You Are Here: Home » Аутори » Небојша Бабић

Малоншићи, Загарач, Комани

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед братстава племена Загарач и Комани сачињен је у основи према раду Јована Ердељановића „Стара Црна Гора“ (1926) и показује стање сa почетка 20. столећа[1], али су дати и подаци из других извора.   Малоншићи су некадашње племе које је насељавало средишњи део Црне Горе, област каснијих племена Загарач, Комани, југозападног подручја Бјелопавлића и мањих ...

Read more

Племе Брајићи

Брајићи су једно од три племена (уз Маине и Поборе) на граници Боке и Старе Црне Горе, у брдима између Будве и Ловћена. Налазе се западно од Побора, а северном и источном страном граниче се са подручјем цетињским села Угњи и Врела. Јужно од Брајића су паштровска села Чучуци, Подбабац и Куљаче. Једним малим делом на југоистоку, подручје Брајића граничи се са Обзовицом, која је место скорије насељено (у 19. с ...

Read more

Племе Маини

Маини (или Маине)[1] су бокешко племе у брдима више Будве. На западу се граниче са Горњим Грбљем (Ластва, Горовић), на северу подручјем Побора, на истоку Брајића, на југ је подручје Будве, а Маини Кратњи се граниче и са Паштровићима (Бечићи, Чучуци). Сеоски атар Борета једним малим делом излази и на море, и то западном половином бечићке плаже, као и источном уздужном половином полуострва Завала.   Маин ...

Read more

Племе Побори

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Побори су бокешко племе у брдској области између Ловћена и Будванског залива. Са севера и истока, поборско подручје се граничи са Старом Црном Гором, и то племенима Цетиње (Конаци - Бјелоши, Очинићи, Угне, Врела) и Његуши (Мајстори, Мирац, Чавори). Западно од Побора је Горњи Грбаљ (кнежина Љубановићи), а на југ и југоисток Маине и Брајићи, односно подручје Будве. ...

Read more

Братство Ћетковића из Шекулара

Братство Ћетковића је настало у Шекулару током 18. века, умножавањем потомства заједничког претка Ћетка, инокосног досељеника из Дробњака. И поред тровековног живота ван матичног племена, у братству Ћетковића очувана је свест о племенској припадности Дробњачком племену. Ћетковиће њихови суседи у Шекулару и шире у Горњем Полимљу зову још и кратко - Дробњаци.   Управо се на примеру шекуларских Ћетковића ...

Read more

Порекло становништва племена Цуца

Преглед братстава Цуца сачињен је према раду Јована Ердељановића „Стара Црна Гора“ (1926) и показује стање сa почетка 20. столећа. Дата су и другачија мишљења која се могу наћи у изворима.     Област Цуца:   Цуце су племе Катунске нахије, у њеном северозападном делу, на граници са Херцеговином. На југу од цуцког подручја су Ћеклићи и Бјелице, на истоку Озринићи, на север је некадашње подручје ...

Read more

Племе Бјелице

Црногорско племе Бјелице налази се у средишњем делу Катунске нахије. Племенско подручје се граничи са племенима Ћеклићи (на југу), Цуце (северозападу) и Озринићи - Чево (на североистоку и истоку). Југоисточном страном, племенска област се граничи са Љешанском нахијом и Ријечком нахијом (племе Косијери). Крајем средњег века, бјеличка територија је била нешто мања, не обухватајући села јужно од планине Ставор ...

Read more

Братства племена Цеклин

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед братстава Цеклина прављен је према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетка 20. столећа, али су у текст унета и другачија мишљења о пореклу цеклинских братстава из доле наведених извора.   Положај и подручје Цеклин је највеће племе Ријечке нахије и својим подручјем обухвата око половине ријечке терит ...

Read more

Свети Симеон Мироточиви

У навечерје празника Светог Симеона Мироточивог, у години у којој обележавамо 830 година заснивања Манастира Студеница:   И данас, док му не приђеш на стотинак корака, Манастир се не види од густе шуме. Једини пут којим се може стићи у Студеницу је узводно током истоимене реке, из правца њеног ушћа у Ибар, од варошице која се, очекивано, зове управо Ушће. Како су лако стари Срби називали своју земљу! М ...

Read more

Братства племена Добрско Село

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Бабић Преглед братстава Добрског Села прављен је према раду Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) и показује стање с почетка 20. столећа, али су у текст унета и другачија мишљења о пореклу добрских братстава из доле наведених извора. Положај Добрско Село је племе Ријечке нахије. Састоји се из два међусобно неповезана дела: Добрског Села и Добрске ...

Read more

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top