Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
2. јануар 2017. у 11:30
Ранко
Антоније Бубања је био старији Петров син. Живио је на Брзави. Имао је три сина: Луку, Сима и Петра. Лука је погинуо у рату – остала му је млада жена и троје дјеце (Никола, Дмитар и Антоније). Турци су имали караулу на Брзави и долазили су код удовице и ноћивали. Антоније то понижење није могао да трпи, па је некако наговорио бега да распусти стражу, а он да буде његов гост на вечери; у току ноћи Антоније је и убио бега.
Антонијева свастика је живјела на Бјелицама – одмах су, из истих стопа, пошли тамо да се склоне. Када су Турци сјутрадан дошли у Бубање и затекли мртвог бега, запалили су село. Било је то зло вријеме, и у Бјелицама нијесу смјели да кажу да су Бубање. Антонијева жена је синове послала у Кање. Имала је гуту (грбу) на леђима; када би у Бјелицама Лукину дјецу питали чији су, одговарали су – баба Гуте. Приликом пописа ову породицу су уписали као Гутић Матица Гутића су Бјелице. Највише их има у Бијелом Пољу.
Симо се одселио у Кањевину, а Петар се преслио у Ступ гдје је узео презиме Кањевац. Симови потомци су се настанили у Гучи; наставили су да славе св. Алимпија. (Бранко Јокић Кањевце погрешно веже за Петровиће из Велике. Сасвим је јасно да су Кањевце, околни сељани по Петру називали и Петровићи).