22. oktobra 1912. – Treća srpska armija đenerala Božidara Jankovića (na slici levo) sa bataljonom pukovnika Milosavljevića potukla u Prvom balkanskom ratu turske snage i oslobodila Prištinu.
Jedan učesnik balkanskih ratova zabeležio je:“9. oktobra (po starom kalendaru, 22. oktobra po novom) tukli smo se pred Prištinom. Kad je bilo posle podne, Turci su počeli odstupati. Naša zastava je već bila pobijena na njihovom položaju. Odmah smo krenuli napred i stignemo više Prištine na jedno polje. U putu smo prolazili pored kola koja su bila puna prtljaga i ostalih kućevnih stvari koje su Turci ostavili. Tu smo noćili. Vojska je bila sva vesela“. (Luka Stević, Ratni dnevnik 1912-1918, priredio Petar Opačić, “Godišnjak međuopštinskog istorijskog arhiva Šabac”, br. 18, Šabac 1985, 12).
Posle oslobođenja Prištine, srpska Treća armija trebalo je u duhu direktive Vrhovne komande da odmah produži pokret ka Kumanovu i Skoplju, jer je već kasnila dva dana.
To se međutim nije desilo, jer su jedinice bile iscrpljene dugim marševima i borbama, pa je komandant armije, general Božidar Janković odlučio da se 23. oktobra ljudstvo zadrži u rejonu Prištine radi odmora i popune. Jedinice su se odmarale razmeštene u bivacima, osiguravajući se predstražama prema frontu i bokovima. Na Gazimestanu se odmarala Drinska divizija drugog poziva, sećajući se junaštva slavnih kosovskih junaka.
Po naređenju komandanta armije, na mestu pogibije kneza Lazara, kod Muratovog turbeta, održan je pomen svim Srbima izginulim u Kosovskom boju 1389. godine. Zatim je komandant Treće armije general Božidar Janković uz svečanu paradu jedinica ušao u Prištinu. Sotir Aranđelović, rezervni poručnik i ordonans u štabu Moravske divizije drugog poziva, u svojim “Uspomenama”, piše:
“… Priština neće videti svečaniji dan od ovoga dana. Na čelu štaba jaše na konju sedi đeneral, u čijoj su pratnji komandanti Šumadijske i Moravske divizije. Na čelu štaba vojna muzika, a za štabom ordonansi i vojska. Sve živo je izašlo da dočeka i pozdravi Srpsku vojsku.”
A Jaša Tomić, političar, novinar i književnik iz Vojvodine, u reportaži objavljenoj 26. oktobra 1912. godine u “Novosadskoj ilustrovanoj ratnoj hronici”, piše:
“…Na ulazu u Kosovo nailazismo na Srbe stanovnike, kako plaču od oduševljenja. Od kada je Srbija mobilisana, Arnauti su se bojali da ih diraju. Oduševljenje Srpske vojske ne može se opisati. Pevaju. Muzika i trube sviraju. U ovaj mah svi smo zaneti najvećim miljem. Srpska pobeda na Kosovu jamči potpuno naše oslobođenje. Nema te sile koja će više moći potisnuti Srbe sa Kosova”.
Sto godina kasnije, Srba na Kosovu je sve manje, a albanske vlasti u opštini Đeneral Janković, koja nosi ime po oslobodiocu Prištine i Kosova, promenile su naziv mesta u Elez Han…
IZVOR: Novosti, Vikipedija, Vesti
Komentari (0)