Порекло становништва села Драгочево, општина Нови Пазар. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је добило назив по личном имену Драгоч или Драгош. Оно је на горњим странама Струмачког Брда, које се најпре благо, а затим стрмије спуштало у поток. Куће су поређане по присојним заравнима; издвајају се две групе кућа: Кељевићи и Павловићи. На целом сеоском атару има доста вода, потока, врела и извора. Главне су воде: Горње и Доње Врело, Поток-Вода, Бунар (извор). Топографски називи појединих крајева су: Доброшевина, Селиште, Попово Село (ливаде), Равни, Ковијоц, Торине, Паљевине, Старо Гувно, До, Башче, Дугачке Њиве. У Драгочеву, код места Дугачки Камен, постоји доста велико старо гробље; по гробовима су положене дугачке плоче. Ово гробље је остатак ранијег српског становништва.
Данашњи родови у селу су:
– Кељевићи (Минићи, Петровићи и Милетићи) (13 к., Св. Василије и Св. Илија), рођаци са Кељевићима у Струмцу и Перошу.
– Павловићи (4 к., Ђурђевдан и Св. Илија), старином су из Дробњака.
– Николићи (3 к., Св. Никола), дошли из Бања.
– Бошковићи (1 к., Св. Никола), мајка их, преудавши се, довела из Добриње у Штавици.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милисав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)