Порекло становништва села Врбовац, општина Сокобања, Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Врбовац се налази на западном ободу бањског басена у продужењу Трубаревца. Лежи на језерској тераси висине 520 метара, али се пење и уз одсек ове терасе, тако да су горње куће, као Јерци и мала Калават, на висини од 600 метара.
Воде.
Воду и селу користе са извора и чесми. Најважније су две чесме у селу, код суднице и у Селишту. У селу има исто тако и бунара.
Клима.
Кошава и северни ветар нису у овом селу тако јаки, нешто је од њих је јачи западни ветар. Кишу им доноси кошава од Ртња. И кроз ово село пролази поменути „Јерски Пут“, који га везује са Трубаревце и друмом на јужној страни и низом других села на северној страни.
Тип села.
Село Врбовац није потпуно збијеног типа. Око кућа су воћњаци и баште. На средини села, поред пута, где је судница, школа и механа, куће су нешто збијеније. Уколико се иде према ивици села а нарочито уз одсек, куће су све више разређене и издвојене у поједине групе. Тако се образовало неколико мала. Калават је најудаљенији и налази се на северној страни, између Врбовца и Рујевице. Раскрсје је мала на одсеку и у њој су куће Пашалића (Јерци). Осим тога у селу су још и Марјановска Мала, Ледина (у средини села), Марићевићска Мала и Селиште.
Привредне прилике – занимање становништва.
Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Њиве су им поглавито испод села, око Каниног Потока. Има мало њива на Мратињској Страни, повише села. Њиве око Каниног Потока су најплодније. Две највеће фамилије имају груписана имања: Пашалићи на северној а Марићевци на јужној страни села. Појата има двојаких, на утринама и у („синорима“) њивама. Нема свака кућа појату. Појате на утрини, летње, налазе се изнад села у Рожањској Коси, Јастребарском, Говеђем Врху и у Соколовици. На овим су местима су и сеоске шуме, које су храстовог и буковог дрвета.
Име селу.
Прича се да је село добило име по једној врби која је била на месту где је данас средина села.
Постанак села и порекло становништва.
Село се померало. Најпре је било у Селини (у долини Мратињске Реке), па у Селишту да би се на крају село преместило на данашње место.
Село је расло множењем и досељавањем.
У Врбовцу су ове породице:
-Пашалићи (“Јерци”), Св.Ђорђе. Зову их Пашалићи што је неки њихов прадед носио шал као паша и због тога га назвали „Пашалија“. Зову их и „Јерци“, кажу због тога, што је деда Живко бежао у Шумадију па када се вратио он је носио фес као „Јера“. Не знају за своје порекло, али се умногоме разликују од осталих фамилија. То су махом високи људи, дугог лица, веома разборити, гостољубиви, упорни и воле слободу. За време бугарске окупације старац Максим од Пашалића дизао је приликом Топличке Буне своје мештане против Бугара, наговарајући их да се придруже устаницима. Због тога су од Бугара и он и село, доста препатили. По тим особинама они се знатно разликују од осталог стариначког становништва и вероватно да ће бити да су досељени из динарских области. То још више наговештава и њихов надимак „Јерци“. Старо им јхе кумство у Смиловцу – Ражањ.
-Марјановци, Св. Ђорђе. Не знају одакле су досељени. Имали су старо кумство „негде у Мораву“, па се та фамилија затрла па су узели нове кумове.
-Гошићи, Св. Ђорђе, су непознатог порекла. Имају старо кумство у Пардику – Ражањ.
-Рогићи, Св.Ђорђе, су непознатог порекла. Кумују им од старине Гокићи из Рујевице, који су досељени из Пасковче – Ражањ. Названи су Рогићи, јер су каже „метали-стављали паре у рог“.
-Марићи, Никољдан, су непознатог порекла. Кумује им од старине фамилија Гојковци из Лукова. Ова је фамилија, кажу, остала мала, јер их је „’била чума“.
-Шапци, Никољдан, су досељени из Мужинца, не знају од које фамилије. Имају фамилију у Витошевцу и Удовичиће у Ђунису. Добили су име Шапци што је њиховог прадеда газила – „шапала“ – мечка.
-Цветковићи, Никољдан, су једна фамилија са Шапцима. Кумство им је у Луковцу од фамилје Нешића.
-Шапићи („Гливарци“), Никољдан, су досељени из Појата – Ражањ, где још имају фамилију. Један део од ове породице се одселио у Витошевац.
-Манчићи, Никољдан. Деда Манчу је довео „на имање“ Живко „Јера“ из Блендије.
-Николчићи, Никољдан. Деда Николчу је довео из Читлука деда Марјан (од кога су Мајановци). У Читлуку им је још и данас кумство.
-Савићи, Лучиндан, су досељени из Брачина – Ражањ. Имају фамилију у Мозгову, Алексиначки срез.
-Марковци, Никољдан, су досељени из Давидовца – Сврљиг.
-Ваганарци, Св.Ћирик, су досељени из Појата – Ражањ. Зову их Ваганарци, причају, због тога, што је њихов дед хтео да заузме на силу имање на месту које се зове Ваганар,па су и њега прозвали „Ваганар“.
-Бежанци, Никољдан, су досељени из Крупца – Голак.
-Цветковићи, Аранђеловдан, су досељени из Ћустендил-Бање у Бугарској. По занимању су дунђери.
-Илићи, Илиндан, су досељени из Шумадије. Зову их „Дробњаци“, што је знак да су пореклом од Дробњака.
-Минићи, Никољдан. Предак је доведен „на жену“ из Јошанице од фамилије Петровића.
-Асковићи, Св. Ђорђе, су Цигани-Роми, ковачи по занимању.
Заветина Четвртак по Духовима.
ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Коментари (0)