Порекло презимена, село Мали Извор (Зајечар)

29. новембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Мали Извор, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Mali-Izvor

Положај села.

Село је у подножју планине Ветрена, оголелог виса Павлова Сада и Иварке (Иверке), изнад пута Књажевац – Зајечар. Село ј углавном окренуто југу и западу. Земљиште је уопште брежуљкасто, те су отуда поједини крајеви села раздвојени хумкама, јаругама и потоцима. Неке куће су на пескуши и камену – Бели Поток и Граничак, друге на црници – Крчета а треће на иловачи и пескуши – Брешњак.

Воде.

Сеоска Река настаје из многих потока који силазе са околних висова, али највећи део воде добија се из Котлина и Врела. Не наноси штете селу, осим што се, када надође, излива испод села, те плави њиве и баште и тимочкој долини.
Изнад села је јак извор Котлине. Други је такође јак у Крчетима – Врело. Под Ветреном је извор Чешма. У Брешњаку су два кладенца, Стублина и Шуманковски Кладенац. У Граничаку се пије вода са извора Чешма, испод пута Књажевац – Зајечар. У месту Змијанцу је истоимени извор, који је врло јак. Осим тога у селу је неколико бунара.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је махом у равници, у долини Тимока, на којој врло добро рађају стрна жита и кукуруз. Земља је око села и у самом селу измеђи појединих мала, али није груписана. Места на којима сеоске њиве се зову: Шумак или Крушак, Веновац или Раскруг, Турско Гувно, Брекиње, Жабарци, Лисичак, Конопци и Тимок. Пошто је источна и североисточна страна брдовита и неплодна ту је око 100 појата, на местима: Локва, Сиња Локва, Голи Бил, Калуђеровац, Јасенов Бил или Јасењаку, Стрању и Љиљачи. Шума је сва сеоска. Она је на источној страни, где су и утрине, у подножју Ветрена на Градишту, Иварки, Змијанцу, Влашкој и Рудини. Шума је букова, храстова и граничева.

Тип села.

Мали Извор се типом разликује скоро од свих села у овој области. Подељен је у четири мале или краја: Брешњак, Бели Поток, Крчета и Граничак. Брешњак или Село је највећи крај и у њему су куће највише збијене, особито на десној обали речној. Куће су око речице која се зове Река. Овде је, до српско-турског рата 1876-78. године, било једно село, па се одатле раселило у остале, поменуте, крајеве због тескобе и немогућности ширења. Појединих породица истог рода, због овога, има у свим крајевима. На левој обали реке куће су нешто размакнутије.
Бели Поток је северно од Брешњака. И ту су куће збијеније али, због природе земљишта има и размакнутијих. Јужни део Белог Потока зове се Калуђер или Калуђеровац.
Крчета је северно од Брешњака, удаљен 500-600 метара. И овде су куће врло збијене, без икаквог реда а све због уштеде земље. Један део ове мале зове се Ненадица.
Граничник је северно од Крчета на удаљености од 400 метара. У овом крају земљиште је врло стрмено, те су куће због тога подизане према природи земљишта и доста су размакнуте.

Име селу.

Мештани село зову Извор. Тако је забележено и на карти из 1718. године, начињеној по пожаревачком миру (Iswor). Име селу је дошло од речи „извор“. Службено се зове Мали Извор за разлику од Великог Извора у Зајечарском срезу.
Бели Поток се зове по белој земљи, Крчета је, како кажу мештани, названа по крчми. Граничник је добио име због дрвета граница. Турско Гувно је место где је било турско гумно. Конопци је место које је било подељено конопцима, када су Турци истерани одавде.
Испод виса Ветрена су места Веновац и Селиште. Ту је најпре заснован Извор.

Старине у селу.

У Љутом Долу је откопано једно црквиште. Мисли се да је ту била црква посвећена Св. Архангелу. Ветрен је био, кажу, „латински град“. Ту се налазе рушевине од градских зидина, „тугле“, малтер, комади старинског оружја, парчад судова итд. Северно од Ветрена је Градиште, на коме има такође рушевина градских. Поред њега се налазе неке гробнице. Испод села, у Тимоку, има трагова правог калдрмисаног пута, који је водио у град Равну. Градили су га, веле, „Латини“. У Котлинама има старо гробље, у коме су сахрањивани мештани Малог Извора. У Омарици има трагова старога рударства, окна рударска, згура итд. Вађено је, како се прича, сребро и злато.

Порекло становништва.

Најстарији родови су:

-Боројинци, Никољдан, су најстарији род. Они себе сматрају за „ћутуклије“. Да је тако види се по томе што је разгранат род, по свим крајевима села. Они су познати под овим презименима:
-Цицијарци, Живуловци и Дангупци.
Најстарији људи тврде да су они огранак врло старог рода у Трновцу и Боројичи у Дреновцу у Срезу тимочком. То се види по томе што славе исту славу.
-Калчовци, Калчинци и Међинци, Никољдан, су старинци. Има их у Селу и Крчети.
-Ивановци (Гајдаровци), Никољдан, су старинци. Има их у Брешњаку, белом Потоку и Крчети.
-Свиларци, Никољдан, су старинци.
-Видојинци, Св.Ђорђе, су врло стари и разгранат род. Старо име им је:
-Чуљинци а новије:
-Ковачевци и Дојкинци.
-Велковци, Св. Ђорђе, су старинци.
-Аџебовци, Јовањдан, су „ћутуклије“. Један део од њих се зову:
-Кукурузарци.
-Узуновци, Стевањдан. Не зна се њихово порекло.
-Перчинковци, Митровдан, живе у Крчети
-Нинкинци, Св. Ђурђе, су досељеници, али се не зна одакле су. Једни се зову:
-Павуновци.
-Чворугановци или Чворугаовнци, Митровдан, су у Граничаку, али се на зна њихово порекло.
-Сардаровци или Сердаровци, Св. Ђорђе, су се доселили из Раковице у Бугарској, средином 18. века. Предак им се звао Сардар или Сердар. Једна грана од њих зову се:
-Рајковци.
-Милосовци, Св. Ђорђе, спадају међу старије и разграатије родове. Од њих су данашњи:
-Петријанци, Буздијарци, Бојеџијци, Плоскановци, Веселиновци, Милчинци, Маринковци, Чубринци и Банковци. Доселили су се из Радичевца у Заглавку, При досељеник се звао Милосав, по коме им је и основно име. Данас су живи његови праунуци.
-Терзијци, Никољдан, су се доселили из Беле Реке у Бугарској, средином 18. века. Има их у свим крајевима села. Новија презимана су им:
-Здравковци и Пећанци.
-Шајтинци, Никољдан, су из Заграђа у Срезу зајечарском. Доселили су се пре 150 година. Стара су породица. Има их још у Заграђу.
-Крсјанинци (Стојинци), Никољдан, су се доселили из Раковице у Бугарској. Први је дошао Стоја Крсјанин, те се зову и Стојинци. Доселили су се средином 18. века.
-Симионовци, Митровдан, су досељеници, али се не зна одакле.
-Делијарци, Св.Ђорђе, су дошли, по једнима, из Раковице, по другима из Старопатице у Бугарској. Први се доселио Марко Делијарац пре 150 година. Зову се још и:
-Ђогурци и Пурћинци.
-Џонинци, Св. Ђорђе, су из Заграђа, Среза зајечарског, досељени пре 120 година.
-Паралонџинци или Парајинци или Табаковци, Митровдан, су се доселили из Дрвеника, Среза заглавског, између 1815. и 1833. године. Доселила су се браћа Паун, Миша и Павле, те се њихови потомци зову по њима:
-Пауновци, Мишинци и Павловци. Једни од ових се зову:
-Конијаци (по жени Конији), по слави се зову и:
-Гмитровци. У Дрвнику су познати као Ркмановци.
-Цокинци, Никољдан, су досељеници из Раковице у Бугарској. Доселили су се пред ослобођење 1833. године. При досељеник је Цока. У Раковици се зову Зукљинци.
-Дедејци, Св. Петка, су се доселили кад и Цокинци из Раковице у Бугарској. Тамо се зову Дечковци.
-Голупци, Св.Ђорђе, су из Кожеља, Среза тимочког. Доселили су се оо 1833. године.
-Шиљћинци, Никољдан, су се доселили пред ослобођење из Раковице у Бугарској.
-Дрндарци, Никољдан, су из Грљана, Среза зајечарског. Уљези су. Тамо се зову Мађовци.
-Блчинци, Св.Ђорђе, су се доселили из раковице у Бугарској. Први је дошао Блча.
-Власи или Беђовци, Никољдан, су такође из Раковице у Бугарској, досељени око 1833. године.
-Шуманковци, Св. Ђорђе и Св. Василије, су пореклом из Селачке, Среза тимочког. Уљези су.
-Љупковци, Митровдан, су пореклом из Боровца, Среза тимочког. И они су уљези.
-Барлинци, Никољдан, су из Леновца, Среза зајечарског. Уљези су.
-Баначани, Аранђеловдан, су из Баната.
-Белински, Св. Петка, су из Ошљана, Среза тимочког. Уљези су.
-Копљарци, Аранђеловдан, су из Новог Корита, Среза тимочког.
-Најдановци, Св. Василије, су Цигани-Роми из Дебелице осим једног, који се доселио из Раковице.

Заветине су Васкрс и Спасовдан.

Гробље је уз само село, удаљено 500 метара.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.