Порекло презимена Брчин

3. фебруар 2012.

коментара: 11

Презиме Брчин потиче из Лике (Грачац). Појављује се и у Босанској крајини у Брестовцу (Благајско Поље), као и у Маријином Мајуру (Бачка), али са личким пореклом.

Према књизи “Српски презименик” Велимира Михајловића, постоји и као чешки облик Brčin.

Основа Брч- није изразито фрекфентна кад су у питању српска презимена.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан

ПОЗНАТИ: Џон Дејвид Брчин (Јован Брчин), вајар

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Небојша

    КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан

  2. даница

    poznati Brcin:JOHN DAVID BRCIN-VAJAR
    Po predanju poticemo iz Italije ,slicno prezime Brcino -Ialija,vrlo cesto ime predaka David pa se pretpostavlja da smo Jevrejskog porekla.
    Ima nas u Gracacu ,zaseok Brcini,sa vrlo starim grobljem !Pretpostavlja se da se iz Like deo raselio u Bosnu krajem 19.veka ,i u Vojvodinu pocetkom 20 veka.U Vojvodinu- Stepanovicevo su se naselili licki Brcini,solunski dobrovoljci a Banat bosanski.

  3. Jovica

    Prema informacijama kojima ja raspolažem, a svi su vezani za istraživanje jedne Brčinove snaje (Slobodanke Brčin, rođene Cvetković), Brčini potiču iz Gračaca u Lici. Početkom 19-og vijeka iz okoline Knina u Gračac se naseljava Luka sa ženom Janjom. Koje je prezime Luka ranije imao, nije mi poznato, ali su njega zbog velikih brkova “krstili” Brčinom i to prezime nose svi njegovi potomci. Da Brčini potiču iz Gračaca može se smatrati po Brčinovom vrščiću (brdu iznad zaseoka Brčini) kao i Brčinovom groblju. Na groblju se nalazi stari spomenik, među Brčinima poznat kao “kameni krst” sa koga više nije moguće dešifrovati šta piše. Ne zna se pouzdano koliko su djece Luka i Janja imali, ali se spominju tri sina: Đurađ, Danilo (Dako, po njemu nadimak ogranka “Dakićevi”) i Jovan.
    Po staroj legendi bila su tri ili četiri brata, jedan ostade u Gračacu, drugi se odseli u Bosansku Krajinu (bilo ih je najviše u Duboviku kod Krupe i Brestovcu kod Petrovca(oko 1872. došao Petar Brčin)), a ostali (jedan ili dvojica) odseliše za Srbiju.

  4. Петар M. Демић

    – Презиме Брчин се помиње у шематизму Дабро Босанске митрополије из 1882. године, у сљедећим парохијама:
    1) парохија Вођеница, протопрезвитерат крупски, крсна слава Ђурђевдан
    Петар Рађеновић почетком XX вијека налази 1 кућу Брчина у Брестовцу, досељених 1879. године из Грачаца.
    2) парохија Дубовик, протопрезвитерат крупски, крсна слава Ђурђевдан
    3) парохија Дубовик Алибегов, протопрезвиртерат крупски, крсна слава Ђурђевдан
    Милан Карановић почетком XX вијека налази 5 кућа Брчина у Дубовику, досељених прије 1878. године из Брувна.

    – Презиме Брчин се помиње у шематизму Горњо – Карловачке епархије из 1883. године, са крсном славом Ђурђевдан.

    – Племенски рјечник Личко – Крбавске жупаније из 1915. године налази 4 куће Брчина у Грачацу.

    – На списковима добровољаца Краљевине Србије у Првом свјетском рату помињу се три Брчина, сва тројица из Грачаца:
    1) Брчин Луке Милан
    2) Брчин Гајдове Никола
    3) Брчин Васе Петар

    – На списковима питомаца Српског привредног друштва “Привредник” из Загреба (1897-1946) помиње се четворо Брчина:
    1) Брчин Милан Радин, из Грачаца, кућа бр. 95, ишао на трговачки занат у Жупању, код трговца Матијаша Бруншмита, преко трговца Ђоке Ишпировића и Н. Дучића (1902. година)
    2) Брчин Душан Николин, из Грачаца, ишао на трговачки занат у Меленце, код трговца Радивоја Илијевића, преко учитеља Николе Ћука (1907. година)
    3) Брчин Дане Николин, из Грачаца, ишао на трговачки занат у Доњи Лапац, код трговца Симе Торбице, преко учитеља Николе Ћука (1907. година)
    4) Брчин Никола Данилов, из Степановићева, ишао на пекарски занат у Инђију, код пекарке Донке Софреновић, преко управника школе у Степановићеву (1940. година)

    – На попису СР Хрватске из 1948. године помињу се 4 куће Брчика у Грачацу (очигледно су у питању Брчини) са 26 душа. У околини Жупање пописане су 3 куће Брчина са 15 душа (обратите пажњу на слање Брчин Милана на занат у Жупању).

    Поздрав,
    Петар Демић

  5. Dušan Brčin

    Moji Brčini su se doselili u Vojvodinu iz Dubovika posle Velikog rata 1919. U novoosnovano selo Karađorđevo, opština Bačka Topola. Moj prađed Stevan je otišao u Ameriku i tamo je skončao, ne znamo puno o njemu, dok je pradaba Smilja došla u Karađorđevo sa svojim sinom Dušanom, mojim dedom,i Blanuša Stevanom svojim rođenim bratom Solunskim dobrovoljcem. Moj deda Dušan je sklopio brak sa mojom babom Jelkom, rođenom Ćulibrk, iz susednog sela Tomislavci. Iz tog braka rađaju se moj otac Stevan 1937, stric Milan 1939 i tetka Milena 1941. Deda Dušan gine 1941 godine kod Loznice kao kaplar-desetar u Vojsci Kraljevine Jugoslavije pružajući otpor od fašističkog agresija!
    Baba Jelka sa svoje dvoje dece Stevanom i Milanom ’41 preživljava Šarvarsku golgotu gde rađa moju tetku Milenu….. Moja baba Jelka se upokojila 2011 godine u svojoj 92 godini života, nikada se nije udavala, bavila se poljoprivredom i odgajala svoje troje dece. Od deda tetka Stevana Blanuše, smo nasledili zemlju ( on nije imao naslednike) koju je on dobio kao Solunski dobrovoljac…
    Naša krsna slava je Đurđevdan….