Порекло становништва села Врмџа, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Врмџа се налази под раседим одсеком Ртњеве кречњачке масе, поред реке Паклеша. Известан део је у самој долини Паклеша, док већи део лежи на језерској тераси на висини од 600 метара; између кречњачког рта на коме је врмашки град и рта на коме је школа и црква.
Воде.
Мештани користе воду за пиће у највећем делу са извора и врела, који избијају из кречњака. Ниже куће имају бунаре.
Клима и комуникације.
Најјачи су ветрови северац и кошава. Село је везано за Бању доста добрим путем преко Трговишта. Поменути пут који води од Јошанице продужава кроз село и везује га са осталим селима. За Ртањ и Лукавицу воде два пута, један долином Паклеша а други, бољи, долином Кештице.
Тип села.
Село је појединим кречњачким ртовима доста испредвајано и разређено. Куће појединих фамилија су груписане. У селу постоје три мале: Горња, Средња и Доња.
Горња Мала је под одсеком терасе од 600 метара, у њој су ове веће фамилије: Дулци, Павковци, Петровци, Марићевци и Луковци.
У Средњој мали, која иде средином села и површи од 600 метара су ове фамилије: Заимовци, Кнежевци и Ђуричићи.
У Доњој Мали, која је на ивици терасе од 600 метара и у долини Паклеша су фамилије: Шербићи, Калуповци и Џавићи.
Врмџи припада и заселак Влашко Село. Оно лежи у долини Дуплеша, управо на излазу ове долине из кречњачке масе. У Влашком Селу су фамилије: Живићи, Срејићи, Стоковци и један део Шербића.
Занимање становништва, земље и шуме.
Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Сточарство је доста развијено. Имања су им већином испод села, око Паклеша, али их има и изнад, на кречњачким површима. Њиве испод села нису добре родности, јер је земљиште састављено поглавито од језерских облутака, шљунка и песка. Стоку, овце и козе напасају лети испод Ртња, где су им летње појате, које су им на имањима. Код стоке је лети стално један мушкарац, највише неки старији члан задруге, који је неспособан за рад у пољу. На појатама музу стоку и прерађују млеко. Највише праве сир; масло мало бућкају. Шуме има мало и она је обично издељена. Примећује се да утрину све више преобраћују у њиве.
Старине у селу.
На кречњачком рту поред Паклеша налазе се зидине од старог града, за кога се мисли да је „латински“. У тим зидинама налазили су мештани ситне парице, крстиће и стрелице. У долини Паклеша се налазе остаци и неког старијег насеља, о коме у селу не знају ништа.
Постанак села и порекло становништва.
Село је било најпре ниже. Прича се да су Лалићи били у Селишту испод цркве. Тамо је још Лалин Воћњак и Лалина Крушка. У Селини, испод данашњег места су били Шербићи. Они су се потом населили на данашње место, да би имали више земље за обрађивање и да би били сви на окупу. Село је расло множењем и досељавањем
У селу има три гробља. Једно је у Селишту, где се сахрањују Лалићи; друго је у Прдаку, где се сахрањују Шербићи и треће је „испод лојзе“, у коме се сахрањују Џавићи, Петровци, Ђуричићи и др.
О имену села нема никаквих очуваних предања.
Заветина су Св. Тројице.
У селу су ове породице:
-Лалићи, Томиндан, су велика фамилија од 113 кућа. Лала, од кога води порекло ова фамилија, доселила се кажу „од Једрене“. Најпре се населио у Селишту. Имао је четири сина, од којих су данас четири велике породице:
-Дулци, 40 кућа, „био напет као дулек“.
-Павковци, 51 кућа.
-Атлисци, 12 кућа, предак им као старац дошао за један дан из Видина, па се Турчин због тога чудио и казао му „ат ли си“, и:
-Заимовци, 10 кућа, су много позамљивали.
Има их одсељених око Парћина и Јагодине. Од ове породице има кућа и у другим местима: У Сокобањи – Грујићи, Милићи и Милосављевићи; у Шарбановцу – Дулци; у Белом Потоку – Дулци; у Поружници Маринковићи; у Жучковцу Живковићи. Све породице су веома цењене, нарочито Дулци.
-Шербићи, Алимпијевдан и Ђурђевдан. То је иста фамилија са Кашмеровцима из Трговишта, који воде порекло од неког „Јере“. Кумују им Стојаковци.
-Марићевци, Алимијевдан и Ђурђевдан. Они су једна фамиллија са Шербићима – Кешмеровцима.
-Ђуричићи, Св. Алисеја, су досељени са Косова, зову их „Арнаути“.
-Петровци, Св. Алисеја, су једна фамилија са Ђуричићима – Косовцима.
-Стојаковци (Стоковци), Јовањдан, су неознатог порекла. Старо им је кумство у Суботинцу – Алексинац.
-Калуповци, Никољдан, су непознатог порекла. Старо имје кумство у Илином – Црна Река. Бежали су у Седларе.
-Живићи, Никољдан, су досељени из Бучума – Сврљиг. Кад су се доселили нису хтели да узму добру земљу, већ су као сточари заузели слабију земљу. За њих кажу да су „сејали пепео“.
-Џавићи, Јовањдан, су досељени из Кривог Вира, још за време Турака.
-Јовићи, Никољдан, не зна се одакле је дошао „Шарени Ђока“, од кога води порекло ова фамилија.
-Ничићи, Никољдан, су досељени у фамилију Шербића из Плане – Параћин.
-Минићи, Св. Алисеја и Ђурђевдан. Фамилија су са Петровцима а славу Ђурђевдан су преузели од Шербића на чије су се имању населили.
-Срејићи, Трифундан и Св.Ђорђе, су досељени из Галибабинца – Сврљиг. Славу Св.Ђорђа су преузели од Шербића, на чије су се имање населили.
-Петровићи, Томиндан и Св.Ђорђе, су досељени из Јошанице од фамилије Петровића. Слава Св. Тома им је „на имање“, пошто су дошли у Лалића фамилију.
-Миљковићи, Мала Госпојина, су досељени из Црне Горе.
-Богосављевићи, Митровдан, су досељени из Кривог Вира.
-Радосављевићи, Томиндан и Ђурђевдан, су досељени из Јошанице од фамилије Петровића. Славу Св. Тому су узели од фамилије Лалића, где је предак дошао као уљез.
-Кадрићи, Св. Ђорђе и Св. Василије, су Цигани-Роми.
ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Коментари (0)