Крсне славе барањских Срба

3. октобар 2015.

коментара: 11

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

Барања је историјска и географска област, смештена између река Драве и Дунава и планине Мечек. Овај простор Срби населили су још у Средњем веку, повлачећи пред Османлијама након пада Српске деспотовине 1459. и пада Босне 1463. године. Даљим ширењем Османског царства и сама Барања ће доћи у његов састав, у коме ће остати наредних 170 година.

Прве веће сеобе Срба на ове просторе десиће се у времену након пропасти Угарске на Мохачком пољу 1526. године, када ће цела Барања ући у састав Османског царства, а где ће Османлије населити српско становништво са простора Србије, Босне и Славоније.

Тако већ 1573. године, немачки путописац Стеван Герлах бележи да су Срби у Барањи главни и најимућнији етнички елемент, а такво стање ће се задржати отприлике до 1687. године, када ће Барању ослободити војска Свете лиге. Тада ће се један део српског становништва иселити, а онај део који буде остао потпасти под политику унијаћења, која ће бити добрим делом сузбијена појавом патријарха Арсенија III Чарнојевића 1690. године.

Отада Срби ће проћи кроз још неколико великих искушења која ће у сваком таласу све више смањивати њихов број, почевши од Ракоцијевог устанка (1703-1711) у коме ће велики број Срба бити побијен и протеран, преко досељавања Немаца крајем XVIII века којим ће се потиснути српски етнос на северу, преко Револуције 1848/1849. године, у којој Барања неће ући у састав Војводства Србије, на концу, преко неправедног разграничења између Републике Мађарске и Краљевине СХС у Тријанону 1920. године, када ће Северна Барања бити одузета Краљевини СХС, а њени Срби бити исељени или протерани са својих већ вековних огњишта.

Данас када говоримо о Барањи као српском етничком простору, говоримо углавном о Јужној Барањи, која остала саставним делом Краљевине СХС након Тријанонског споразума, а која ће се након Другог светског рата наћи у саставу Хрватске, у чијем саставу се и данас налази.

Када говоримо о пореклу данашњег српског становништва Барање, требамо имати на уму да се на овом малом простору само у последњих сто година одиграло десетак значајнијих досељавања и одсељавања становништва, што је у неким случајевима битно мењало етничку слику саме Барање.

Што се тиче данашњих Срба који живе у Барањи, можемо рећи да су најразличитијег порекла, почевши од оних који су дошли још у време Османлија, до оних који су Барању населили крајем деведесетих година прошлог века.

Као и сви други Срби, и барањски Срби славе славу, и томе је посвећена ова тема. Нешто дужи уводни део био је потребан како бисмо имали јаснију слику о пореклу и шароликости српског становништва у Барањи.

Податке о крсним славама православних Срба у Барањи можемо сазнати кроз пописе и протоколе које је проводила Српска православна црква, а у чијој географији Барања припада Епархији осечкопољској и барањској, док самим њеним простором управља Архијерејско намесништво барањско.

Захваљујући управо Архијерејском намесништву барањском и сусретљивости архијерејског намесника протојереја-ставрофора Михајла Маријанца овде се објављују подаци о крсним славама барањских Срба.

У прилогу следе славе и презимена породица које славе коју славу.

КРСНЕ СЛАВЕ СРБА У БАРАЊИ ПРЕМА СТАЊУ ИЗ 2015. ГОДИНЕ

Св. Игњатије Богоносац: Берић, Вакањац, Веселиновић, Дабић, Јанковић, Маријановић, Миличевић, Митровић, Јанковић, Ћудић, Убавић, Чакаревић, Шашо.

Св. Архиђакон Стефан: Бачванин, Бекић, Бертић, Божић, Бојанин, Бојанић, Бошњак, Брадашевић, Верица, Вукосављевић, Гашперт, Глувак, Дадић, Дмитрић, Ђекић, Ђујић, Ђукић, Ђурђевић, Ђурић, Живковић, Зец, Зјалић, Зубић, Иванчевић, Јазавац, Јекић, Јефтимир, Јовановић, Кашанин, Керић, Кнежевић, Ковач, Кукољ, Кулојевић, Курлагић, Лукановић, Мађаревић, Малиновић, Марић, Михајловић, Мишљеновић, Надовеза, Недић, Николић, Обрадовић, Папрић, Парабак, Пашић, Петров, Петровић, Поповић, Прекодравац, Прокић, Радовановић, Ристић, Ристовски, Сенић, Семберовић, Стјепановић, Суботић, Сутарић, Танасијевић, Тешановић, Трбић, Ћирић, Увалић, Цуњак, Чакардић, Ченгија, Шикања, Шћекић.

Св. Василије Велики: Вучић, Лазентић, Керовац, Тадић, Хајџановић, Цицак.

Свети Јован Крститељ: Аћимов, Бабић, Багић, Балатинац, Бероња, Бећановић, Бобера, Бојановић, Бошњак, Благојевић, Бркић, Брњеварац, Богуновић, Божић, Вакањац, Вилић, Вицковић, Вишекрунић, Вукадиновић, Вуковић, Гаврић, Гвозденовић, Грбић, Дашић, Денчић, Докић, Дорић, Драгаш, Драгосављевић, Жарковић, Живковић, Зеленовић, Зечевић, Јанковић, Јањић, Јеличић, Јовановић, Кљајић, Ковачевић, Којић, Коцкар, Крњаић, Крњајић, Крчмар, Кузмановић, Лакета, Лалић, Ленгајић, Лешић, Ливазовић, Лујић, Луковић, Маливук, Маљковић, Мамула, Маријанац, Марјановић, Марчета, Меуљић, Микеревић, Миловановић, Миљановић, Митровић, Мишковић, Млинаревић, Мокрицки, Мрђеновић, Нинковић, Његомир, Озорлић, Окановић, Огњеновић, Перкатлић, Петковић, Петровић, Поповић, Радић, Радојчић, Радуловић, Савић, Саркањац, Секанић, Сердар, Симић, Сирета, Суботић, Сузић, Станић, Стојаковић, Стојановић, Татић, Тешановић, Тишма, Тодоровић, Томашевић, Тривановић, Ћулибрк, Унчанин, Умичевић, Фујс, Хаџић, Хорват, Цвијић, Циковац, Чеврљаковић, Шиљић, Шимуновић.

Часне Вериге: Ђукарић, Кршић, Ливазовић, Миловановић, Митровић.

Свети Атанасије: Стајевић.

Свети Трифун: Адамовић, Боројевић, Илишковић, Ковачевић, Лозанов, Максимовић, Миловановић, Околић, Опанчар, Станимир, Станојлов, Топрек,Чавић, Шапић.

Свети Симеон Богопримац: Адамовић, Антић, Бељић, Билић, Борјанић, Броћило, Веселиновић, Вуковић, Гелић, Гуњевић, Дворнић, Јаковљевић, Калаковић, Каменар, Крстиновић, Наранџић, Малинић, Малиновић, Марковић, Митрић, Павловић, Плавшић, Ракић, Сеферовић, Симић, Смиљанић, Старчевић, Татић, Ћајић.

Лазарева субота: Аћимовић, Бунчић, Врачарић, Зукић, Зундановић, Јанић, Кузмановић, Манојловић, Милановић, Милошевић, Младен, Нада, Радановић, Стојан, Шеста.

Св. Вел. Муч. Георгије: Алаповић, Банац, Барбировић, Бачванин, Белић, Бијелић, Бјеливук, Бодловић, Бошњак, Брженац, Бркић, Будимировић, Велимировић, Видаковић, Видовић, Вујинић, Вуковић, Вученовић, Вучићевић, Гаврић, Газдић, Гајић, Гердешић, Глумац, Гојкић, Голубовић, Готовац, Грубић, Грубор, Грујић, Дабић, Давидовић, Дамјановић, Десанчић, Деспинић, Докић, Драгојлов, Драгољевић, Драгомировић, Дражић, Дрбац, Дујановић, Ђаковић, Ђекић, Ђермановић, Ђорђевић, Ђорђевић, Ђурђевић, Ђурђић, Ђурић, Елаковић, Зорић, Зубер, Игњић, Илибашић, Јакић, Јанковић, Јаснић, Јукић, Јурковић, Калакови, Карагаћа, Керкез, Ковач, Ковачевић, Ковачевић, Ковачевић, Ковјанић, Колар, Коларевић, Кочић, Кресић, Кресић, Крупинић, Кузмановић, Кукић, Кусић, Кучанчанин, Лазић, Лазић, Лачанин, Лончар, Лукић, Малетић, Манојловић, Маријановић, Марковић, Матијевић, Мијатовић, Мијић, Миљић, Милошевић Миодраговић, Михајловић, Мишановић, Мишљеновић, Недић, Николић, Новаковић, Обрадовић, Огњеновић, Остојић, Пајић, Пантић, Перић, Перишић, Петровић, Пешић, Побулић, Подрумац, Подунавац, Познановић, Поповић, Поповић, Пријић, Прокић, Прусац, Радић, Радосављевић, Радошевић, Ракић, Ратковић, Релић, Рибић, Ристић, Секулић, Сендић, Сладаковић, Средић, Станојев, Стјепановић, Стојановић, Стојковић, Сујић, Терзић, Тешић, Тодоровић, Тривуновић, Трифуновић, Тркуља, Угљешић, Хорват, Цевек, Цурић, Чубрило, Чучковић, Шакић, Шакић, Шкунда, Шмрковић, Штрбац.

Св. Ап. и Ев. Марко: Андрејевић, Ђукић, Жигић, Макивић, Маргил, Мецанов, Мартић, Стокозић, Товјанин, Херцеговац.

Рођење св. Јована Крститеља: Мишчевић.

Св. Апостол Петар и Павле: Грковић, Чизмић.

Св. Апостоли Вартоломеј и Варнава: Кецман.

Видовдан: Вујаклија, Радојчин, Штула.

Покров пресвете Богородице: Јеремић.

Свети пророк Илија: Дамјанић, Кукић, Марковић, Петарац, Радић.

Св. Вел. Муч. Пантелејмон: Ашађанин, Дворнић, Јоргић, Кнежевић, Лозанов, Марјановић, Матић, Прерадовић, Радановић, Станковић, Татарин.

Свети Симеон столпник: Кованушић.

Мала Госпојина: Моћић.

Свети Јоаким и Ана: Чампара.

Крстовдан: Илић, Радовановић, Стојаковић.

Михољдан: Бошњак, Виљанац, Костадиновић, Манојловић, Поповић, Радојчић.

Свети Томо: Маливук, Мартиновић, Милешевић Вујасиновић, Станковић, Штучић.

Успеније Пресвете Богородице: Недић.

Св. Муч. Сергије и Вакхо: Вујчић, Вукман, Ковачевић.

Воздвижење Часнога Крста: Грчић.

Преподобна мати Параскева: Брновић, Јанковић, Миленковић, Саболчић, Станковић, Станојевић, Томашевић.

Св. Апостол и ев. Лука: Бајић, Видовић, Вилић, Дворнић, Дероњић, Ђукић, Јеремић, Кувежданин, Матић, Милиновић, Рајшић, Џамбас, Шујдовић.

Св. Вел. Муч. Димитрије: Буха, Крстић, Лазаревић, Пераковић, Познановић, Поповић, Шпановић.

Свети Аврамије: Клобучар, Кнежевић.

Св. Козма и Дамјан: Атанацковић, Илић, Клобучар, Радишић, Тепшић, Томић, Царић.

Ђурђиц: Јовановић, Ковачевић, Крстић, Марковић.

Св. Архангел Михаило: Бадовинац, Беквалац, Беук, Бранковић, Будимир, Буквић, Бућан, Величковић, Веселиновић, Вилић, Вудраг, Даниловић, Домби, Драгомировић, Дреновац, Дулић, Ђаковић, Јаковљевић, Јовић, Ковач, Костић, Крстић, Куруц, Лечић, Макивић, Милановић, Милосавић, Михајловић, Освалд, Павичић, Пендић, Познановић, Поповић, Радић, Радишић, Рекић, Сердановић, Стојисављевић, Страхињић, Тривановић, Тривуновић, Ћирић, Ћук, Халас, Хорват, Чалић, Чварковић, Чизмић, Чулић, Шалајић.

Св. свештеномученик Климент: Мајсторовић.

Св. Краљ Стефан дечански: Вељковић, Дракулић, Ивковић, Мирковић, Николиш, Пандур, Пантелић, Поповић, Радивојевић, Самарџија, Срдић.

Св. Алимпије Столпник: Даниловић, Вукојчић, Ђокић, Ђорђевић, Живковић, Јеренић, Мијатовић, Митровић, Михајловић, Николић, Радивојевић.

Св. Отац Николај: Андрић, Анђелић, Аћимовић, Бајић, Батровић, Берберовић, Богдан, Божић, Болманац, Болмановић, Васиљевић, Видић, Вранеш, Вујатовић, Вуковић, Вучић, Вучковић, Габошац, Гњатовић, Голубовић, Грујић, Дамјанић, Девић, Дероњић, Димитријевић, Добрић, Доброкес, Драгојловић, Ђермановић, Ђорђић, Ђукић, Ђурковић, Звонарић, Зец, Ивичић, Игњатић, Јабука, Јанузовић, Јанус, Јеличић, Јовандић, Јовичић, Јовичић, Јокић, Келебуда, Кецман, Кнежевић, Ковач, Ковачевић, Кокић, Коларић, Косић, Крезић, Кричка, Кузмановић, Лазаревић, Лакичевић, Лисенко, Литра, Љепојевић, Љубовић, Љубојевић, Малбаша, Мандић, Манић, Марјановић, Мијановић, Мијатовић, Милеуснић, Милић, Милићевић, Миличевић, Миловац, Милошевић, Миљешић, Миоковић, Мишковић, Момчиловић, Моравац, Мрђа, Наумовски, Недић, Ненадић, Николић, Нинковић, Новаковић, Остојић, Павловић, Пајић, Пауновић, Перишић, Петловац, Петровић, Печујлија, Поповић, Продановић, Радановић, Радојчић, Радомировић, Ракас, Рожа, Савановић, Савић, Сечујац, Сиришки, Стојчевић, Страјнић, Страхињић, Татарин, Теофиловић, Тешић, Тодоровић, Томић, Тривунчић, Трнинић, Хорват, Цвијановић, Цвитан, Чавић, Чубра, Чугаљ, Шарић, Шарошковић, Шашлић, Шимић.

Овоме треба још додати и чињеницу да немали број Срба из мешовитих бракова не прима свештеника, што даље значи да тих породица или презимена бар једним делом нема, а према Првом шематизму Епархије осечкопољске и барањске из 2009. године број таквих домаћинстава износио је око 432 (четиристо тридесет два).

Flag Counter

Avatar photo

Аутор чланка:
Бранко Тодоровић

Члан Друштва српских родословаца "Порекло" од 2014. године. Председник Одбора за хералдику и главни уредник Форума Порекло.

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Милорад Богдановић

    Хвала на овако корисном раду који је од велике користи за нас који се тиме бавимо.
    Мене као Срђевданца интересује да овдје није дошло до грешке код раздвајања слављеника, јер једни се спомињу да славе Срђевдан а други Сегија и Вакха, а то је једна те иста слава.

    • Бранко Тодоровић

      У праву сте госн. Богдановићу, дошло је до грешке приликом преписивања са различитих спискова, али ево сад је грешка исправљена. Хвала на скретању пажње.

  2. miodrag

    dali danas u baranji ima prezimena jokic koliko i odakle poticu

    • Бранко Тодоровић

      Према подацима из Пописа спроведеног у Републици Хрватској 2001. године, Јокића је било у Барањи само у два места, у Кнежевим Виноградима (7) и Белом Манастиру (9).

      С обзиром да у Попису крсних слава православних домаћинстава Белог Манастира од 2015. године, нема Јокића међу пописанима, ови Јокићи који се спомињу овде највероватније су из Кнежевих Винограда.

      Према пописима који су доступни за Кнежеве Винограде, њих тамо нема на Попису из 1948. године, што значи да су се у Кнежеве Винограде доселили некад касније, док се у Белом Манастиру те године спомиње троје Јокића (једно домаћинство), те су се можда у Кнежеве Винограде доселили и из Белог Манастира.

      Треба имати на уму да Јокића има доста у Славонији, добрим делом управо на том правцу према Барањи, те је могуће да се ради и о истом роду.

      Ако се први помени овог презимена у Барањи не срећу пре 1948. године, може се извести закључак да је највероватније реч о колонистима, који су населили Барању после Другог светског рата. Тешко је рећи одакле, јер је Барања насељавана са разних простора, мада у Државном архиву у Осијеку постоје ти пописи, тако да се за сваку породицу могу проверити подаци одакле су дошли.

      Ако није тајно, да ли сте ви можда од ових из Белог Манастира, да ли знате која је крсна слава ваших Јокића?

  3. Novaković

    Radojčini koji su slavili Vidovdan, iz Karanca, od nedavno vise ne žive u Baranji. Prešli su u Srbiju. Na žalost, sve nas je manje… Pozdrav.

    • Бранко Тодоровић

      Знате ли одакле су Радојчини дошли у Каранац? 🙂

      • Ненад

        Помаже Бог.

        Ја се зовем Ненад Радојчин, и живим са старијим братом и мајком у Змајеву. Ми потичемо од мог прадеде Никодима који је рођен у Товаришеву, али се после са мојом прабабом Данком сели код њених у Змајево, где се досељавају заједно са покојним дедом Јосимом и његовим братом Ведом. У Змајеву ми је значајан део живота провео и мој покојни отац Боривоје. Иначе ми Радојчини који славимо Светог Амоса-Видовдан као крсну славу потичемо из Товаришева код Бачке Паланке, а одатле се неки и пресељавају на разне стране (Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, па и у иностранство итд). Ми смо у породици упамтили и то да је било Радојчиних који су се одселили у Барању, у село Каранац. Иначе смо ми пореклом од извесног Радојице Дабовића, који се досељава у Товаришево непосредно након Сеобе Срба 1690. године са подручја Херцеговине, а иначе су старином из Крушевица (Бајкових) у Боки которској.

        Ако буде требало нешто више о овоме, остављам мејл адресу: [email protected] или [email protected].

        Свако добро!

    • Бранко Тодоровић

      Било би занимљиво да се Радојчини тестирају на ДНК порекло, с обзиром да славе ретку славу, чији би носиоци могли бити сви у сродству. Ми 14. септембра организујемо Акцију Српски ДНК дан, када ће тестирање бити по повлашћеној цени од 6.500 динара.

      О самом Српском ДНК пројекту можети више видети овде: dnk.poreklo.rs

  4. Novaković

    Novakovići iz Karanca, doseljeni iz Šaroka slavili su Đurđevdan…

  5. Dragan Adamovic

    Moze li iko da kaze nesto o poreklu Adamovica iz Belog Manastira. Krsna slava Sv.Trifun. Hvala

  6. Зукић Анђела

    Да неко случајно не зна одакле су Зукићи дошли, поријекло?
    Поздрав