Порекло становништва села Орешац, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Орешац се налази на источном ободу бањског басена, у старом језерском заливу нивоа 720 метара. Село лежи са десне стране Орешачког Потока (Несторовице). Куће од Потока пењу се уз долинску раван и већи број излази и на саму језерску површ.
Воде и клима.
Мештани користе воду за пиће са извора, који се налазе око села, као што су: Бобовиште, Кладенац, Селиште, Стојин Кладенац, Студенац и др. Сви су мали извори карсног типа.
Село је окренуто према југу. Највише им сметају северац и кошава. Село је хладније од околних, јер је на већој висини. Снег обично пада око Митровдана и одржи се до половине марта.
Комуникације.
Село је везано за главни бањски друм путем, који иде долином Новаковца. То је део старог друма, који је из Бање водио у Књажевац. Други део тог друма је изнад села и иде преко Тумбе. Он је напуштен пре 50 година, али га мештани користе када иду у Књажевац. Поред тога постоји и сеоски пут за Читлук, који иде испод Крстатца и пут за Церовицу преко Огњишњака.
Тип села.
Село је, као и остала бањска села, углавном збијеног типа. Куће су поред пута и нарочито су збијене у средини села. У селу нема мала, већ се поједини крајеви називају по фамилијама.
Занимање становништва, земље и шуме.
Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Сточарство је доста развијено а и воћарство. Имања су им око села у Закамену, Скокару, Реци и Новаковцу. Земља је доста слаба. Летње појате су им биле на утрини („државини“) у Новаковцу, Чертавцу и Коњарнику па су их Бугари, за време окупације, попалили. Зимске појате су на имањима. Шуме нема.
Постанак села и порекло становништва.
Село је доста младо, постало је из збега у крчевини. Оно је расло досељавањем и множењем. Нема никаквих података о померању села.
О имену села нема никаквих предања.
Сеоска заветина је Св. Русаница.
У селу су ове породице:
-Живадиновци, Св. Петка, су досељени из Белог Потока – Заглавак. Живадин је побегао због тога, што је његов брат Стоја убио Турчина, субашу. У исто време побегла су и остала браћа. Стоја је побегао у Дуго Поље и од њега су Стојинци. Два брата, који су били попови пребегли су преко Дунава у Банат. Један брат ј е отишао у Копајкошару, Срез нишки, један у Пеконоге – Голак а послењи у Васиљ – Заглавак.
-Рајковци, Мратиндан, су досељени из Белог Потока – Заглавак. Бежали су у Давидовац – Сврљиг па се поново вратили. То је најстарија фамилија у селу.
-Милосавци, Св.Ђорђе, су досељени из Скробнице – Заглавак, због чуме. Бежали су у Бобовиште – Морава, па се отуда вратили. По томе је назван и извор Бобовиште.
-Миладиновци, Аранђеловдан, су досељени из Равне – Тимочки срез.
-Ивановићи, Св. Василије и Ђурђевдан, су Цигани-Роми по занимању ковачи. Не каже се ништа за њихово порекло.
ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
1. септембар 2018. у 14:55
Zlata Jovanovic Ignjatic
Čitava priča se odnosi na Banjski Orešac, dok je slika crkve iz Vlaškog Orešca, te molim administratore da naprave ispravke.
Srdačan pozdrav Zlata
7. септембар 2018. у 21:00
Милодан
Из овога закључујем да је текст постављен на право место, само је фотографија цркве из Влашког Орешца. Ако је тако, обавестићу администатора да “скине”, или ако постоји, замени фотографију цркве.
10. јун 2021. у 18:00
Dalibor
Hoce li neko da skine ovu sliku jer je iz Vlaskog Oresca a ne iz Banjskog O…!??