Порекло презимена Крвавац

3. фебруар 2012.

коментара: 7

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Vidoslav

    О презимену Крвавац

    Према казивању пок. Влада-Браца Крвавца (1892.-†1982. год) у Трновицама, код Пљеваља, забиљежио Милутин Крвавац јула месеца 1978. год.
    На Чеву код Цетиња живјела је фамилија Ивановић која је имала преко четрдесет чељади различите старости.
    У вријеме косидбе, кад је била моба, а према старим обичајима, ручак на ливаду косцима доноси млада која је посљедња дошла у фамилију. Тако је и било и тог дана- млада је донијела ручак на ливаду. Свекрва и главна планинка су мислиле да ће млада ручати са мобом, а моба је мислила да је млада ручала код куће. Млада је по правилу била стидљива да би затражила да једе. Увече је млада плакала јер је била гладна. То је за Добра, као старјешину куће, било толико грешно (обзиром да је млада била та која ће да рађа нове раднике и ратнике) па је уз коментар ‘’Ова земља нас више не може ранити’’одлучио да се одселе. Наредио је да се поћера сав мал (стока), да се сво покућство које је могуће, потовари на коње и да се пијевац стави на утрешељ. Ђе пијевац запјева, ту ће се населити.
    Пијевац је запјевао у освит јутра у шуми у Добриловини, поред ријеке Таре.
    Ту су се населили.
    Истовремено крчили шуму и правили зграде.
    Узели су презиме Добројевић по старешини фамилије Добру.
    Ова догађања могу се смјестити у другу половину XVI вијека.
    Временом су искрчили и оформили велико имање.
    Обновили су манастир Добриловина који је изграђен у време Немањића и конаке Светог Ђорђа, који су Турци били порушили.
    Обнова манастира може се временски смјестити у прву половину XVII вијека.
    Славили су славу Ђурђевдан, молили се Богу, венчавали и крштавали у том манастиру.
    Имали су хиљаде оваца и говеда које су напасали на планини Сињајевина. Изградили су дрвене чункове кроз које су чобани са Сињајевине слободним падом спуштали млијеко у Добриловину, гдје су планинке чекале и прикупљале млијеко.
    Једно јутро, у вријеме попаска (јутарња паша), кад се краве и овце музу, планинке су у одређено вријеме чекале млијеко, али њега није било. Након сат или два из чункова је изашла змија, а за њом је потекло млијеко. То је за фамилију Добројевић био нови знак несреће, али нису успјели да се склоне, наишли су Турци и поклали четрдесет и троје чланова фамилије.
    Преживјела су само три дјечака који су се сакрили у трапу за кромпир.
    Преживјели дјечаци су се звали Марко, Стјепан и Сава.
    Од Марка су постали Дедеићи, по неком Марковом сину кога су дјеца звала дјед-дедо и данас живе у околини Колашина.
    Од Стјепана су постали Крвавци. У то вријеме виђени Црногорци су владици Данилу, као доказ борбе против Турака, доносили турске главе и по броју глава добијали одликовања. Стјепан, који је био хајдук, а памтећи трагедију своје породице посјекао је толико Турака да није могао носити главе на Цетиње, већ је у зобници однио четрдесет турских носева. Владика му је тад рекао: «Ти се више нећеш презивати Добројевић, од сад ће ти презиме бит Крвавац». Оженио се у седамдесетој години и изродио седам синова: Данило, Никола, Сава, Новица, Лука, Периша, и Мирко.
    Њихови потомци данас живе у селима око Пљеваља: Трновице, Мељак-Вис, Локвице, Брвеница, Буковица, Видре и Крушево.

    • Saša

      Pominješ tri dečaka koji su preživeli napad turaka: Marko, Stjepan i Sava. Za Marka i Stjepana pišeš dalji tok života. A za Savu ne. Imaš li nekih podataka o Savi. Moj predak se zvao Sava, o kome nemam nikakvih podataka. A iz ove priče vidim da su dečaci potomci Tarskih Nikšića.

  2. Vidoslav Krvavac

    ВЛАДЕ – БРАЦО КРВАВАЦ

    Владе – Брацо Крвавац /1892-1982/

    Уочи избијања првог балканског рата, почетком октобра 1912 године, Црна Гора је вршила агитацију и припреме за дизање устанка српског живља, против турске власти. Људи су се тајно окупљали, договарали и наоружавали, да би напали турску војску чим почне рат. Побуна није заобишла ни села испод Љубишње, посебно мељачки крај. Прву чарку у том крају започе Владе Крвавац. О томе Шахин Жига прича:
    „Удрвеном чардаку на Трновицама био је чауш Осман Гаља са десет заптија. Једног дана нападе их из шуме Владе Крвавац са два родјака. Заптије су се бранили из чардака, а Владе их је пуцао из шуме. Пуцали су се неколико сати и заптије, плашећи се да Владу не додје помоћ, побегоше у Градац. Онда се и наши људи повукоше са заптијама испод Врбице, изнад стена. Владе заузе чардак, запали га и ухвати коло око ватре и заиграше. Заптије и други оружници осуше плотун на њих, а они попадаше земљи и разбежаше се. Чардак изгоре.“

    Извор : Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва
    Аутор : Милета Војиновић – историчар

  3. Vidoslav Krvavac

    Крвавац

    И г. Милета Крвавац се јавља из Сиднеја. Рођен је у Пљевљима, где је ово презиме веома често и да сви потичу од истоименог братства које се доселило из Добриловине, у кањону Таре. Према причању читаочевог оца Василија, деде Милије и прадеде Васа, Крвавци су у блиском сродству са фамилијама Смоловић и Благојевић у истој области. Крвавци, пише, одувек славе Св. Ђорђија.
    Наводи и податак да Крваваца има и муслимана, сетимо се филмског режисера Хајрудина, и католика и моли да му кажемо колико је старо ово презиме и одакле вуче корене.
    Поред места које наводи г. Милета, Крвавце смо пронашли у Полимљу, Потарју и у Дробњаку, али су они само као њихове сроднике Смоловиће и Благојевиће.
    У Полимљу и Потарју Благојевићи са славом Ђурђевдан су староседеоци у местима Маснице и Црнуговићи, док су Смоловићи, Смолци староседеоци у Прошћењу. У Дробњацима су забележени Благојевићи у Међужваљу као огранак Дедејића. Садашње презиме су добили по претку Благоју који се овде доселио из Гојаковића у Пољима, почетком 19. века. Слава ове фамилије је Ђурђевдан. У Дробњаку су забележени и Смоловићи у Јасиковцу. За њих се каже да су се доселили из вароши Никшића и да су се тамо презивали Ивановићи. Тамо су били староседеоци, као многобројна фамилија у предграђу Оногошта још 1711. године. И они славе Ђурђевдан.
    У Босни су Крвавци као православни Срби забележени у Винској и Лијешћу, код Дервенте, али са славом Св. Никола. У Херцеговини су искључиво муслимани и католици. Први у Грачаници, код Гацка, а други у Габели и Драчеву. И једних и других има у Мостару. Предања кажу да муслимани Крвавци потичу или од православних Круља код Љубиња или од православних Кадовића од Никшића.
    Да закључимо, Крвавци су пореклом с Чева, племе Озринићи, које у народној поезији називају и “Љути Крајишници”, одакле су се иселили према Мојковцу, а потом у Дробњак, па у Пљевља, Рисан, Херцег Нови и Гацко. Најпре су били Ивановићи – они и данас постоје као братство на Чеву – а поред њих и Дамјановићи, Војновићи, Драшковићи и Вукотићи. Презиме Крвавац су стекли доцније.

    http://www.srpskadijaspora.info

  4. Видослав Крвавац

    Milenko Krvavac‎Bratstvo KRVAVAC – porijeklo
    3. октобар 2010. ·
    Bratstvo KRVAVAC
    Najmanja mi je zelja da umanjim vrijednost, pisanja o porijeklu “KRVAVAC” ali osjecam potrebu da i sam dam neki doprinos na ovu temu odnosno da napravim malu korekciju na pisanje gospodina Mileta Krvavca.
    Kao dijete sam mnogo puta slusao, price u familiji da nam je porijeklo negdje sa Tare i da je manastir Dobrilovina zaduzbina Krvavaca.
    Moja se prica najvjerovatnije dogadja mnogo kasnije i mozda objasnjava porijeklo Krvavaca u Bosni i nekadasnjoj Srpskoj Krajini u Hrvatskoj (okolina Knina).
    Kao sto sam rekao Krvavci su zivjeli u dolini oko rijeke Tare i obliznjim mjestima iznad Tare,a bavili su se stocarstvom, zemljoradnjom i imali su vlastizu vodenicu na Tari.
    Bili su dosta jaki i u ono vrijeme su uvijek odeljevali napadima Turaka. Jednog dana su Turci u dosta jacem satavu (sa pojacanjem) uspjeli pobijediti Krvavce i srusiti im vodenicu.
    Pored drugih, jednog dana su i oni morali odnijeti zito na vodenicu kod turaka jer svoje vise nisu imali.Znaci radi se o Krvavcima koji su zivjeli po brdima oko Tare.
    Po nekom Crnogorskom pravilu zito nositi na vodenicu nije smio covjek nego zena jer su im ljudi bili bitniji u borbi protiv Turaka.
    Tako je jedna mladja zena odnijela zito na vodenicu da se samelje i bila je silovata od Turaka. Kao odmazdu, Krvavci su se udruzili i po noci dosli srusili vodenicu i pobili sve Turke.
    Sad opet po nekom Crnogorskom pravilu, morali su do zore (do izlaska sunca) da bjeze u tri pravca da bi sacuvali porijeklo. Jer ako turci pohvataju i pobiju neke ostali ce se snaci, pobjeci dalje i sacuvati porijeklo.
    Tako da su se neki zaustavili u obliznjim mjestima oko Pljevalja, dugi su se zaustavili u Bosni kod mjesta Gacko a treci su stigli cak do obliznjih mjesta Knina.
    Znaci u ovim i okolici ovih mjesta su procentualno vise zastupljeni ( u vecem briju) dok ih ima i u drugim mjestima ali znatno manje.
    Moje porijeklo je iz Mjesta Vinska nedaleko od Bosanskopg Broda (sad samo Brod) i slavi slavu Sv.Simeona Bogoprimca (16. Februar)
    Lijesce je susjedno mjesto pored Vinske i u njemu nema Krvavaca a i jedno i drugo su nedaleko od Broda a ne Dervente.
    Nadam se da sam ovim mojim malim prilogom makar malo prosirio, odnosno nadogradio temu kao sto ocekujem da ce se i drugi javiti sa njihovim zapazanjima.
    Veliki pozdrav svim mojim Krvavcima a najveci Vidoslavu koji je i zasluzan za sve ovo.
    Mislim da Mileta poznajem ….. vidjeli smo se jednom pred rat u Baru kod njegovog strica Milenka, mog istoimenjaka. Znaci radi se o Miletu koji je tad radio kao ucitelju i direktor skole negdje kod Teslica. Izvinjavam se ako je ovo pisao neki drugi Mileta…..

  5. Милан Крџавац

    Поштовани, веома ме је заинтригирало све ово што сам прочитао о пореклу Крваваца. Наиме, као што из имена већ можете закључити, моја фамилија тј. презиме је Крџавац, ето то једно слово је разлика која можда нешто и значи, а мени је наравно као и свима који трагају за пореклом свога рода веома битна.
    Тренутно, и последње знано гнездо из кога су наши тићи полетели на разне стране света су обронци планине Златар, неколико километара од Нове Вароши, тачније село Бистрица на Лиму. У подножју тог села недалеко од главног магистралног пута се налази манастир “Св. Тројице”, али колико је мени познато, услед бурних ратних дешавања у прошлости, тадашње службене књиге и записи, на основу којих би се могло доћи до неких корисних чињеница, нису сачувани. Све што сам успео пронаћи је део из књиге извесног Дике Пејатовића, “Ватре из долине”, цитирам:
    “Породица Бучеваца дошла је из Бучја код Прибоја. Они су се раније презивали Поповићи и то презиме су заменили због страха од крвне освете, а узели ново по месту одакле су дошли, да би сачували успомену на родни крај. Од породице Мартиновића неки су се прозвали Руљевићи, а од Бучеваца, неки су узели презиме Крџавци, које су задржали и данас. Када су те промене извршене и зашто, не зна се, али се они и данас сматрају истим братством и славе исту крсну славу” – Св. Архиђакон Стефан, 9. јануара.
    Ето, толико за сада. Надам се да ћу некако бар мало, успети да расветлим историјски мрак, који обавија ово мени, а сигуран сам и мојим саплеменицима веома важно питање.
    Велики поздрав свима!

  6. Војислав Ананић

    КРВАВАЦ (м.к). Крвавци (м) су живјели у Грачаници код Гацка. Према породичном предању, поријеклом су од православних Круља из Љубиња, а по неким од Кадовића из Никшића. У историјским се изворима помиње Беган Крвавац, бајактар Дедаге Ченгића и “најбољи гуслар и пјевач свога доба у Гацку”. Беган је, са попом Милом Јововићем. гуслао и пјевао у кули Ченгића у Липнику када су “Дедага и војвода Петар Вукотић кумовали”. Као добар гуслар Беган је позиван “у угледније српске сватове. Једне прилике био је барјактар у сватовима рођака војводе Богдана Зимоњића у којима је Богдан био стари сват” (147:581,582). Крвавци (к), у Старој Габели и Драчеву (Чапљина), гдје су доселили из Броћна (59:263). Крваваца (к) и (м) има настањених у Мостару. 

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.