Порекло презимена, село Рујевица (Сокобања)

12. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Рујевица, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Rujevica

Положај села.

Рујевица се налази такође на западном ободу бањског басена у продужењу Врбовца. Село лежи на језерској тераси на висини од 520 метара, испод њеног одсека, који је усечен у Голу Главу. Овај одсек има облик правог језерског клифа.

Воде и клима.

Мештани се служе водом за пиће искључиво са извора и чесама. Главне су две чесме – у Николића крају „код Бреста“ и у Гокића крају.
Најјачи ветрови су северни и кошава. Кроз село пролази такође „Јерски Пут“.

Тип села.

Село је збијеног типа, нарочито у средини и поред пута, у Николића крају. При крају села куће су нешто разређеније. Подељено је на два краја која се називају по најстаријим фамилијама, Николића и Гокића. Николића Крај је више на северу а Гокића на југу. Рујевица нема своју општину, већ припада Јошаници.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Њиве су им испод села у Орници, Слатини, Крушаку, Церовцу и Белом Брегу. Имања појединих фамилија си измешана. Ипак је већина имања породице Гокића у Белом Брегу. Имања су настала поглавито крчењем и заузимањем утрине. Летње појате су им на утрини изнад села, у Смрдану, Липовару, Грапчини и Рожњу, где је и сеоска шума.

Име селу.

Име села је, кажу, дошло од дрвета руја, кога је било тако много око села, да су долазили мештани из удаљенијих крајева да га беру, као например, из Мозгова – Алексиначки срез.

Старине у селу.

На Градишту изнад села познају се трагови од старог града. Испод Градишта мештани су ископали земљу, неки „пророк“ им је казао, да је ту била стара црква. Испод сеоског гробља постоји и „Џидовско Грбље“.
Постанак села и порекло становништва.

На месту данашњег села населиле су се најпре две фамилије, Николићи и Гокићи. Њихове куће су биле међусобно удаљене, на имањима. Развојем ово две фамилије и досељавањем других село је добило данашњи облик.

У селу у ове породице:

-Николићи, Митровдан, су досељени из Витошевца код Ражња, где још имају фамилију. Деда Миљко, Николин отац, живеоје најпре у Бовану, где је узгајао „лојзе“.
-Гокићи, Игњатијевдан, су досељени из Прсковча код Ражња.
-Миленковићи, Никољдан, су досељени из Блендије.
-Рогићи, Св.Ђорђе, су досељени из Врбовца, од фамилије Рогића. Имања су им помешана са Гокићима.
-Ћирковићи, Никољдан, су досељени из Добрујевца – Црна Река.
-Никодијевићи, Никољдан, су досељени из Жучковца а тамо су дошли из Давидовца – Срвљиг.
-Ђорђевићи, Аранђеловдан, су досељени из Ћустендил-Бање у Бугарској.
-Милојковићи, Јовањдан, су досељени из околине Пирота.
-Димитријевићи, Аранђеловдан, су из Јошанице од Живадиновића (Сјеничани). Предак дошао жени у кућу.
-Кадрићи, Св. Василије, су досељени из Јошанице. Они су Цигани-Роми, баве се ковачким занатом.

Сеоска заветина је Св. Тројица.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.