Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Књиге / Одг: Моја колекција
« Последња порука Gallavant послато данас у 10:22:22 поподне »
Vidim da neki od članova imaju i skenirane razne članke, pa čisto da probram. Tražim već neko vreme par brojeva "Izvornika", Građa Međuopštinskog istorijskog arhiva, Čačak, i pisao sam im, ali nažalost nisam u mogućnosti da tamo odem lično i Izvornik kupim. Konkretno, sledeće radove (u zagradi izdanje i redni broj stranice rada:

Тевтер чибучки за нахију рудничку од 10. марта 1823. године (4: 5-40)
Таковско-рудничка села у тевтеру чибучком за 1824. годину (8: 5-27)
Рудничка нахија у тевтерима чибучким 1825. године (9: 9-42)

Bio bih vrlo zahvalan ako neko ima navedene radove, ili zna gde su dostupni online, eventualno ako znate za neki drugi izvor gde bih mogao te (i druge) teftere da nađem. Konkretno me zanima selo Brusnica.
2
Српски ДНК пројекат / Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Последња порука OlovniCovek послато данас у 09:32:27 поподне »
Po ovome sto se tice Svrljiga:

http://www.svrljig.info/svrljig-novosti/kultura/svrljizani-su-pretezno-slovensko-srpskog-praporekla.html

"Kod stanovništva svrljiškog kraja dominiraju haplogrupe I2a (oko 40%) i R1a (oko 15%"

Ispade Svrljizani siju veci deo Srbije sto se tice I2a :)
3
Књиге / Одг: Моја колекција
« Последња порука Георгије послато данас у 09:09:41 поподне »
Ante Sekulić - Hrvatski srijemski mjestopisi
Milenko Filipović - Različita etnološka građa iz Vojvodine
Miloš Škarić - Život i običaji "Planinaca" pod Fruškom Gorom
Lazar Ćelap - Zemunski vojni komunitet 1717-1881
Slavko Gavrilović - Građa za privrednu i društvenu istoriju Srema početkom XIX stoleća
Slavko Gavrilović - Irig
Slavko Gavrilović - Komorski Srem u drugoj polovini XVIII veka
Slavko Gavrilović - Mitrovica
Slavko Gavrilovic - Ruma
Slavko Gavrilović - Statistički podaci o Srbima sremske arhidijeceze 1800-1820
Slavko Gavrilović - Sumarni popis pravoslavnih karlovačke eparhije 1821
Sreta Pecinjački - Statistički podaci o naseljima sremske eparhije 1781
Ivan Jakšić - Iz popisa stanovništva Ugarske početkom XVIII veka
Dušan Popović - Beograd u XVIII veku
Dušan Popović - Građa za istoriju Beograda

http://www.mediafire.com/file/6zeva7hctx4g9qg/945674653.zip
Хвала !
4
Старе фотографије / Фотографије др Радивоја Симоновића
« Последња порука Георгије послато данас у 09:01:51 поподне »
Богдан Шекарић - Фотографије др Радивоја Симоновића, књига  прва (Музеј Војводине, Нови Сад, 2015)

Богдан Шекарић, аутор књиге је виши кустос, етнолог руководилац Етнолошког одељења Музеја Војводине



Лекар по образовању Радивој Симоновић био је такође и истакнути етнограф, који је током прве половине двадесетог века обилазио области насељене српским становништвом, од родне Фрушке горе до Херцеговине, Босне и Лике, начинивши притом велики број фотографија, које су документовале геолошке карактеристике ових предела, као и живот тамошњег становништва.

Др Симоновић се посвећено бавио и медицинским просветитељством, а основни мотив његових етнографских истраживања и публицистичког рада била је тежња да допринесе побољшању здравственог стања и животних услова народа. Уз етнографске експедиције по крашким пределима Херцеговине и Лике, др Симоновић је често путовао по Срему, Банату и Бачкој и снимао овдашња насеља, салаше и људе који су овде битисали, а његове фотографије данас су драгоцени етнолошки документи о прошлости Војводине.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina-u-objektivu

Првом књигом – "Фотографије др Радивоја Симоновића", обухваћено је око 320 фотографија које је Симоновић снимио на широком панонском културном ареалу. Грађа је распоређена по географско-историјским областима:
Срем, Бачка, Барања, Славонија и Банат. У оквиру тих области је изложена у складу са Симоновићевом намером да сакупи етнографску грађу о животу и култури појединих етничких заједница са овог подручја. Највећу пажњу посветио је Србима у Срему (Планини), Бачкој (Сомбору и Буковачким салашима) и Банату (Банатској Црној Гори и Крашованима), Шокцима у Бачкој, Барањи, Славонији и западном Срему, Климентима у равном Срему, Немцима и Словацима у Бачкој.


Списак подручја на којима су почетком XX века настале фотографије др Радивоја Симоновића:

Срем

Фрушка гора
Лединци, Каменица, Буковац, Раковац, Беочин, Баноштор, Грабово, Черевић, Банстол, Иришки Венац, Ириг, Врдник, Нерадин, Ривица, Бешеново, Бешеновачки Прњавор, Лежимир

Фрушкогорски манастири
Крушедол, Велика Ремета, Ново Хопово, Врдник, Јазак, Мала Ремета, Бешеново, Шишатовац, Петковица, Кувеждин, Беочин, Раковац

Доњи Срем
Хртковци


Славонија и Западни Срем
Привлака, Оток, Мирковци, Штитар, Ђаково, Светоблажје, Лепавина


Барања
Брањин Врх (Подравска Барања)
Драж (Подунавска Барања)


Бачка
Мијићеви Салаши, Сомбор, околина Сомбора, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Стапар, Сонта, Оџаци, Селенча, Бач, Вајска, Бођани, Нови Сад


Банат

Банатска Црна Гора
Петрово Село, Станчево, Хрњаково, Краљевац, Лукаревац, Теш

Крашовани


https://www.academia.edu/17481558/Fotografije_dr_Radivoja_Simonovi%C4%87a
5
Хрватска - Република Српска Крајина / Одг: Prezimena i krsne slave u eparhiji Pakračkoj
« Последња порука Број 1 послато данас у 09:01:33 поподне »
Vjerujem da je većina forumaša upoznata s šematizmom Pakračke eparhije iz 1898. koje već nekoliko godina kruži mrežom u skeniranom obliku.


https://www.scribd.com/document/50093739/Sematizam-Pravoslavne-Srpske-Eparhije-Pakracke-Za-Godinu-1898-Fotokopija


Taj šematizam sadrži i popis prezimena po parohijama sa slavama koje slave, po uzoru na dabrobosanski šematizam iz 1882.  Popis je napravljen tako da zauzme što manje stranica, što ga čini vrlo teškim za uporabu.  Pun je skraćenica i za razliku od dabrobosanskog šematizma, nema popis po parohijama, već su sva prezimena u eparhiji poredana po azbučnom redu.


Kako sam ovaj tjedan na godišnjem, odlučih prepisati i srediti popis prezimena.  Rezultat je ispod u Excel obliku.  Obratite pažnju pri dnu da postoje dva lista u dokumentu.  Jedan s prezimenima i slavama a drugi sa spiskom naselja u svakoj parohiji.  Mislim da će puno olakšati stvari.


http://www.mediafire.com/file/gtrc9xd9yr0dnce/1898.xls
Све похвале и велика захвалност за овај подухват. Ово је нешто што смо одавно хтели да урадимо. Свака част!
6
Књиге / Адресар угарских занатлија и трговаца (1892)
« Последња порука Георгије послато данас у 08:36:25 поподне »
Адресар угарских занатлија и трговаца (1892)

I део Угарска
II део Будимпешта
III део Ријека
IV део Хрватска и Славонија

Адресар је састављен на основу резултата пописа Угарске из 1891. године и података угарског министарства пољопривреде. трговине и индустрије и угарске трговинске коморе

Подаци су разврстани: према областима Угарске - врстама занатлија и трговаца - местима боравка

За већину места садржи само презиме и име особе, а за она која су имала статус слободног краљевског града дати су поред презимена и имена особе и називи улица и кућни бројеви

https://library.hungaricana.hu/hu/view/FszekCimNevTarak_25_023/
7
Књиге / Одг: Моја колекција
« Последња порука Pavo послато данас у 08:31:17 поподне »
Ante Sekulić - Hrvatski srijemski mjestopisi
Milenko Filipović - Različita etnološka građa iz Vojvodine
Miloš Škarić - Život i običaji "Planinaca" pod Fruškom Gorom
Lazar Ćelap - Zemunski vojni komunitet 1717-1881
Slavko Gavrilović - Građa za privrednu i društvenu istoriju Srema početkom XIX stoleća
Slavko Gavrilović - Irig
Slavko Gavrilović - Komorski Srem u drugoj polovini XVIII veka
Slavko Gavrilović - Mitrovica
Slavko Gavrilovic - Ruma
Slavko Gavrilović - Statistički podaci o Srbima sremske arhidijeceze 1800-1820
Slavko Gavrilović - Sumarni popis pravoslavnih karlovačke eparhije 1821
Sreta Pecinjački - Statistički podaci o naseljima sremske eparhije 1781
Ivan Jakšić - Iz popisa stanovništva Ugarske početkom XVIII veka
Dušan Popović - Beograd u XVIII veku
Dušan Popović - Građa za istoriju Beograda

http://www.mediafire.com/file/6zeva7hctx4g9qg/945674653.zip
8
Књиге / Одг: Моја колекција
« Последња порука Георгије послато данас у 08:19:33 поподне »
Владимир Стојанчевић - Протокол избеглица из Србије у Земун 1813.године
извор: Зборник Историјског музеја Србије бр. 8-9, 1972
линк за преузимање
9
Српски ДНК пројекат / Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Последња порука Небојша послато данас у 08:11:14 поподне »
На хрватским острвима има прилично J2b-M12. Било би занимљиво видети да ли је то M241, или M205.

Један од морлачких вођа био је и Илија Пераица. На 23andMe постоји презиме Пераица, Хрватска, I2a Dianric, што може да указује на то да се само име очувало.

Предео Бањана - и шире, би у дубровачким исправама зван - Морлакиа / Morlacchia. Упитна ие веза те области са далматинским Морлацима.

Интересантно. То би можда објаснило висок проценат поменутих хаплогрупа на западу, а и отворило питање неких старијих сеоба. Ипак мислим да се главнина Бањана, Дробњака, Крича и осталих, тек по доласку Турака, у већем броју покреће ка западу.

Генерално би те Истарске Влахе данас пре требало тражити међу Хрватима, него међу Крајишким Србима.
10
Српски ДНК пројекат / Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Последња порука Сол послато данас у 07:48:23 поподне »
Предео Бањана - и шире, би у дубровачким исправама зван - Морлакиа / Morlacchia. Упитна ие веза те области са далматинским Морлацима.

....Судећи по очуваним подацима, више напада је било на оном другом краку пута који је водио преко Дурмитора према Оногошту и даље према приморју. Пролазио је кроз пределе које су Дубровчани називали Планине, а некад и Морлакија. Прецизни је назив био Језера, а цео крај је приписиван Власима Бањанима. Чак овамо се упутио са територије Павловића у зиму 1427. један од кнезова војводе Радослава, по имену Богданац Бориновић, са братом и са људима, и ту је на Сандаљевој територији оштетио дубровачке трговце. Сами Бањани и браћа Златоносовићи оштетитли су трговце код места Пирни До, које је тај назив сачувало до данас у близини Плужина.......

такођер ие упитно сродство горепоменутих Златоносовића са истоименом властеоском породицом

https://mostovikulture.files.wordpress.com/2014/04/pljevlja-u-srednjem-vijeku2.pdf
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10