Презиме Капор припада старој херцеговачкој породици, посебно у билећком и требињском крају: у Чепелици, Зарјечју, Мириловићима, Љубомиру, Требињу. Има их у Храсту и Радићу (Невесиње) и Малом Пољу (Бишће, Мостар).
Како пише Ристо Милићевић у “Херцеговачким презименима”, предање каже да су Капори даљом старином из Македоније. У доба најезде Турака на српску државу, између 1371. и 1389. године доселили су се из околине Дечана (као сточари номади) у Васојевиће, а одатле у Риђане код Никшића. У Риђанима су се, према неким изворима, звали Орловићи, а када су прешли у Бањане Рајковићи.
Из Петровића у Бањанима су прешли у Мириловиће код Билеће. Један од браће Рајковића, који се доселио у ово село “узео је старо презиме из дечанске нахије”: Капор.
Поменута пресељавања и промене презимена уследили су, вероватно, због крвне освете.
Једна легенда каже да су Мириловиће засновали Капори. Њихов предак, по имену Богић, стекао је велики углед и поштовање, па га је народ назвао кнезом Мирилом. По њему је ово село (раније се звало Вукодо), добило име Мириловићи. Одавде су се Капори расељавали по Херцеговини и даље.
КРСНА СЛАВА: Свети Јован
ПОЗНАТИ: Момо Капор, књижевник и сликар
Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
12. октобар 2012. у 01:45
Петроније
Имам информацију (породично предање изнео проф. Данило Капор), да су Капори пореклом од староседелачког несловенског становништва. Постојала су, према том предању, три рођена брата: Капор, Буцкат и Балдовин. У Мириловиће су дошли са југоистока.
19. март 2016. у 03:20
Marija
Kupite knjigu Brastvo Dzeletovica i u toj knjizi se objasnjava kako su nastali Kapori i Mirilovici. Rajkovici su osnova ovim porodicama, ali od turaka Rajkovici su dosli u Selo Cepelinica i pod prezimenom Dzeletovic, braca su se selila u okolinu i iz vise razloga, dobijali prezimena.
19. март 2016. у 03:24
Marija
Postoje spisi o Rajkovicima iz Decana, tr brata ubila jednog Bega pa pobegla u Hercegovinu… Znaci bili su Rajkovici, pa dolaskom u Hercegovinu u Dzeletovic, svi slave Svetog Jovana. Ostala prezimena su dobijena, iz nekih razloga, zbog nastalih situacija i” tako”.
4. јул 2017. у 16:33
Goran
Nisu bili Rajkovici nego Kapori,nego je Kapor bilo opste ime tog vlaskog bratstva u Makedoniji,a rajkovici su jedan ogranak,koji je od manastira Decani preko Vasojevica otisao u Oputnu Rudinu.Ovo je Vlasko ime nastalo od romansko latinske reci kapo u znacenju glavni ili staresina,knez.Postoji i arbanaska rec kapor u znacenju kika tj pletenica od kose,pa bi ovo Kapor bio nadimak nekog koj je imao pletenicu a bio je i staresina katuna.
26. октобар 2018. у 19:38
Војислав Ананић
КАПОР (п). старе породице у Херцеговини, посебно у билећком и требињском крају: у Ћепелици, Зарјечју, Мириловићима, Љубомиру, Требињу. Има их у Храсту и Радићу (Невесиње) и Малом Пољу (Бишће, Мостар). Према предању, даљом су старином из Македоније. У доба нејезде Турака на српску државу, између 1371. и 1389. године, доселили су из околине Дечана (као сточари номади) у Васњевиће, а одатле у Риђане код Никшића. У Риђанима су се, према неким извориима, завали Орловићи, а када су прешли у Бањане Рајковићи. Из Петровића у Бањанима прешли су у Мирилиовиће код Билеће. Један од браће Рајковића који се доселио у ово село “узео је старо презиме из дечанске нахије”: Капор, Поменута пресељавања и промјене презимена услиједили су, вјероватно, због крвне освете. Једна легенда каже да су Мириловиће засновали Капори. Њихов предак, по имену Богић, стекао је велики углед и поштовање, па га је народ назвао кнезом Мирилом. По њему је ово село (раније се звало Вукодо) добило име Мириловићи. Одавде су се Капори расељавали по Херцеговини и даље. Славе Јовањдан, (59:133.151,146, 30,241:155:695,696,698) Из требињске породице Капор потиче Чедо Капор (Требиње, 1914) познати шпански борац и један од организатора НОП-а у Херцеговини. У току НОБ био је вијећник ЗАВНО- БиХ и члан АВНОЈ-а. Послије ослобођења земље обављао је низ значајних функција.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005
9. август 2020. у 15:00
Vid Stanulovic
Kapori su na Korculi od kraja 16. veka. Marko Kapor je osnovao granu. Mesto i datum rodjenja je nepoznat. Umro na Korculi 1607. Odakle su se doselili? Pod pretpostavkom da nije menjao prezime, verovatno je dosao iz Hercegovine u Veneciju bezeci od Turaka.