Avatar photo

Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Порекло оскаровца Бранка Лустига (Осијек, 1932 – Загреб, 2019)

Бранко Лустиг је био хрватски продуцент и глумац јеврејског порекла. Био је двоструки добитник награде Оскар за филмове Шиндлерова листа (1993) и Гладијатор (2011), а за исте филмове је добио и награду Златни глобус. Током Другог светског рата био је интерниран у концентрационе логоре Аушвиц и Берген-Белзен. У Холокаусту је…

› више информација

О презимену Сремац

Зашто је нека породица добила презиме Сремац наизглед је лако рећи: доселили су се из Срема и по пореклу су тако прозвани. Ово би било општепримењиво на све породице Сремац да није неких специфичности одређених породица. Најстарији нововековни помен презимена Сремац је у аустријским пописима становништва данашње Војводине са краја…

› више информација

Да ли je исто презиме доказ о сродству – или Да ли су сви Крсмановићи на Балкану род?

Други поднаслов: „Родословна истраживања Срба морају да се разликују од средине до средине”   Колико погрешан, па и штетан, може бити аматерски приступ у генеалогији, или да не кажемо аматерски него методолошки неисправан, показаћемо на основу једне књиге и једне породице. Током 2008. године у Београду у издаваштву Братственичког удружења…

› више информација

Да ли су исто презиме и иста крсна слава доказ о сродству – или Да ли су сви Славујевићи из Шида били род

Додаћeмо још један поднаслов: “Родословна истраживања Срба разликују се од средине до средине” Генеалогија је наука која користи своје изворе. Као и свака наука тако и генеалогија мора да користи поуздане проверене аутентичне изворе. Неки извори јесу поуздани, неки нису. Најмање поуздан извор је усмено предање, а на жалост, оно…

› више информација

О крсним славама у Срему

За потребе публиковања Шематизма Карловачке митрополије планираног за 1907, Карловачка конзисторија је послала крајем 1906. и почетком 1907, циркуларно писмо свим парохијама, у којем је између осталог тражила, и да доставе спискове православних породица са њиховим крсним славама, надимцима и пореклом, као и пописе потеса у атару са могућим значењем…

› више информација

Случај антисемитизма: Трагедија на јеврејској веридби

Истражујући јеврејске матичне књиге за Бачку Паланку, у току 1882. године наишли смо на пет узастопно уписаних насилних смртних случајева. У питању су Абрахам Штајнбах (стар 73), Адолф Кон (56), Мориц Шварц (38), Розалија Волф (26) и Игнац Сингер (26). Код свих је уписан као датум смрти 7. септембар 1882….

› више информација

О пореклу блаженопочившег патријарха српског господина Павла

Узевши као полазну тачку резултате истраживања објављенe на порталу Порекла у тексту Ексклузивно откриће Порекла: Патријарх Павле je носио мајчино презиме Стојчевић. Његов отац се презивао Окрајнов успели смо да пронађемо додатне податке о прецима блаженопочившег патријарха српског господина Павла и да још једном потврдимо написано у поменутом чланку. Дакле,…

› више информација

Становништво Шида према националној и верској припадности

Шид је место ни тамо, ни `вамо. До 1815. године налазио се на граници Хабзбуршке монархије и Отоманске империје, до 1918. године био је на граници Аустроугарске монархије и Кнежевине Србије (до 1878. званично Отоманске империје) односно Краљевине Србије. Од 1992. године налази се на граници Србије са Хрватском. Шид…

› више информација

О годишњици рођења Персиде Шумановић, једне од највећих дародавки српској култури

На данашњи дан, 21. фебрара 1875. гдине у Шиду је рођена Персида Тубић удата Шумановић, мајка академског сликара Саве Шумановића, једна од највећих дародавки српској култури. Персида Шумановић (Шид, 1875 – Шид, 1968) потиче из старе шидске занатско-трговачке породице. Презиме Тубић у Шиду се први пут помиње 70-их година XVIII…

› више информација

Путир Трифуна Исаковича из 1753. године из црквене ризнице у Шиду

Током 2016. године у Владичанском двору у Шиду основана је Ризница Српског православног архијерејског намесништва шидског. Ризница је свечано отворена уз присуство многобројних грађана Шида и гостију са стране. Ту се негде и завршило шидско интересовање за овог баштиника српске националне и духовне историје. У сваком случају овакав однос грађана…

› више информација