;  1921:- 887;  1931:-771;  1948:-405; 1953:-566, 1961:- 506;  1971:-425;  1981:-362;  1991:-307;  2001:-72;  2011:-50; 2017:-28.
9
Слатински Дреновац је село у Славонији, у новије доба познато и по планинарско-туристичком центру Јанковац. Пут до Дреновца води од Чачинаца,преко села Хумљани, затим Пушине и завоја Црквенац. С лијеве стране долазећи од Пушине до рјечице Радетне дочекује нас бјелогорична шума Врандук, а даље настављале су се њиве Пројсне и Јабучик. С десне стране од Црквенца до села пружале су се плодне  оранице, настајале у давнини крчењем шума и шикара па по томе добише називе Крчевне, Дубрвне, Кречане и Лагер. Осим Радетне, кроз село протичу још двије ријеке које извиру у Папуку, Јанковачка ријека и Папучица. Све три, као по договору, састају се код ливада Доћице и даље настављају ток ријеком Војловицом.
До 1967. Године била је незаборавна атракција одлазити у Слатински Дреновац и Јанковац малим путничким возом „Ћиром“ који је село повезивао са Воћином, Чачинцима, Ораховицом и у крајњој линији Осијеком и Вировитицом, као и осталим центрима.
О Дреновцу постоје писани трагови још од 1294.године гдје се спомиње као Воћински Венсикат – тј. градски посјед у власништву воћинских племића. У првој половини XV вијека изумирањем племића Воћинских, Дреновац је под називом Dornouch прешао под власт племића Горјански. Доласком Турака у ове крајеве почетком XVI вијека Дреновац је, као и сва друга насеља, посато опљачкано, разорено и пусто мјесто. За своје потребе Турци су окупирана и опустошена села насељавали новим становништвом које је присилно доводили из источне, централне и западне Босне. Први поуздани запис о Дреновцу постоји с краја XVII вијека гдје шише да је посље ослобођења Славоније од Турака 1683-1699. Године Дреновац био граничарско насеље (est gent militari) с четири куће српских граничара чији су домаћини били: Срђа Вукичевић, Ђуро Маринковић, Радосав Продановић и Крстивој Бошњак. Сви су давали стражу на ријеци Илови која је била разграничење између турске и аустријске војске.
Према попису домаћинстава и економскох добара који је објављен 1736. Године Дреновац је тада имао 14 кућа чији су домаћини били:Вук Ивковић, Грујица Станковић, Јанко Станковић, Јован Грубачевић (Грубач), Божо Кресојевић, Симо Јурић, Тадија Муселимовић (Муселин), Плавша Павловић, Томо Босанац, Станислав Зорић, Јовица Стојчевић,  Гостомир Босанац, Јован Ивковић и Бранко Грубачевић (Грубач).
Стотину година касније, у попису који је обављен 1857.године, Дреновац је имао 549 српских душа. Ови подаци нам говоре да је велики пораст становништва настао у другој половини XVIII и у првој половини XIX вијека, што је утицало на политичке и друштвене промјене у читавом крају. Реорганизацијом управне власти која је спроведена 1870. Године, Котар у Воћину је укинут и пренесен у састав слатинског Котара, а Дреновац је постао општинско средиште у саставу новог Котара у Подравској Слатини. Тада су под Општину Дреновац припала насеља: Дреновац, Бокане, Ћералије, Ђурчићи, Горње Мељане, Секулинци, Смуде, Ријенци, Ћетековац, Красковићи, Прекорачани и Пушина. Прије него што је постао општинско средиште, у Дреновцу је 1853. Године саграђена школа коју су похађала дјеца из села у ближем окружењу. У то војеме, школе су постојале само у Воћину и Ћералијама.
1719.године калуђери из манастира Ораховица, на рушевинама цркве саградили су нову цркву посвећену Светом Георгију. Убрзо, уз цркву подигли су и манастир. 1758.године у манастирскојцркви је Василије Романовић израдио иконостас који је спадао у најбоље достигнуће  православне иконографије на простору Славоније. Новосаграђени манастир у Дреновцу, 4.децембра 1759.године, посјетио је пакрачки епископ Арсеније Радивојевић (1759-1770) и на Никољдан је служио у манастирској цркви архијерејску литургију. Посље пуознавања са радом у манастиру, владика је монашком братству потврдио право на опслуживање дреновачке парохије којој су припадала села : Дреновац са 20 домаћинстава, Шемерићи са 19, Пушина са 13, Ријенци са 14, Ђурчићи с 13, Мељане са 17 домаћинстава. Парохија је тада имала укупно 96 домаћинстава, а опслуживао ју је јеромонах Пантерије. Село Дреновац и новосаграђени манастир у XVIII вијеку били су на територији имања грофа Карафе, властелина од Воћина и Југовог Поља. Тадашњи игуман у манастиру, Антоније, обратио се молбом грофу да манастиру уступи нешто земље како би се могао сам издржавати. Слично писмо је кнез села Семердића (касније постало дио Пушине) писао грофу Карафи, да по његовој жељи и жељи сељана уступи манастиру једну пустару звану Зувкара, што је гроф и учинио. Исто су учинили кнезови села Кометник, Секулинци, Мељане и Дреновац па је манастри добио још земље. На основу тог пописа, гроф Карафа је у Бечу

10
У конкретном случају питам за свог зета, јер желим да му то поклоним за рођендан као нешто веома лично. Ја стварно немам времена да се ангажујем око тога, а није ми проблем да издвојим новац. Тако да још једном, ако било ко зна неког сличног који то ради за Р. Српску (општина Прњавор), нека ми се јави.

Можда би било најбоље поклонити му тестирање. То је данас свакако најбоља полазна основа за области које нису толико покривене литературом и изворима.
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10