Порекло становништва села Сесалац, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Сесалац се налази у поменутом низу села на северном ободу источног дела бањског басена. Село лежи у долини Сесалачке Реке, са леве стране, а испод језерске обале од 600 метара, која је овде добро изражена на Лому и Рту на северној и Јелдишту, на западној страни. Куће су са обе стране реке у долинској равни, али се пењу и на леву долинску страну.
Воде и клима.
Мештани користе воду за пиће поглавито из бунара, има само неколико мањих извора. Изнад села је место Бањица. Ту је топла вода у којој се мештани купају и зими.
Село је окренуто према југу а најјачи ветрови су северац и кошава.
Комуникације.
Од села води низ долину Сесалачке Реке сеоски друм, који га везује за Богдиднац и главни друм Сокобања-Књажевац. Овај пут се продужује до Рујишта. Према западу село је везано за Николинац раније поменутим путем; на исток исто тако постоји сеоски пут, који води за Милушинац.
Тип села.
Село је збијеног типа. Куће су примакнутије у средини села, на долинској равни и поред главног пута. У средини села је општина и школа. Идући уз долински страну куће су све ређе. Село није подељено на мале, већ се поједини крајеви називају по старијим и већим фамилијама.
Занимање становништва, земље и шуме.
Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Имања су око села у Павитници, Лому, Вардишту, Осовачи, Радовом Делу, Подбаби, Клисури, Ливађу, Липовом Трапу, Караконџи, Сливници, Трновачи, Високом Делу, Бануру, Дечином Гробу и Селишту. Њиве испод села су плодније. Имају летње и зимске појате. Летње су на утрини у Просишту, Облом Делу, Мечјем Бору и на Тумби. Зимске су у синорима.
Старине у селу.
Код Бањице постоји неко старо гробље, не зна се чије је. Код Орловог Камена има некаквих старијих ровова.
Постанак села.
Прича се да је село било раније у Селишту, између данашњег села и Милушинца, али тамо данас нема никаквих трагова о томе. Село је расло множењем и досељавањем.
О имену села не постоје никаква предања.
Заветина у селу је Русаница.
У селу су ове породице:
-Кашмерци, Св.Ђорђе, су досељени из Трговишта од фамилије Кашмероваца, које зову „Јерци“. Њихов прадед је дошао у Сесалац као слуга код Ламинаца, па се у тој фамилији и оженио. Кажу да су кратког века, јер болују од груди.
-Јогринци, Никољдан, не знају одакле су досељени. Старо кумство им је у Врбовцу – Бољевац.
-Чефтелинци и Стојковци, Никољдан, су досељени из Врмџе. Од старине им кумује фамилија Дулци у Врмџи. Зову их Чефтелинци кажу због тога, што је њихов прадед носио воће у Бању да прода, па кад му Турци нису дали ону цену коју је он тражио, он то воће баци. Због тога га Турци назову Чефтелија, па му то име и остане.
-Лалинци (Живадиновићи). Никољдан, су старинци. Кумују им од старине Дулци из Врмџе.
-Ламинци, Св.Ђорђе, су такође старинци. Кумују им од старине Пужарци из Рујишта.
-Реџинци, Јовањдан, су досељени из Каменице.
-Симићи, Никољдан, су старинци. Старо им је кумство из Бање – Радосављевићи.
-Пантићи, Никољдан, Не знају одакле су досељени. Старо им је кумство из Вукашиновца – Ражањ.
-Новаковићи, Никољдан, не знају одакле су досељени. Стари су им кумови Јогринци.
-Вукосављевићи, Никољдан, су досељени из села Рокце – Ивањица.
-Димитријевићи, Св.Ђорђе, су досељени од Ивањице. Зову их „Јерци“.
-Аврамовићи, Никољдан, су досељени из Сивчине – Ужице.
-Нинићи, Никољдан, су досељени из Бучја – Књажевац.
-Ранђеловићи, Никољдан, су досељени из Бучја – Књажевац.
-Станисављевићи, Никољдан, су досељени из Гаре – Лесковац.
-Ковачевићи, Јовњдан, досељени из Јелашнице – Црна Река.
-Живковићи, Св.Ђорђе, су досељени из Кожеља – Књажевац.
-Марковићи, Св.Ђорђе, су досељени из Дугог Поља од фамилије Јанковци, који су тамо досељени из Скробнице.
-Калићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, по занимању ковачи.
ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.
5. јул 2022. у 08:28
Vladujko
Не могу да верујем какве детаље знате а не знате де се село зове СЕСАЛАЦ а не Саселац
16. август 2023. у 10:23
Milan
Крсна слава нам је Ђурђиц. Мој чукун-деда био је Огњан Стефановић који је рођен почетком XIX века у околини Сокобање и имао вероватно браћу Голуба и Ђуру (Ђору) Стефановића.
Помиње се село СЕСАЛАЦ где су једно време живели.
Огњанови синови, Стеван, Милош и Вучин (Вукан) добили су по њему презиме у ОГЊАНОВИЋ, а ја сам Стеванов праунук.
Данас Огњанови потомци живе у Нишу (од Стевановог сина Петра Огњановића), Сокобањи (од Стевановог сина Гаврила (Гаје) Огњановића), Београду и ко зна још где, али ово знам поуздано.
Био бих захвалан свакоме ко препозна нешто из заједничке породичне историје или има информацију о пореклу даље у прошлост, да ми се јави на мејл [email protected]