Порекло презимена Зорић

17. фебруар 2012.

коментара: 45

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЗОРИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Зорић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Зорић присутно је у динарским крајевима, нарочито у Лици.У Црној Гори среће се у црногорском приморју, у бококоторском насељу Мојдеж (код Херцег Новог). Вредан прилог о том, бококоторском братству Зорића послао је сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић.

Његово истраживање о братству Зорић, објављено у књизи “Мојдеж – прилози за хронику села и родослове”, из 2007. године, преносимо у целини.

Текст је у ПДФ формату и можете га видети ако клинкете на следећи линк: Братство Зорића, из Мојдежа

___________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЗОРИЋИ

(живе у Горњој Бијелој и Жабљаку)

Зорићи су огранак Вуловића, а када су се од њих одвојили и по чему су добили садашње презиме, није нам познато. И Зорићи о томе мало знају. Од њих је био познат Туро Стеванов као добар јунак из многих бојева против Турака. Године 1841. Туро се, с рођацима Јованом и Илијом, одсели на Гласинац, одакле послије три године пређу на Битине код Косанице, у затарју. Туро, са сином Танасијом, пређе у село Јунча До, код Жабљака. Погинуо је о Божићу 1852. године у Шаранцима. Танасије је имао синове Димитрија, Миладина, Ђорђија и Неђељка, који је као перјаник умро на Цетињу. Ђорђије је имао сина Милорада-Мића, истакнутог револуционара и борца НОР-а 1941-1945. године. Они су се одселили у Пљевља. Миладин се са синовима Рашом и Радом одселио у Мељак, у Затарје. Димитрије, са синовима Радом и Петром, остане да живи у Јунча Долу. Раде Димитријев погину у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године, не оставивши потомство, а Милан В. Зорић из Бијеле изгуби свој живот на Сињајевини 1942. године као припадник јединица НОВ-а. Бошко Б. Зорић из Бијеле као учесник НОВ-а, погину у Затарју 1944. године.

Потомци Петра Зорића живе у Пули, гдје је његов син Танасије службовао као војно лице у ЈНА. Има их одсељених у Босну и Србију и у друге крајеве наше земље.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (45)

Одговорите

45 коментара

  1. Pozz.ima li ikakavih informacija za zorice iz drvara selo boboljuscislava djurdjevdan.Hvala unaprijes

  2. Milan

    Moji su Savici iz sela Plavno kod Knina. Zaseok se zove Zorici. PO proucavanju su tri brata dosla sa Todorom Zoricem 1692 godine u Plavno iz Bjelajskog Bolja u Bosni. Od tada u mom zaseoku se pojaljvuju prezimena Savic, Marinkovic i Petrovic po ta tri brata Savi, marinku i petru. E sad da li mi imamo krve veze sa knezom Todorom Zoricem ne mogu da pronadjem. Niti podatke o njemu, da nastavim istrazivanje.

  3. Бошко Зорић

    Поздрав свим презимењацима ЗОРИЋ!!!

    Мој прадеда Перо Зорић потиче из села Стабанџа, Бужим, Босанска Крупа. Нешто пре 1. светског рата дошли су у Славонију, Хрватска да за грофа крче шуме. Пошто су били добри радници сви су добили на поклон по парцелу земље и ту су формирали село Личане, општина Нашице. Истичем да је наша кућа једина водила порекло из Босне, док су све остале куће били досељеници из Лике. Према предањима предака наша породица потиче из Црне Горе одакле су преко Косова дошли до Аустроугарске за чије потребе су углавном били граничари у војној Крајини.
    Крсна слава нам је Св. Георгије (Ђурђевдан).

  4. Зорић

    Зорићи из села Лохова крај Бихаћа. Лохово се налази на реци Уни, на самој граници БиХ и Хрвацке… Зорићи су ту поседовали огромна имања најмање од 1878, а и пре тога… за време устанка “Невесињска пушка” (1875) били су се веома истакли у борбама против Турака… Због заслуга од Аустроугарске државе добили огромен посебе… мој прађед Стеван Зорић, најимућнији човек у селу и околини био, умро 1935 а рођен 1893 у селу Лохову… најмање три генерације пре њега Зорића су живели у Лохову, а у Лохово дошли из Мазина. Слава крсна Свети Георгије Великомученик… грб породице постоји на коме је икона Св. Ђорђа , Вук и укрштена секира и стрела…што симболизује рантичку и војну службу фамилије. Постоје и данас у селу споменици фамилије.

  5. Зорић

    Зорићи из села Лохова код Бихаћа.
    Лохово се налази на реци Уни, близу границе БиХ и Хр. Породица Зорић се у Лохову налази задњих 150 година најмање, а вероватно и више…у Лохово су дошли из Мазина. Због великих заслуга у устанку „Невесињска пушка” (1875-1878) у борби против Турака у Бихаћкој Крајини, од Аустроугарске монархије (која је тада преузела Босну на 30 година) су добили велико имање, посед, шуме и тд… Сви су били ратници, граничари у Крајини. Слава наше породице је Свети Великомученик Георгије- Ђурђевдан. Породица (барем наш део Зорића) поседује грб, на којем се налази икона Св. Ђорђа, глава Вука и укрштена ратна секира и стрела- што симболизује војничку службу и учешће у ратовима. Мој прадеда Стеван Зорић (1893-1935) један од најбогатијих домаћима у крају целом био. Његов и гробови осталих предака и данас се налазе на сеоском гробљу. Зорићу су у Лохову сви сконцентрисани у „Зорића драги” и околни. Кроз драгу протиче „Ћаћин поток”.

  6. Зорић

    Породица Зорић из села Лохова. Село Лохово се налази у општини Бихаћ, уз обалу реке Уне, на самој граници БиХ и Хр. Зорићи у селу Лохову живе најмање 150 година, а вероватно и више(чему сведоче споменици на сеоском гробљу). У Лохово су дошли из Мазина. За време устанка “Невесињска пушка”(1875-1878) веома су се истакли у борбама у Бихаћкој Крајини, и када је Аустроугарска монархија добила Босну одлуком на Берлинском конгресу(1878), добили су за заслуге велика имања, поседе и шуме. Најплодније земљиште. Мој прађед Стеван Зорић (1893-1935) био најимућнији домаћин у целом крају у своје време. Зорићи и данас поседују имања у Лохову иако су после задњих ратова из деведестех расељени, али се у Лохово увек враћају и бораве тамо. Зорићи из Лохова славе крсну славу Светог Великомученика Георгија-Ђурђевдан. На породичном грбу(барем нашег дела фамилије) налази се икона Светога Ђорђа, глава Вука и укрштена ратничка секира и стрела, које сведоче о ратничкој прошлости и војничкој служби.