Порекло становништва села Доња Коритница, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Положај и тип.
Старији део села лежи у подножју Суве Планине и пружа се правцем тока Коритничке Реке. Тај је део на оном месту где у Коритничку Реку улази долина периодског потока Скокови. Друмски део насеља ниже се од долине Дубоког Дола. Између старијег дела око Коритничке Реке и новијег око друма уметнута је група кућа и они су спојени. Лежећи на обема долинским странама Коритничке Реке и у њеној алувијалној равни, село има коритаст положај и по њему је добило име. Водом се снабдева са врела Братиша, извора и бунара. Главни извори су: Маничев Кладенац, Арвачица, Чука, Змејанци, Ракита, Мајиловац, Бели Кладенац и Конћевац.
Границе сеоског атара повучене су на местима: Џаџулов Пут, Гавран (Распоповске Ливаде), Букова Падина и Врбица, са Дивљаном. Врбица је тромеђа: Дивљане, Д. Коритнице и Ореовца. Од Врбице, Церовом Главом, Јаничарском Падином и Страњем иде међа са Ореовцем. Страње је тромеђа: Д. Коритнице, Ореовца и Шљивовика. Одатле ка Дајћи село се граничи са Шљивовиком. Дајћа је тромеђа: Шљивовика, Доње и Горње Коритнице. Одатле преко Ракоша, Црнобарског Рида, Правог Пута, Големог Дрвета и Змејанаца води међа са Г. Коритницом. Са заплањским Крчимиром село се граничи на Ракошу и Великом Коњском. Топографска имена за обрадиве површине су: Змејанци, Зло Чудо, Орашје, Лука, Равна Шума. Најслабије земљиште је на Шушљаку. Утрина обухвата: Бабу, Дуб, Лом, Ковачеве Буке, Трештен Врх, Ореј, Чушћинске Ливаде, Ђурђин Вртоп, Боћину Падину, Врацу и Голи Дел.
У целини село је скупно и има повезане крајеве. Део под Сувом Планином по типу се разликује од друмског дела. У њему су око кућа окућнице са шљиварима; због тога је разређен. Око друма куће су наврстане на обема странама и ушорене. Слободан простор у уској алувијалној равни испуњује се урастањем нових кућа, што селу даје правилан лонгитудинални облик. По крајевима разликују се: Цајинска и Савинска Мала, Сред-село и Мала Преко Реку.
Порекло становништва
Родови непознатог порекла су:
– Гжинци (Петковићи; 3 к., св. Петка). Има их отсељених у Новом Селу.
– Бачовци (Живковићи; 2 к., св. Арханђео). Има их отсељених у Смедеревској Паланци и Г. Коритници.
– Данчуловци (Стојановићи, Здравковићи; 3 к., св. Ђорђе). Приводњак је Данило Здравковић из Шљивовика. Има их отсељених у Дивљани, Белој Паланци и Банату.
Досељеници су:
– Спасинци (Ранчићи; 4 к., св. Никола), из Клисуре. Има их отсељених у Белој Паланци.
– Џуринци (Матејићи; 3 к., св. Никола): из Клисуре. Има их отсељених у Белој Паланци.
– Тарлинци (Митићи, Живковићи, Нешићи, Тошићи; 4 к., св. Никола): из Клисуре. Приводњак је Михајло Митић из Ваклиноваца. Има их отсељених у Белој Паланци и Беотраду.
– Савинци и Ћићенци (Ћирићи, Лилићи, Ђорђевићи, Јоцићи, Крстићи) 27 к., св. Никола: из Клисуре. Ћирића има отсељених у Белој Паланци.
– Балтијашовци и Ваклиновци (Живковићи, Митићи; Митићи, Јовановићи, Ранђеловићи, Ђурићи) 19 к., св. Лука: из Зеленог Града у Знепољу.
– Доксинци (Петровићи, Ћирићи; 3 к., св. Лука): из Зеленог Града. Има их отсељених у Белој Паланци.
– Цајинци (Живковићи, Јоцићи, Мишићи, Веселиновићи; 16 к., св. Лука): из Зеленог Града. Има их отсељених у Белој Паланци и Великој Плани.
– Неинци (Живковићи, Филиповићи; 2 к., св. Арханђео): из села Дегиона у Знепољу.
– Станићинци (Младеновићи, Лилићи; 6 к-, св. Петка); са изумрлим Пуринцима заједно се доселили са Косова. Пуринаца (св. Никола) има отсељених у Бежишту, Кременици и у Румунији.
– Грнчаревци (Стефановићи; 3 к., св. Ђорђе): из Косовског Грнчара.
– Чућинци (Тошићи, Павловићи, Николићи; 7 к., св. Никола): из Космовца. Има их отсељених у Белој Паланци.
– Крстинци (Крстићи, Живковићи; 6 к., св. Лука). Жива Живковић од Распоповаца из Дивљане населио се на женино имање као приводњак и примио славу.
– Цоћинци (Тошићи, Младеновићи; 4 к., св. Петка): из Моклишта.
– Џаџуловци (Вељковићи; 7 к., св. Ђорђе) из Козје. Има их отсељених у Белој Паланци.
– Грђинци (Ћирићи; 1 к., св. Петка): из Космовца.
– Бошковићи (1 к., Ђурђевдан прислужба св. Василије).
– Рамча Циганин — ковач доселио се за време Турака.
Сеоска преслава св. Јеремија. Село има два гробља. У једном које се зове „Војничко гробље“, сахрањују се: Савинци, Цоћинци и Тарлинци.
ИЗВОР : СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
28. август 2016. у 15:55
zagorka mladenivić
interesuje me poreklo mladenović i lilića iz donje koritnice