Аутор Тема: Аврамијевштаци  (Прочитано 51664 пута)

Ван мреже млађо

  • Уредник
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 784
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #80 послато: Новембар 25, 2013, 02:47:33 поподне »
Интезивно ових дана размишљам о овој нашој слагалици коју покушавамо да сложимо односно о томе зашто се један део рода сећа Ливна а други део рода опет Невесиња. Очигледно је гледано историјски да су миграције становништва ишле у смеру од Невесиња ка доњем Ливањском пољу и Ливну то јест и даље у правцу Лике и Крајине а не у обрнутом смеру. Чини ми се при томе да она моја теорија од пре неки дан о томе да се из неког разлога једни сећају само Невесиња а били су и у Ливну некако слабо пије воду и искрено речено што више размишљам о њој некако ми је све мање вероватна. Такође Владићи односно Ковачевићи причају о Ливну из кога долазе у Брасину са источне стране реке Дрине а други део рода опет говори о Невесињу и доласку из Херцеговине у Осат са западне стране реке Дрине. Хоћу рећи као да је гледајући све те податке које до сада имамо она оригинална локација нашег рода била у Невесињу, па се прво један део одвојио и отишао ка Ливну негде тамо у 15 веку а да је други део рода нешто касније кренуо ка Осату да би се негде оквирно у 17 веку нашли ту негде одмах практично једни до других само са две различите стране реке Дрине. Тек онда један део рода од Владића из Брасине креће преко попа из Каоне у правцу Мачве и Тамнаве где се и данас налази, а други део опет остаје негде ту у тим крајевима где се и доселио из Невесиња.



Специфичност родова који имају предање да су од Ливна, јесте: икавица и рударство...за Владиће се каже да су говорили икавицом све до прве половине ХХ° вијека.
Породице које су из Херцеговине/Невесиња, нису упамтиле да су икада говориле икавицом, или да су се бавиле рударством (од двадесетак испитаних породица, нисам нашао ни једну која би потврдно одговорила да је старином из Ливна, да је у прошлости говорила икавицом или да се бавила рударство): да ли је могуће да су од толико бројних родова само њих пар запамтило неке детаље своје прошлости а да су сви остали то заборавили?
Да ли је могуће да су се баш у Невесињу или на некој трећој локацији раздвојиле; једни отишли ка Далмацији а други упутили ка подрињу, и да су се игром случаја среле опет у "Осату".
Међутим, св.Аврамије није познат као крсно име у Херцеговини, данас породица које га светкују у Херцеговини нема...па се намеће и питање специфичности славе.
« Последња измена: Новембар 25, 2013, 02:51:00 поподне млађо »


Ван мреже млађо

  • Уредник
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 784
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #81 послато: Новембар 25, 2013, 02:49:23 поподне »
Шта би са оним Бјелићима пореклом из Куча? Како се ону уклапају у ову причу? Такође Ваш Р1а.

Ово предање Аврамијештака о пореклу из Ливна је прилично свеже чини ми се. Према томе, није искључено да су даљом старином из источних крајева Херцеговине.

Бјелићи јесу из исте гране R1a L1280 (старија лоза), имали смо заједничког претка тамо негдје у срењем вијеку, тренутно нам не могу бити од помоћи...макар не још, чекамо резултате на 37 маркера неколико већ тестираних "Аврамијевштака" на 12 маркера, можда дубља анализа (тест на 37 маркера) појединих укаже на неку ближу везу са тестираним Бјелићем...а можда искочи и нешто треће, прве резултате добијамо половином или крајем децембра.

А велика енигма јесте и прапостојбина...Невесиње или Ливно или нешто треће.
« Последња измена: Новембар 25, 2013, 02:51:28 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Бели орао
  • ***********
  • Поруке: 4929
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #82 послато: Новембар 25, 2013, 03:20:17 поподне »
Искрено, не верујем да су се баш "игром случаја" срели у Осату. Мислим да је то била организована сеоба, е сад, да ли је ишла од Невесиња преко Ливна, или обрнуто, то је већ дискутабилно.

Не бих се освртао на ту икавицу, она сама по себи ништа не значи. Многи Црногорци некад звуче као икавци. Предање о рударима исто може бити индивидуално, дакле та породица која је пренела предање се рецимо бавила рударством, остале не. Не мора да значи да су сви Аврамијештаци-Р1а рудари. :)

Како се Ливно тако често помиње, може бити да је то најдаља старина овог рода, а да су се касније неки огранци преко Херцеговине населили у Подриње, па зато и памте Невесиње као етапну станицу. Овде је све отворено, зато сам и покушао да убацим Бјелиће у причу, не би ли решили дилему.

Ван мреже млађо

  • Уредник
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 784
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #83 послато: Новембар 25, 2013, 03:47:38 поподне »
Искрено, не верујем да су се баш "игром случаја" срели у Осату. Мислим да је то била организована сеоба, е сад, да ли је ишла од Невесиња преко Ливна, или обрнуто, то је већ дискутабилно.

Не бих се освртао на ту икавицу, она сама по себи ништа не значи. Многи Црногорци некад звуче као икавци. Предање о рударима исто може бити индивидуално, дакле та породица која је пренела предање се рецимо бавила рударством, остале не. Не мора да значи да су сви Аврамијештаци-Р1а рудари. :)

Како се Ливно тако често помиње, може бити да је то најдаља старина овог рода, а да су се касније неки огранци преко Херцеговине населили у Подриње, па зато и памте Невесиње као етапну станицу. Овде је све отворено, зато сам и покушао да убацим Бјелиће у причу, не би ли решили дилему.


За сада само Владићи и Владићи-Ковачевићи говоре конкретно о Ливну...за западне области се вежу такође и Маринковићи-Павловићи из Љубовије баш због икавице, па се предпоставља да су и они могли бити из тих крајева, наравно икавица не мора много да значи, ипак то је један битан детаљ у овој причи.
Нисам стручњак, и не знам тачно како су се кретале сеобе...да ли је било сеоба од Ливна ка Невесињу и даље ка Осату и доњем подрињу, јесте питање, једно у низу тренутно отворених. ;)

Рударство свакако може бити спецификум једне породице или више њих...да су се неке од породица које славе Аврамијевдан бавиле тим послом, јесте тренутно чињеница, за остале родове то још није потврђено.

Не можемо рећи да се Ливно баш тако често помиње, за сада се конретно веже за једну породицу: Владиће и Владиће-Ковачевиће као и њихове огранке.
Ништа не искључујем као могућност, како Ливно тако и Невесиње су потенцијална подручја која могу бити старина родова који славе Аврамијевдан.
« Последња измена: Новембар 25, 2013, 04:11:45 поподне млађо »

Ван мреже Драгорад

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #84 послато: Новембар 25, 2013, 06:47:52 поподне »
Колико ја знам две гране нашег рода се нису среле у Осату већ само у једном тренутку вероватно негде у 17 веку били ту близу једни око Малог Зворника а други у Осату око Сребренице, јер моји Владићи-Ковачевићи говоре Љуби Павловићу пре 100 година искључиво о околини Ливна а сами Владићи потом потврђују исто то Ливно али нити једни нити други не помињу Осат или Сребреницу у свом породичном предању.

За Владиће из Брасине Љуба Павловић каже следеће:

Дошли су из некаквог села блиског Лијевну у Босни, у правцу ка Далмацији. Дошао је један старац са пет синова и више од 30 чељади, с много стоке и алата (били рудари), у намери да се овде наместе и да копају руде. Старцу се особито допало село и Гучево и он је још за живота копао руде и с децом се наместио. По смрти старчевој један му се унук запопи и оде да попује у шабачку Каону, па после кратког времена преведе два стрица и оца и насели у Малом Бошњаку и Коцељеви.

Односно за моје Ковачевиће-Владиће:

Преци су им се доселили, како се сматра, у првој половини 18. века, из околине Ливна у Босни. Још у време досељавања били су велика породица. Прво су се настанили у недалеком Малом Бошњаку, па су се одатле раселили по Коцељеви и другим насељима Ваљевске Тамнаве

То јест она грана нашег рода у којој су Владићи-Ковачевићи из Невесиња крећу ка Ливну за које се управо помиње појачано насељавање православног становништва у 15. веку и то у подручју доњег Ливањског поља, а опет Млађина грана вероватно нешто после или можда чак и у исто време креће из Невесиња ка Осату из кога се касније насељава ту по ближој или даљој околини. Дакле Ливно би било успутна станица из кога стиже ова страна од Шапца до Коцељева односно Владићи из Брасине где су Маринковићи-Павловићи из Читлука код Љубовије односно Милићевићи ( Мали Бошњак ) и Јаношевићи ( Узовница ) ушли неким посињењем или некако већ слично код нас у род.
Односно по фамилијама та подела би изгледала некако овако

R1a Z280 L1280

Правац кретања
Невесиње-Осат

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10  ЈОВАНОВИЋ-и (Роћевић, Зворник)
11 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
13 СТАНОЈЕВИЋ-и (Залазје, Сребреница)
14 МАКСИМОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
15 МАТИЋ-и (Врело, Шековићи)
16 ЂУРИЋ-и ((Врело, Шековићи))
17 МАРЈАНОВИЋ-и (Врело, Шековићи)
18 ПАВЛОВИЋ-и (Оћевља, Вареш)
19 МАРКОВИЋ-и (Крижевићи, Олово)
20 ПЕТРОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
21 ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)

Правац кретања

Невесиње-Ливно-Брасина-Тамнава

1 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Ботатић)
2 ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић)
3 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
4 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
5 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
6 ВУЈИЧИЋ-и (Скрађани, Шабац)
7 ДАМЊАНОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
8 ПОПОВИЋ-и (Змињак, Шабац)
9 ВЛАДИЋ-и (Брасина, Мали Зворник)
10 ТЕШИЋ-и (Новаци, Уб)
11 КОВАЧЕВИЋ-и (Коцељева, Коцељева)

+

I2a1

1 ЈАНОШЕВИЋ-и (Узовница, Љубовија)
2 МИЛИЋЕВИЋ-и (Мали Бошњак, Коцељева)

и

G2a

1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
3     - ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
4     - РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
5     - СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
6     - САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
7     - ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
8     - ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3942
  • I2-PH908
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #85 послато: Новембар 25, 2013, 07:51:14 поподне »
Кључна ствар за поријекло Аврамијевштака је прије свега њихов језик.

Икавски говор Азбуковице анализирали су многи лингвисти и они закључују да је то западни новоштокавски икавски говор који се говори највише међу католицима западне Херцеговине и Далмације, муслимани у Босанској Крајини и мањи број аутохтоних Срба на подручју Купреса и Ливна. Ту значи нема пуно дилеме: икавци у Подрињу су дошли са тог подручја гдје се говори тај језик, а то потврђују и њихова предања. То је потпуно исти тип народа какав су Буњевци у сјеверној Бачкој и могуће чак да су дио исте сеобе.

Подручје икавског новоштокавског на карти је приказано браон бојом.



Оно што мене буни је њихова рударска активност. На подручју западне Херцеговине и Далмације није у средњем вијеку било рудника. Међутим било их је у средњој Босни (Олово, Вареш, Краљева Сутјеска, Крешево, Фојница) као и у области Осата (Сасе, Сребреница). Старији слој рудара је свакако био саски, али су се те католичке енклаве, вјероватно женидбаеним везама, досељавањима попуњавале махом од католичког живља из западне Херцеговине. Ти досељеници Херцеговци ће тако постати доминантан елеменат у околини Травника, Лашванској долини. По свој прилици стари рудари ће досељеницима предавати занат, а они ће им дати неопходно попуњавање одумирућег католичког живља.

У подручју Подриња и са једне и друге стране Дрине, послије 1689. више није било католика, а познато је да је Сребреница била прва фрањевачка провинција у Босни и Херцеговини. Преостали католици, били они потомци Саса или католика из Западне Херцеговине могли су се утопити у православну средину, која ће дуго на њих гледати неповјерљиво, не заборављајући им некадашње поријекло. Љуба Павловић опширно пише о томе. Сем тога, све те породице одавао је језик којим су говорили.

Мислим да број ових породица у Западној Србији уопште није мали, исто тако мислим да су они махом били етнички Срби који су у неком историјском периоду припадали католичкој цркви или још увијек недовољно дефинисаној Цркви босанској. Долазили су из крајева гдје православна црква није била јака (Западна Херцеговина). Када су послије из Црне Горе и источне Херцеговине долазили православни родови, ови икавци су им били другачији, јер су кохабитирали и са старим рударима и са Турцима.

Владићи су иначе познат католички род из Раме. Још раније сам Млађи рекао да провјери ови везу.

По мени Невесиње отпада као мјесто поријекла јер се тамо говори ијекавски источнохерцеговачки говор. Није искључено да су ово предање донијели неки родови који су се призетили у праве Аврамијевштаке.
« Последња измена: Новембар 25, 2013, 07:57:01 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3942
  • I2-PH908
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #86 послато: Новембар 25, 2013, 08:04:28 поподне »
И да не заборавим, вјерујем и да је породица св.владике Николаја Велимировића била поријеклом од ових породица. Велимировићи су поријеклом били из Осата, живјели су у крају који се звао Бошњаци у Лелићу. По предању даљим поријеклом су били из Западне Босне.
Значи у потпуности се уклапају у профил подрињских икаваца.

О Србима икавцима писао сам и у свом тексту о поријеклу Николе Тесле, који је оригинално такође потицао од једне такве српске икавске породице са Купреса. Тај дио текста ћу пренијети овдје:

ДОДАТАК: СТАРИ СРБИ ИКАВЦИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Подручје западне Босне познато у средњем вијеку као Доњи Краји и Западне Стране, обухвата сливове ријека Врбаса, Сане, Пливе те крашка поља: Ливањско, Гламочко, Купрешко, Бјелајско. Још од раног средњег вијека насељено је српским племенима и као такво налазило се у саставу прве српске државе Властимировића у 9. и 10. вијеку, што спомиње и византијски цар Константин Порфирогенит у свом дјелу De Administrando Imperio када каже да је Хрватска сусјед Србији у подручју Цетине и Ливна.

Још је Јован Ердељановић у својој студији  „О пореклу Буњеваца“  јасно уочио етничке карактеристике овог стариначког становништва западне Босне и Херцеговине. Тако Ердељановић на концу своје студије закључује:

„Укратко можемо рећи да су наша истраживања о пореклу Буњеваца показала:

Да су преци свих Буњеваца били највећим дијелом исељеници из западне Босне и западне Херцеговине и из сусједних крајева Средње Босне и  Доње Херцеговине, који су се као огранци од тамошњих родова нашег народа обе вере пресељавали у Далмацију почевши још од 13. века, али поглавито од времена турског освојења Далмације (1511-1533).

Да се у свим историјским изворима и код свих писаца из прошлих векова Буњевци сматрају и називају Србима (односно именима којима се називају или означавају и православни Срби)“.

Потпуно исти етнички слој уочио је и Милан Карановић описујући православне Србе старинце Босанске Крајине:

„Старинци-дао сам овај назив целој групи родова за које сам стекао уверење на основу свестраног испитивања да су их Турци затекли у Босни. Чини се да им је матица средња Босна, око Травника и Зенице, а најсеверније границе Козица и Томина код Санског Моста, Кљевци изнад Кључа и Санице до Бјелаја у Бјелајском Пољу. Од средине су Босне кретали на све стране кад су Турци Босну освојили уколико се нису исламизовали. Изгледа као да су православни старинци и расно и етнички исто са исламизованим делом старинаца и са католицима старинцима у средњој Босни. Судећи по многим икавским речима код православног становништва у околини Јајца, чини се да су и ови православни старинци говорили икавски па су их надјачали досељеници из Херцеговине и Рашке, који су преко сјеверне Далмације и Змијања доспјели у Поуње.“

Слично пише и Др Милан Васић у својој студији „Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. вијеку“

„Наведени моменти говоре да становници Змијања, који су пописани у најстаријим турским регистрима и који су се у временском континуитету ту одржали до данас, нису насељени тек послије успостављања турске власти. За нас и даље остаје отворено питање: ради ли се ту о досељеницима из турског периода, или, можда, о старосједиоцима“

О језику Срба икаваца на Купресу пише Никола Рамић у студији „О икавском говору Срба у југозападној Босни“:

„Говор Срба у Вуковском и Равном пољу, по свим својим битним карактеристикама спада у круг новијих икавских говора, односно припада млађем икавском дијалекту штокавскога нарјечја …

Икавизам у говору Срба на овом терену више није споран, али ваља му јасно утврдити ареал, и, што је, чини се, још важније недвосмислено му опредијелити природу. Чињеница је да су његови носиоци Срби, аутохтони становници овога подручја на којем су већинско становништво, а у многим насељима и једино, али је истина и да у сусједству живе Хрвати икавци, који су на ливањско-дувањској територији апсолутно већинско становништво, као и Бошњаци икавци. На подручју Вуковскога и Равног (Равањског) поља, барем према географској лоцираности, треба имати у виду и значајну издвојеност Срба на овом, источном дијелу Купрешке висоравни. Ипак, то је икавски говор, а није ни мјешовити – нити је мијешани. „

Србе икавце налазимо и у више мјеста Ливањског поља. Икавизам је присутан и код Срба ијекаваца у већој или мањој мјери, али је у говору купрешких Срба он цјеловит и аутохтон, како то и Рамић тврди. Не може се дакле код њих говорити о некаквој врсти контактне икавице под утицајем икавског говора околног католичког становништва.  Да је икавица доста стара и присутна међу Србима ових крајева доказују и многа имена и презимена Срба из тог периода која углавном имају икавску варијанту. Тако се још 1530. године помиње гламочки војвода Стипковић. Видјели смо на примјеру презимена Свитлица, да је икавски облик Свитлица старији од ијекавског  облика  Свјетлица, слично је и са презименима Иванић-Јованић. Ијекавизација старосједилачког икавског становништва је извршена углавном под утицајем експанзивних и бројних српских родова са истока, из правца источне Херцеговине, Зете и Рашке. Ови родови су како то и Карановић запажа били доминантнији и борбенији од старосједилаца, и већина војвода и хајдука је управо од њих долазила. На тај начин је и икавица старосједилаца уступала пред ијекавицом досељеника. Одржала се, као што видимо, у чистом, аутохтоном и неисквареном облику једино код Срба на Вуковском и Равном пољу у Купресу (понајвише због физичке изолације и што је поменута област била скрајнута са главних миграционих рута).

То старо, српско становништво Паганије, Хума, Раме, Доњих Краја и Западних страна, веома рано издвојено од масе српског становиштва на истоку, у Немањићкој Србији, очувало је кроз цијели средњи вијек  народно православље познато у изворима као Црква Босанска, хијерарјиски недовољно устројено, али суштински не пуно другачије од православља у Немањићкој Србији (потребно је рећи да су тезе о тзв. богумилству цркве босанске новијим научним радовима из ове области оповргнути и да се у научним круговима више не узимају за озбиљно). Прозелитизам и крсташки ратови које су Угри, а преко њих католичка црква водили кроз читав Средњи вијек, резултирали су пред сами пад ових крајева под Турке чињеницом да је један дио овог народа прешао на католичку вјеру. Најизраженије је то било у западној Херцеговини и Макарском Приморју у 15. вијеку  гдје се српска племићка породица Јурјевића Радивојевића приклонила католицизму, а преко ње и остали народ. Тек током 15. вијека имамо подизање фрањевачких самостана у Рами, Доњим Крајима, западној Херцеговини и отворену акцију овог католичког реда, која је до тада углавном била ограничена на мисију у средњој и источној Босни међу колонијама саских рудара (Провинција Босна Сребрена у Сребреници-прва фрањевачка провинција у Босни). Већ крајем 15. и почетком 16. вијека,  велики број Срба и Влаха из средњевјековне Србије долази на просторе Босанске крајине и даље Лике и Далмације. Домаћи Срби старосједиоци стапају се са њима као јединовјерни  и једнокрвни, учествују у свим даљим сеобама на запад. Све до последњих ратова ови стариначки Срби сачињавали су знатан дио српске популације у Крајини, Лици, Далмацији и Кордуну. Никола Тесла је био њихов најпознатији изданак.

Ван мреже Драгорад

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #87 послато: Новембар 25, 2013, 10:28:18 поподне »
Исто тако мислим да су они махом били етнички Срби који су у неком историјском периоду припадали католичкој цркви или још увијек недовољно дефинисаној Цркви босанској. Долазили су из крајева гдје православна црква није била јака (Западна Херцеговина).

Ово је јако битно што си рекао Синиша јер у суштини по свим етничким особинама, народној ношњи, карактеристичном певању са ојкањем кога у Ливну зову ганга, археолошким ископинама гробова из претхришћанског периода се јасно види да у подручју горе од Нина изнад Задра преко практично целе Далмације па до западне Херцеговине или Ливна и Дувна, никада није било другог становништва сем Срба. Иначе практично прво помињање Срба као народа у савременој историји је оно за годину 822 у такозваним Франачким аналима где се цитирам каже да: Срби држе под својом контролом већи део Далмације, где под појмом Далмације не подразумевамо данашњу Далмацију већ римску покрајину са границама од Истре до Драча, односно од Јадранског мора до Саве и Дунава. После шизме између католичке и православне цркве се одржава чувени црквени сабор у граду Спљету ( Сплиту ) у коме се одлукама сабора забрањује литургија на словенском (српском) језику и прописује искључиво латински као црквени језик. После тога се један те исти народ а да најчешће није ни имао могућност да се одлучи за шта је тачно дели по шавовима вероисповести ( укључујући ту и већ наслеђени проблем са богумилима ) и после неколико генерација се већина од њих уместо као Срби католичке веросиповести изјашњавају као Хрвати. Конкретно управо за град Ливно се прво помињање Хрвата третира тако да се помиње попис у коме постоји толики и толики број католика и они се онда по аутоматизму пребацују у Хрвате. То се јасно види и из границе штокавског дијалекта кога одувек говоре Срби у икавском, екавском или ијекавском као најстаријем тј изворном наречју односно чакавског говора коме припадају Хрвати и која иде управо ту изнад већ помињаног града Нина укључујући још Истру острва и мали део копна ту око Сплита. Уколико некоме није јасно о чему се ту ради нека као мала илустрација послужи типична народна ношња данашњих ” Хрвата ” из околине Ливна тамо ка Сињу на слици доле

односно само Ливно са карактеристичним црвеним шалом око главе

Свако ко ово види ће се прво сетити чувених стихова из Горског вијенца када Његош кроз уста Кнез Рогана описује погинулог Батрића па каже:

Кад се шћаше ођест куд да иде,                                 
па обуци оне пусте токе,
шал црвени свези око главе,
а пани му перчин низ рамена,
двије пушке метни за појасом,

Ово је мало скретање са теме али чисто ради појашњења да се не би Ливно избегавало као могућа постојбина из већ познатих разлога.

Ван мреже млађо

  • Уредник
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 784
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #88 послато: Децембар 24, 2013, 06:13:46 поподне »
Филогенетско стабло "II°" неколико тестираних породица ”Аврамијевштака” R1a-L1280 на 37 маркера:


Извор: Синиша Јерковић, администратор српског ДНК пројекта
« Последња измена: Јануар 23, 2015, 11:59:06 пре подне млађо »

Ван мреже Драгорад

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #89 послато: Децембар 24, 2013, 07:33:15 поподне »
Филогенетско стабло неколико тестираних породица ”Аврамијевштака” на 37 маркера:



Извор: Синиша Јерковић

Млађо ( или Синиша свеједно ) који програм се користи за прављење овакве једне табеле ?
« Последња измена: Март 14, 2014, 09:46:43 пре подне млађо »

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3942
  • I2-PH908
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #90 послато: Децембар 24, 2013, 09:37:22 поподне »
Драгораде, постоји више програма за прављење филогенетских стабала на основу маркера. Ја користим програм network који може бесплатно да се скине. Међутим, ниједан програм не може до краја да ријеши стабло, тј. увијек буде посла који се мора ријешити пјешице, што би се рекло. Ја сам послије више покушаја успио да пронађем неки "свој" метод. Мислим да за сад функционише.

Ван мреже млађо

  • Уредник
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 784
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #91 послато: Децембар 26, 2013, 05:37:14 пре подне »
Као прво, желим да се захвалим Синиши на приложеном!
Ово је први покушају, лично мислим и успијешан, да се графички помоћу генетике и тумачења добијених DNK резултата, преставе споне које вежу одређене родове тестираних Аврамијевштака у Подрињу.

Пробаћу са великим опрезом дати нека лична виђења и субјективну интерпретацију тренутних резултата.

Прва ствар коју уочавамо јесте позиција тестираних Гужвића из мјеста Врело на односу свих осталих тестираних Аврамијевштака…њихов хаплотип јесте заправо најближи тренутно тестирани ”коријену” или (модалу).
Гужвићи су настањени у мјесту Врело (Шековићи)…у наведеном крају ово презиме и род су прилично разгранати и заједно са Ђокићима чине најстарије и најбројније породице у том крају.

Слиједјећи просту логику, да се предпоставити да су Гајићи, Петровићи, Ракановићи, из Јасенице и Палангетићи из Радачића (Олово) као и Станојевићи из Залазја (Сребреница), заправо огранци Видовића из Јасенице…што наравно не одговара истини.
У Јасеници, Видовићи, Петровићи и Гајићи су породице/потомци уз још четири презимена (Лазаревићи 1, Лазаревићи 2, Милошевићи и Васићи) која су имали заједничког оца по имену ”Лазар”, рођеног 1739 г.

За тестиране Ракановиће нисмо успијели утврдити помоћу црквених матичних књига као за остале родове, у каквом су односу на спрем наведених седам породица у Јасеници, међутим посматрајући филогенетско стабло, можемо закључити да су прилично блиски.

У Јасеници деветнаестога вијека, живјело је још неколико породица Аврамијешвтака, које су у међувремену изумрле.

Данас, Јасеница броји укупно 9 породица које светкују као своју главну славу св.Аврамија Затворника, плус 1 породица женске лозе Гајића који преслављају Аврамијевдан а главна им је слава Ђурђевдан, и једну призећену која такође преславља Аврамијевдан а њихова главна слава је Јовањдан.

Миторвићи из Главичорка (Бијељина) у том селу имају надимак ”Ђокини”, док њима сродни Гајићи (које нисмо тестирали) из истог села имају породични надимак ”Гужвићи”, мислим да није потребно објашњавати зашто је то тако.
Милићи из Табанаца/Тршића (Зворник) чине или огранак Митровића или су једна њихова паралелна лоза, што је вјероватније.

За Палангетиће из Радачића и Станојевиће из Залзаја тренутно немамо прецизнијих података о међусобним односима…али можемо констатовати да су блиски и да су такође блиски јасеничким Аврамијевштацима.

Блискост као и географска расподијела огранака Вујичића, Јоцковића и Ћосића не чуде, али оно што ме је мало изненадило јесу заправо Ковачевићи, јер у стручној литератури они се помињу као огранак Владића из Брасине, па сам очекивао да будум макар у истој ”грани” са Владићима, што није случај.

Међутим, не изненађује што су Владићи и Максимовићи блиски, ово само потврђује талас ”сеоба Аврамијевштака” који је ишао од Дрине преко Ликодре у Рађевини у правцу Коцељеве и даље источније.

Очекивао сам такође да ће Марковићи из Крижевића (Олово) бити блиски Палангетићима из Радачића (Олово), првенствено због непосредне близине Крижевића и Радачића…што опет није случај.

Оно што је битно јесте да генетика ипак указује и ефикасно доказује интеракције тестираних породица…нова испитивања су у току.

Можда су ова моја површна тумачења мало неспретно изнешена…надам се да ће, како Синиша тако и остали форумаши, својим знањем или сугестијама додатно помоћи да се неке за мене невидљиве чињенице изнесу на видјело.
« Последња измена: Децембар 26, 2013, 05:40:38 пре подне млађо »

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3942
  • I2-PH908
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #92 послато: Децембар 26, 2013, 10:01:45 пре подне »
Млађо,

хтио бих само да напишем пар напомена о тумачењу филогенетског стабла.

Иако на стаблу тако изгледа, није нужан закључак да су Гајићи, Петровићи, Палангетићи настали од Видовића, већ то само значи да су сви ови родови заједно са Видовићима имали једног заједничког претка и да су међусобно ближи у односу на остале гране Аврамијевштака. То што се Видовић налази на врху, значи само да је његов хаплотип најближи модалном, тј. да није развио велик број мутација у односу на коријенски.

Провјерио сам за Ковачевићe и они заиста нису блиски Владићима иако како кажеш предање каже другачије.

Владићи и Максимовићи дјелују мало удаљеније од осталих, али то је само због тога што на једном маркеру имају доста промјена вриједности, а и све мутације су им на брзомутирајућим маркерима, а ја сам хтио да то све прикажем на стаблу. Тако да они генерално нису толико далеко од осталих.

Тек сад видим да код Марковића нисам добро уписао мутације. Исправићу то па ћу ти послати.

Неки општи утисак је да је област Бирча ипак центар поријекла родова, тј. мјесто одакле су почели експанзију у разним правцима. Није то само због Гужвића, већ што је Бирач некако у средини између: Зворника, Осата и Олова.
Јасно је да се мачванско-сремска грана одвојила од те опште групе.
« Последња измена: Децембар 26, 2013, 01:38:20 поподне админ »

Ван мреже млађо

  • Уредник
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 784
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #93 послато: Децембар 26, 2013, 02:00:48 поподне »
Млађо,

хтио бих само да напишем пар напомена о тумачењу филогенетског стабла.

Иако на стаблу тако изгледа, није нужан закључак да су Гајићи, Петровићи, Палангетићи настали од Видовића, већ то само значи да су сви ови родови заједно са Видовићима имали једног заједничког претка и да су међусобно ближи у односу на остале гране Аврамијевштака. То што се Видовић налази на врху, значи само да је његов хаплотип најближи модалном, тј. да није развио велик број мутација у односу на коријенски.

Провјерио сам за Ковачевићe и они заиста нису блиски Владићима иако како кажеш предање каже другачије.

Владићи и Максимовићи дјелују мало удаљеније од осталих, али то је само због тога што на једном маркеру имају доста промјена вриједности, а и све мутације су им на брзомутирајућим маркерима, а ја сам хтио да то све прикажем на стаблу. Тако да они генерално нису толико далеко од осталих.

Тек сад видим да код Марковића нисам добро уписао мутације. Исправићу то па ћу ти послати.

Неки општи утисак је да је област Бирча ипак центар поријекла родова, тј. мјесто одакле су почели експанзију у разним правцима. Није то само због Гужвића, већ што је Бирач некако у средини између: Зворника, Осата и Олова.
Јасно је да се мачванско-сремска грана одвојила од те опште групе.

Хвала на појашњењу Синиша.

Можда се и нисам баш добро изразио, желио сам само нагласити да оно што се види илустровано на филогенетском стаблу по питању међуродбинских односа тестираних аврамијевштака, не мора нужно да одговара истини…па сам због тога навео примјер Видовића и родова који живе у Јасеници.

Покушавамо помоћу генетике утврдити везу Ракановића, Филиповића са осталим породицама у селу, јер тренутно нисмо у стању да их лоцирамо и повежемо са било којим родом конкретно, у матичним књигама нисмо нашли никакве одговарајуће податке, надам се да ће нам ту мало генетика притећи у помоћ.

Што се тиче и самих Ковачевића, њих сам очекивао да буду у грани заједно са Владићима и Максимовића или поред њих, јер као што смо навели за Ковачевиће у стручној литератури се каже да су огранак Владића из Брасине.

Наравно, све ове породице се релативно блиске.

Бирач је свакако епицентар, једино треба утврдити да ли су преци горе наведених породица дошли већ као разгранат и велики род у подриње, селивши се касније по подрињу, или су у Бирачу имали свој епицентар гдје су доживјели демографску експанзију.
« Последња измена: Децембар 27, 2013, 01:36:02 пре подне млађо »

Ван мреже PaSlaw

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #94 послато: Децембар 30, 2013, 05:29:56 поподне »
Пошто се ближи период израде завршних рачуна, покушат ћу да изнесем и нека своја закључна мишљења за ову годину за презимена која славе Аврамије.
С једне стране, мало је родова, односно групе родова, која су за претходну годину-двије толико напредовала у сазнањима о свом поријеклу као што је то група родова која слави Аврамије, а томе највише морамо да захвалимо Млађи и његовој идеји и пројекту који је сам изнио на својим плећима (нећу више да га хвалим, квари се). С друге стране, ни за један род,као за родове који славе Аврамије, не важи толико она крилатица са портала: ''Што више сазнајемо, мање знамо''. На свако ново сазнање отвори се читав низ нових питања и дилема.Покушат ћу да укратко наведем само нека питања која се намећу у вези са овим родовима.

Прво, ко смо ми у ствари? За неке родове који славе Аврамије се у неким писаним документима тврди да су раније били католици па су у Осату примили православље, за друге да су рударски родови па аналогно томе повезују их са Сасама, а и једни и други да су дошли из Ливна. Ми, већина, имамо породична предања да смо ''однекуд из Црне Горе или Херцеговине''. Осим тврдње да смо Саси (мислим да је ту тврдњу ДНК анализа дефинитивно оповргла) све остале тврдње су у оптицају. Промјена вјере у она времена није била риједак случај. Што се рударства тиче, и онда као и данас,треба ти мало алата и сирова снага. Сељаку, и онда и данас, није била потребна посебна обука да би постао рудар. Разлика је само да ли копа ''на'' земљи или ''у'' земљи. Или смо ми можда Срби ''старинци'' из Босне? Ни ово није за одбацити, посебно због тог сталног повезивања са Ливном и икавицом. Да ли се Ливно помиње због икавице или због нечег другог, не знам. Границе икавског говорног подручја, онда и сада, сигурно нису исте. М.Филиповић у својој  ''Височкој нахији'' каже да су ''Срби,католици и муслимани у Височкој нахији говорили икавицом''. Књигу је Филиповић писао почетком XX вијека. Ако смо Срби ''старинци'', откуд онда колективна амнезија и оно породично предање код већине родова о поријеклу ''однекуд из Црне Горе или Херцеговине''? Да ли, можда, зато што су сви други углавном били из Црне Горе или Херцеговине, па по оној народној: ''Куд сви Турци, ту и мали Мујица''или је нешто друго.
Друго, које је то мјесто одакле смо се касније раселили? Ја претпостављам да је то Осат. Да је Бирач, вјероватно би у Милићима било презимена која славе Аврамије. А ако се ради о роду које је од нечег бјежало, Осат и Сребреница су идеално мјесто за скривање. Ко мало боље познаје тај крај зна да се ту може сакрити читава једна армија и да нико не зна за њу.Промијениш Славу и презиме и Бог да те види.
Треће, када смо се раселили из Осата? Рачунајући по пасовима уназад, ја сам дошао до закључка да су Палангетићи у Олово дошли у периоду од 1820-1830 године. Дакле, немало после Првог српског устанака и навале муслимана из Србије на подрињска мјеста. Вјероватно је било продаје, размјене а ко зна, можда и расељавања под притиском.
Четврто, зашто баш Аврамије? Те Славе нигдје више нема и славе је само родови који су у Осату или су се отуд раселили. Моје је мишљење да то има неке везе са Мратинданом. Да СПЦ данас прихвати григоријански календар Св.Мрата би био 11. Новембра. Овдје на порталу смо читали о великом роду Кулизе који су поријеклом из Осата и славе Св.Мрату.Коинциденција или нешто друго.
И пето, како је могуће да су већина родова заборавила да су у једном периоду свог живота заборавили да су живјели у Осату? Код нас Палангетића никад Осат и Сререница ни у каквој причи нису помињани и зато је било немало моје изненађење овим сазнањем. Ја сам рођен само сто и нешто година од досељења у Олово. Зар тако мало треба да се неке ствари забораве? Код Млађе у Јасеници има девет родова који славе Аврамије и само се за неке знало да су истог поријекла.

Е сад, за истраживање даљег поријекла ових родова посебан проблем представља што  већина родова има патронимско презиме. Колико је мени познато само Палангетићи и Гужвићи нису патронимско презиме. За Гужвиће не знам, али знам да постоји муслиманско презиме Палангић (Бар,Бока Корска). Да ли они имају неке везе са нама, не знам. Зато вас, све са портала, молим да ако имате било какво сазнање или можда некога из тог дијела Црне Горе ко би могао да помогне, да се укључи. Свака информација је драгоцјена. Навикли смо ми да кривудамо на овом путу, тако да још једна евентуална странпутица ништа не значи.Такође молим Синишу да мало шире објасни ово филогенетско стабло, јер се ја у овој области осјећам као лош ђак: Научио сам рјешење напамет али поступак не знам. 

   

Ван мреже Драгорад

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #95 послато: Јануар 06, 2014, 10:03:34 поподне »

Прво, ко смо ми у ствари? За неке родове који славе Аврамије се у неким писаним документима тврди да су раније били католици па су у Осату примили православље, за друге да су рударски родови па аналогно томе повезују их са Сасама, а и једни и други да су дошли из Ливна. Ми, већина, имамо породична предања да смо ''однекуд из Црне Горе или Херцеговине''. Осим тврдње да смо Саси (мислим да је ту тврдњу ДНК анализа дефинитивно оповргла) све остале тврдње су у оптицају. Промјена вјере у она времена није била риједак случај. Што се рударства тиче, и онда као и данас,треба ти мало алата и сирова снага. Сељаку, и онда и данас, није била потребна посебна обука да би постао рудар. Разлика је само да ли копа ''на'' земљи или ''у'' земљи. Или смо ми можда Срби ''старинци'' из Босне? Ни ово није за одбацити, посебно због тог сталног повезивања са Ливном и икавицом. Да ли се Ливно помиње због икавице или због нечег другог, не знам. Границе икавског говорног подручја, онда и сада, сигурно нису исте. М.Филиповић у својој  ''Височкој нахији'' каже да су ''Срби,католици и муслимани у Височкој нахији говорили икавицом''. Књигу је Филиповић писао почетком XX вијека. Ако смо Срби ''старинци'', откуд онда колективна амнезија и оно породично предање код већине родова о поријеклу ''однекуд из Црне Горе или Херцеговине''? Да ли, можда, зато што су сви други углавном били из Црне Горе или Херцеговине, па по оној народној: ''Куд сви Турци, ту и мали Мујица''или је нешто друго.
Друго, које је то мјесто одакле смо се касније раселили? Ја претпостављам да је то Осат. Да је Бирач, вјероватно би у Милићима било презимена која славе Аврамије. А ако се ради о роду које је од нечег бјежало, Осат и Сребреница су идеално мјесто за скривање. Ко мало боље познаје тај крај зна да се ту може сакрити читава једна армија и да нико не зна за њу.Промијениш Славу и презиме и Бог да те види.
Треће, када смо се раселили из Осата? Рачунајући по пасовима уназад, ја сам дошао до закључка да су Палангетићи у Олово дошли у периоду од 1820-1830 године. Дакле, немало после Првог српског устанака и навале муслимана из Србије на подрињска мјеста. Вјероватно је било продаје, размјене а ко зна, можда и расељавања под притиском.
Четврто, зашто баш Аврамије? Те Славе нигдје више нема и славе је само родови који су у Осату или су се отуд раселили. Моје је мишљење да то има неке везе са Мратинданом. Да СПЦ данас прихвати григоријански календар Св.Мрата би био 11. Новембра. Овдје на порталу смо читали о великом роду Кулизе који су поријеклом из Осата и славе Св.Мрату.Коинциденција или нешто друго.
И пето, како је могуће да су већина родова заборавила да су у једном периоду свог живота заборавили да су живјели у Осату? Код нас Палангетића никад Осат и Сререница ни у каквој причи нису помињани и зато је било немало моје изненађење овим сазнањем. Ја сам рођен само сто и нешто година од досељења у Олово. Зар тако мало треба да се неке ствари забораве? Код Млађе у Јасеници има девет родова који славе Аврамије и само се за неке знало да су истог поријекла.
Е сад, за истраживање даљег поријекла ових родова посебан проблем представља што  већина родова има патронимско презиме. Колико је мени познато само Палангетићи и Гужвићи нису патронимско презиме. За Гужвиће не знам, али знам да постоји муслиманско презиме Палангић (Бар,Бока Корска). Да ли они имају неке везе са нама, не знам. Зато вас, све са портала, молим да ако имате било какво сазнање или можда некога из тог дијела Црне Горе ко би могао да помогне, да се укључи. Свака информација је драгоцјена. Навикли смо ми да кривудамо на овом путу, тако да још једна евентуална странпутица ништа не значи.Такође молим Синишу да мало шире објасни ово филогенетско стабло, јер се ја у овој области осјећам као лош ђак: Научио сам рјешење напамет али поступак не знам. 

Ни Ковачевићи нису патронимско презиме али ја не бих због тога тражио своје порекло међу свим осталим породицама које имају исто презиме, јер је тај пут доказана и проверена странпутица. Чини ми се такође да ово наше породично стабло има пар нејасноћа као што је она коју су већ сви поменули тј да су Владићи и Ковачевићи доста далеко повезани и поред предања које каже сасвим супротно. Не знам Млађа је између осталог чуо приликом истраживања да су Владићи мало шири појам, тако да су можда моји Ковачевићи ближи тој некој другој грани Владића чији узорак немамо или је опет кључ у нечем сасвим десетом што ми сада не видимо. Што се тиче Осата или Бирача као центра рода и то је на климавим ногама јер као што сам то више пута напомињао наше предање документовано пре сто година из два различита извора прича причу о досељавању директно из Ливањског поља тј Ливна у Брасину са десне стране реке Дрине и ниједном једином речју нити било чијим накнадним сећањем не инкорпорира околину Сребренице као сталну или макар привремену локацију где су Владићи тј Ковачевићи живели. Што се тиче икавице и католицизма то по мени нису ствари на које треба обраћати пажњу јер на пример мало људи уопште зна за податак како се средином 19 века на попису у Далмацији и њеном залеђу 88.9% њих изјаснило као Срби и то великом већином као Срби католици и нешто мало као православни. Ијекавица и штокавски су оригинални језик Срба а од ијекавице симплификацијом су настале икавица и екавица, нажалост подручје где се прича икавица је као што рекох је већином било католичко јер је ту утицај Ватикана био много јачи, па је потпуно погрешно то наречје приписано Хрватима који су чакавци и чији је оригинални језик практично нестао реформом Људевита Гаја тј усвајањем српског штокавског као онога што се данас сматра хрватским језиком.
Право питање је када су се наши родови раздвојили на оне у Ливну и оне у Невесињу, односно да ли из Ливна у Невесиње или вероватније обратно. Што се тиче старинаца Срба из Босне тј Саса по мени нити једно нити друго није тачно и то јасно показује карта распрострањености L1280 на familytreeDNA која показује област Балтика као ону локацију где је највероватније и настала та подгрупа којој је уосталом и име Јужно Балтичка. Ту су у давнини живели искључиво и једино Словени које су Германи касније што побили, што протерали што покатоличили тј германизовали их. Већина од нас зна за Лужичке Србе али на том подручју су изнад њих били и Љутићи или Љутице до саме Елбе, Бодрићи или Бодрице у средини и Поморјани до Источне Пруске. На острву Ригену тј Рујну је био град по имену Аркона и у њему огромна статуа бога Световида од кога нам је после преласка у хришћанство остао Видовдан. Такође вреди напоменути и да су Љутиће који су били познати по својој физичкој снази звали још и Вилци или Велци тј људи вукови што се може повезати са светом животињом у Срба вуком. односно толиким бројем имена и презимена која су од вука настала.

Ван мреже PaSlaw

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #96 послато: Јануар 07, 2014, 11:35:17 пре подне »
Мир Божји, Христос се роди!

Велики поздрав Драгораде. Мој циљ и јесте био да о овој теми размјенимо своја размишљања, па што не и да полемишемо. Ја немам намјеру да полемишем, поготову не данас, али хоћу само неке ствари да разјасним.

Знам ја за твоје Ковачевиће и у предходном тексту их нисам поменуо као непатронимско презиме само зато што
су врло често презиме и што може, као и ти што кажеш, да нас одведе на странпутицу.Палангетиће и Гужвиће сам поменуо само зато што имају специфична и јединстена презимена која би нас могла упутити на даље поријекло свих родова који салаве Аврамије И мене је такође помало изненадило ово филогенетско стабло, али добро... Виђећемо још.Што се тиче католика и Саса, њих сам поменуо само зато што су већ помињани у неки радовима као могуће даље поријекло, али то нема везе са Србима "старинцима" из Босне. Кад помињем Србе "старинце" мислим на Србе који су од времена Немањића (а можда и од раније)  основали своју босанску Цркву а то, опет, нема никакве везе са некаквим богумилима који се све чешће помињу као старински народ у Босни.А сви знамо чија је то "наука" То су Срби. То је набоље илустровао Н.З.Бјеловучић "Полуострво Рат" када изједначава "Србе правосалвне" и прпаднике "босанске Цркве", а католике одваја и од једних и других. Икавицу сам поменуо само у контексту граница говорног подручја онда и сада и због тога што је помињано да неки наши родови говоре икавицом.Можда  је то зато везано за Ливно. Али добро, ти кажеш да од прије сто година постоји породично предање Ковачевића о Ливну као ранијем поријеклу, као и да не постоји никаво предање о Осату или Бирчу. Е то мене збуњује. Прво, како је могуће да се неки родови тако сконцентрисано населе низ Дрину ако су дошли или из Невесиња или из Ливна или и из Невесиња и Ливна. Друго, како је могуће да наше Славе нигдје више нема осим овдје око Дрине. Обично у мјестима гдје су раније били остане бар по нека глава, тако да би нас требало бити и око Невесиња и око Ливна а можда и шире. И Палангетићи ни у једном свом породичном предању не помињу Осат или Сребреницу, али ја у породична предања све мање вјерујем. Могуће је да смо се ми мало стидили од комшија који углавном имају даље поријекло из јуначке Црне Горе и Херцеговине и што нисмо побили бар 100 Турака прије досељавања па су онда намјерно заборављали своје поријекло. :)
Све ово су нека моја размишљања али прије свега и дилеме без икаквих претензија у смислу закључивања и прије свега жеља да о овоме разговарамо.







 
 

Ван мреже Славко Видовић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 15
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #97 послато: Јануар 07, 2014, 02:34:18 поподне »
Мир Божји и Христос се Роди

Моје мишљење о сеоби Аврамијевштака је да су једни отишли из Херцеговине према Ливну а други према Осату највероватније бежећи од нечега (од турака највероватније)и да су у тој сеоби и узели Св. Аврамија за славу ,што баш ту то је већ мало теже утврдити. Већ дуже време пратим Млађин рад и у почетку нисам се баш много слагао са нјим али се временом то променило.
Неки повезују Св.Мрату  са Аврамијем пошто по старом календару он је 11 новембра али и Св Аврамије по старом је 29 октобра , чак је Млађо и тестирао особу са подручја Подриња који слави Мратиндан и није Р1а тако да та тврдња за  мене за сад отпада,наравно док се не докаже друкчије.
Желео бих да се захвалим свим форумашима, свака част на великом залагању

Ван мреже Славко Видовић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 15
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #98 послато: Јануар 07, 2014, 09:54:39 поподне »
Ja mislim da se mi testirani trebamo ipak drzati Bjelica on nam je za sad najstariji
« Последња измена: Јануар 07, 2014, 09:56:13 поподне Славко Видовић »

Ван мреже Небојша

  • Бели орао
  • ***********
  • Поруке: 4929
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #99 послато: Јануар 08, 2014, 09:21:26 пре подне »
Није искључено да је матица ове групе родова Р1а негде у источној Босни. Некако ми Р1а и "иде" уз те крајеве. Предања нису поуздан доказ, мада их не треба занемарити. Једина веза Аврамијевштака са јужним крајевима је управо тај Бјелић пореклом из Куча.
« Последња измена: Јануар 08, 2014, 08:34:27 поподне Небојша »