Порекло презимена Кецман

3. фебруар 2012.

коментара: 23

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КЕЦМАН НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Кецман Шпирић

Хаплогрупа: R1a M458 L1029

Порекло: Шпирићи, Дринић, Босански Петровац, Босна и Херцеговина

Крсна слава: Вартоломијевдан

Контакт:
_________________________

Кецман Сидић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Трновац, Скакавац, Босански Петровац, Босна и Херцеговина

Крсна слава: Вартоломијевдан

Контакт:
_________________________

Кецман Дајичић

Хаплогрупа: J2b род Годијеља

Порекло: Дајичићи, Буковача, Босански Петровац, Босна и Херцеговина

Крсна слава: Вартоломијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Кецман истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Г. Милан Кецман пише из Париза да су Кецмани Срби, да славе “Светог Враталомија” и да их “највише има у Босни, у околини Дрвара и Босанског Петровца”. Не пише, међутим, из ког је он места, односно краја, па можемо да му одговоримо само уопштено.

А то и није тако тешко, јер је то јединствено презиме низа породица које славе искључиво овог светитеља, Св. Вартоломеја. Наш народ му је, ваљда “да не ломи језик”, променио име и заменом гласова начинио је асоцијативни појам који значи “ломиврат”. Тако је Христов апостол Бар Толмајев, син Толмаја, чије се име тумачило и као “борбени син”, касније изговаран као Вартоломеос, постао некакво митско биће “Вратоломија”, односно “Вратолома” коме се, по правилу, и не додаје епитет свети, а чији дан подразумева разне обичаје засноване на веровањима која немају везе са хришћанством.

Ипак, иако се пореклом ове фамилије неуобичајеног презимена, Кецмана, од којег од почетка прошлог столећа настају и Кецмановићи, бавило неколико аутора, тешко је рећи да се много шта зна као сигурно.

Загонетан је, заправо, и сам наставак “ман”, који срећемо и у неким другим речима, именима, односно презименима: Вукоман, Караман, Радоман, Тороман, Шикман, Шишман, Радоман… Према тумачењу П. Скока у “Етимологијском рјечнику хрватског или српског језика”, требало би да је тај наставак “сложен антропонимички суфикс за мушка лица, настао од хипокористика праславенских двочланих личних имена са завршетком на ‘мир'”. Тако је од имена Радомира настало презиме Радман, од Вук(о)мира – Вукман. Али, то не изгледа као потпуно објашњење, поготово што се овај угледни лингвиста не узима у обзир и нека претходно споменута презимена која нису настала од личних имена.

Од више тумачења порекла Кецмана нама је најуверљивије да су они, заправо, потомци Саса, рудара које су унајмљивали владари немањићке државе, а који су из Саксоније прво стигли у ердељске руднике у Влашкој. По другом објашњењу, Немањићи су их тражили не само као рударе, већ и као стручњаке за ковање сабљи, копаља, буздована и панцирне одеће за оклопнике и коњанике. Из овог или оног разлога, из Влашке и Чешке, као и релативно блиске Шлеске, стигло је неколико десетина фамилија Кецмана.

Кецмани се, иначе, први пут спомињу крајем 14. века у повељи Вука Бранковића, “господара Косова и Дренице”. Доласком Турака на Балканско полуострво, у Србију и подручје рашко-немањићке државе, Кецмани се повлаче према западу, тако да их је, до миграција након Првог и Другог светског рата, највише било само на простору Босанске Крајине, у Поуњу, у Босанској Крупи, у Великом Балићу, Бањанима, Доброселу, Дринићу (код Петровца), у Мразовини (сви пореклом из Бјелајског Поља), Поченику и Лохову, у области у Беглушцима, Двору, Трњинића Бријегу, Трубару и Шиновљанима, у Бјелајском Пољу, у Суваји, Петровцу (из Дринића), Буковачи, у Бусијама (из Крње Јеле 1907. године), Бравску, Капљуву и Јањилима, као и, бар крајем 19. века, и у Рајновцима код Кулен Вакуфа и у Приједору.

Неки од њих су “прешли” у Прошиће, Никиће, Драгиће, Трикиће, Материће и Тубине, али су, осим неколико изузетака, наставили да славе Светог Вартоломеја.

О презимену и фамилији Кецман мораће се написати посебна, не мала књига. Случајно је првопотписани аутор ових прилога унук једне “Кецмануше” (како се то говори око Петровца) из Дринића, а Предраг Кецман, син колонизованих у Срем, начинио је посебан сајт, па се за детаљније податке треба обратити не само на нашу адресу, већ и овом младом, али вредном истраживачу.

Нема их само на поларном леду

Истраживач Предраг Кецман је установио да су се Кецмани до 90-их година 20. века “селили унутар Југославије економским миграцијама” и да је много Кецмана расуто по територији старе Југославије (СФРЈ). По њему, највећа селидба је уследила 1995. године, кад су “усташе и балије терале све пред собом”. Те 1995, доста Кецмана је нестало без трага:

“Данашња ситуација са Кецманима је врло интересантна. Има нас на буквално сваком континенту, осим на Арктику и Антарктику (или је боље да кажем да нисам чуо да и тамо постоји неки Кецман)… Кецмана највише има у Босни, и то у Бањалуци, Приједору, Дрвару, Петровцу, Бихаћу, Сарајеву, Дервенти, Брчком, Добоју … затим у Србији, и то највише у Војводини (Нова Пазова, Зрењанин, Елемир, Бачка Паланка, Сомбор и наравно околна места ових градића), Београду (Нови Београд, Баново брдо, Земун…), Косову (добровољци краљеве војске су добили земљу на Косову после Првог светског рата). Кецмана има у Хрватској (Загреб, Пула, Сплит) и Словенији (Љубљана, Марибор).”

На крају се закључује: “Свакако је најинтересантнија ситуација са емиграцијом. Има нас свуда, али буквално свуда, као последица задњег рата, мада има и оних чији су преци почетком 20. века отишли ‘трбухом за крухом’ у Канаду (Кичнер, Торонто, Лондон, Ванкувер), Америку (Чикаго, Њујорк, Бојси, Лос Анђелес, Сан Дијего, Остин, Феникс), Аустралију (Сиднеј, Аделејд), Нови Зеланд (Оукленд), те Јоханезбург у Јужноафричкој Републици …”

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

__________________

Додатак: Интернет презентација рода ”КЕЦМАН”
__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (23)

Одговорите

23 коментара

  1. Прошић Марио

    Поштовање,ја сам Марио Прошић. Деда ми је Недељко из села Смољане. Слава нам је Вартоломеј. Пре него што се упокојио испричао ми је да смо ми некада били Кецмани али смо морали променити презиме из крвне освете јер је неки мој прађед убио некога. Када прочитам све ово о Кецманима у мени проструји крв,тачно осећам којем племену припадам. Поносан сам. Велико вам хвала на сазнањима које сам прочитао.