Порекло презимена, село Петруша (Књажевац)

4. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Петруша, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Куће овог села су на десној обали реке Клисуре а на обема обалама Мале Реке, које се састају у самом селу. Највећи број кућа је на присојној страни.

Воде.

Клисура и Мала Река не наносе никакве штете селу. Од ушћа Мале Реке у Клисуру корито Клисуре се шири и испуњено је песком и шљунком које доносе обе реке са оголелих висова. Са десне стране у Клисуру утичу три потока, Дедаја, Муђиница и Сливни Поток. Ниједан од њих не наноси штете селу. У селу нема извора. Мештани користе воду за пиће из бунара и готова свака кућа има свој бунар.

Земље и шуме.

Село има земље за обрађивање, али је она ван села. Највише зиратне земље има у местима која се зову: Горња Љубава, Доња Љубава, Слог и Река. Има нешто земље северно и источно од села, али је слаба и скоро неупотребљива, пошто је песковита и каменита. На њој су добри виногради. Поред реке Клисуре су сеоске баште. На Клисури су и сеоске воденице. Нема добрих пашњака, али за пашу служи брдовито земљиште, на коме се нађе једва нешто траве за ситну стоку. Исто тако нема ни шума изузев мало шумарице, ситногорице. Заједничке шуме и испаше има у Смиловици, шест километара удаљеној од села.

Тип села.

Село је у појединим крајевима збијеног типа. Раније је село било више разбијеног типа, па је умножавањем кућа постало данашњег типа. Село је издељено Клисуром и Малом Реком у више крајева. Између њих је размак колико и речно корито. На десној страни је Чунгурски Крај, Вучковци и Доњи Крај. На обалама реке су крајеви који се не називају по породичним именима. У селу је 79 кућа. Село Петруша је одувек у саставу општине Краљево Село, али је опет то засебно село и има своју посебну прошлост.

Постанак села и порекло становништва.

Село је првобитно било у Малој Реци – на левој обали – 4-5 километара далеко од данашњег села. Село се и тамо звало Петруша, па се то место и данас тако зове. Није познато одакле име селу. На том месту има остатака од старог гробља и капела са каменим крстом. Стари људи причају да се село одатле морало раселити због куге, која је страшно морила село. Поједине породице су лутале по околини, док се нису, по ослобођењу од Турака, населиле на данашњем месту.

Старинци:

-Кокошарци, Јовањдан;
-Вучковци,Никољдан;
-Паламидичи, Св. Ђорђе;
-Попаранци, Митровдан, су добили име попретку који је имао надимак Попара и:
-Ђуринци, Никољдан.

Досељеници:

-Чунгурци, Св. Ђорђе, су најјачи род. Мисли се да су се доселили раније у доба из неког Чунгура код Ниша. Чине засебан крај.
-Џонинци, Никољдан, су се доселили из Бугарске.
-Бугарци, Св.Ђорђе, су се доселили из Новог Корита. Била су два брата, од којих се један доселио у Петрушу а други у Јелашницу. Они у Јелашници славе Јовањдан.
-Ћиринци, Никољдан, су се дослили из Краљевог Села.

Сеоска слава је Илиндан а заветина Св. Тојице-Духови.
Гробље је уз само село, на једној коси.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.