Порекло презимена Кркљуш

Презиме Кркљуш среће се у Војводини, а даљим пореклом су из Крајине. Кркљуши се помињу и у студији Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”:

КРКЉУШИ – у Суботици, од 1737.год.; православни Кркљуши у горњо-карловачкој дијецези; Кркљеши (или Кркљуши ?), део православно-муслиманског села у средњој Босни.

О овом презимену и његовим варијацијама (Кркљеш, Крклиш) запис су оставили и етнолози Радомир Ракић и Вера Станисављевић-Ракић:

У одговору г-ђи Србијанки Кркљуш из Америке, о презимену њеног мужа, споменули смо и варијанте Кркљеш и Крклиш. Млади г. Даниел Трнинић, који у Хановеру студира социјални рад и социјалну политику, интересовао се и за презиме своје баке – Кркљеш. Пошто је могуће да није видео тај прилог, поновићемо само најважније податке.
Кркљуши о којима смо писали пореклом су из Шајкашке у Војводини, некадашње аустријске Војне границе. Пронашли смо две породице са овим презименом, у нешто измењеном облику – Крклиш, 1850. године, и Кркљуш, што је и назив једног потеса у Лединцима, у Срему.
С обзиром на то да су у Шајкашкој већином Срби, пореклом из западнијих крајева, то смо Кркљуше потражили у Славонији и целој Хрватској. Опет је у питању неколико варијаната истог презимена, зависно од тога како су га записивали аустријски чиновници . Ми сматрамо да се ради о истим фамилијама, на несрећу различито записиваним.
Кркљеши се јављају понајвише око Бенковца – у Бјелини, Тињу, Лишанима Тињским и Врани, затим у Силашу код Осијека, у Сјеничку Ласињском (Вргин Мост) и у Загребу. Друга варијанта презимена је Кркљуш – у Клокочевцу (Бјеловар), Костајници и Пркосу Ласињском (Карловац). Забележено је и презиме Кркљус, у Сиску.
Покушали смо да реконструишемо и славу Кркљуша, преко података у “Карловачком владичанству” М. Радеке и пронашли да су тамо забележени једино са славом Св. Јован.
Ни онда, у одговору г-ђи Србијанки, нисмо се упуштали у тумачење презимена па не бисмо ни сада. Једино можемо да упутимо на турску реч “крк” која значи број четрдесет. Постоји изрека “Крк-кврк” која значи да су људи преко четрдесете – сувишни. Турци су је донели из Азије где су сточарима номадима, због тегобног живота и сталног кретања по често тешким теренима, четрдесетогодишњаци били само на сметњи, па није био грех да их “квркну”!
Истина, та реч, крк, има и друга, углавном изведена значења, а од ње је ваљда настао тако чест у великим градовима, али и код нас, у завичају – кркљанац.