Порекло презимена, село Јаковац (Књажевац)

23. новембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Јаковац, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јаковац се налази у долини Саравског Потока. Са северне стране заклоњен је косом Љубава, док је са других страна сасвим отворен. Највећи део кућа је у присоју, на десној обали поменутог потока. Пружа се у дужино од око 4 километра и већ избија на главни друм.

Воде.

Саравски Поток редовно лети пресушује. Не наноси никакве штете селу. Мештани користе воду за пиће из бунара. У селу их је 1927. године било 80.

Земље и шуме.

Јаковац има доста добре зиратне земље. Особито је плодна земља у долини Тимока. Од свих села поред Тимока Јаковац има највећи атар, који се пружа од Шарбановца до Тимока. По именима појединих делова атара изгледа да је некада долина Тимока била јако пошумљена. Сеоске њиве и шуме су на местима: Барје, Црквенац, Дуловиште, Чевин Дел, Ивковац, Попова Чука, Обли, Перша, Берчиновски Дел, Војинова Ливада, Разлуци,Чемерник, Голема Крушка, Бојина Падина, Зли Поток, Церак, Радулов Дол и Мала Река. Утрине има доста, али је слаба.

Тип села.

Село је збијеног типа. Пружа се у дужину долином Саравског Потока. Горњи део села зове се Горњи Крај а доњи – Доњи Крај. Поједини крајева се називају по именима породица које у њима станују. Од села су издвојени ови крајеви: Шумак, Грбуловци, Мала Река и Чутурило. Шумак је удаљен 4, Грбуловци 3 а Мала Река 5 километара.

Име селу.

Село је добило име по оснивачу ела, деди Јакову. Када се оно овде преместило са Јелашничке Реке добило је службено име Нови Јаковац, али је доцније преовладало старо име – Јаковац.

Постанак села и порекло становништва.

Огромна већина јаковачког становништва су старинци, „ћутуклије“. Скоро цело село води порекло од некога деда Јакова, за кога се прича да се доселио из Дрвника у Заглавку. Постоје два тумачења његовог доласка овде; због тешког жиота или сукоба са сеоским субашом. Населио се на Јелашничкој Реци, 4-5 километара изнад Јелашнице. Ту се, живећи у шуми, толико намножила деда-Јаковљева породица да је образовала засебно село, које добије име по оснивачу села – Јаковац. То је морало бити давно, јер према једном запису на дрвеном крсту заветине ђурђевданске, село увелико постојало 1783. године на том месту.
Након ослобођења ових крајева од Турака, 1833. године, село се почело нагло премештати у тимочку долину, на данашње место. Горе су им биле шуме, градине и воденице а доле, у Тимоку, сва земља за обрађивање. У Тимоку су им биле појате на којима су боравили само за време радова на њивама. Како је старо село било доста удаљено а при томе и путеви били врло рђави, то се Јаковчани почели селити на своје појате и стварати село. Власти су се томе противиле, али како је цело село навалило да се сели, власти су на крају морале попустити и признати службено пресељење села. То је учињено 1866. године и село је добило име Нови Јаовац.
Данас се место где је раније био Јаковац зове Старо Село. И данс су у Старом Селу јаковачке градине, јер тамо има воде у изобиљу, пошто Јелашничка Река никада не пресушује. Оне су распоређене исто како су и куће и имања појединих Јаковчана биле овде раније постојале. Свака воденица има и данас сопственике оне исте породице које су и раније били њихови власници. Породице са више стоке овде и данас имају своје појате са сточарење преко целе године. Најлепши воћњаци јаковачки су и данас у Старом Селу. Стари људи причају да је Јаковац под Турцима давао обор-кнеза.
Да скоро цело село има исто порекло види се по томе што све стариначке породице славе исту славе – Св. Ђорђе (Ђурђиц) а преслављају Ђурђевдан, који село преславља три дана, као и славу Ђурђиц.
Старији људи казују да су се за време Првог устанка многе породице иселиле у Шумадију или Мораву, одакле су се неке, после ослобођења Тимочке Крајине, вратили на своја огњишта. Такав случај је био са породицама Оршича и Марудича.

У старинце, потомке деда Јакова спадају:

-Муртинци, чији су данас огранци:
-Станојинци, Сретеновци, Нешичи, Јаковаци, Милојинци, Симионовци, Радијћичи, Милојичи и Маланичи, Чичивраговци, Прдљинци (новији: Нешичи, Црвендајичи, Пандурци, Лаутари и Тошичи), Домишљарци (новији: Живадиновичи, Петровичи, Маркоци, Цуничи и Стоматовци), Решетарци, Тобожарци или Миливојевци (новији: Павуновци, Сибиновичи, Пујичи и Аџијичи), Тећерлетовци (новији: Брћичи, Марудичи, Оршичи и Јелиничи). Има их 217 кућа и сво славе, као што је већ речено, Ђурђиц.

Досељеници:

-Вучковци, Никољдан. Досељени су из Загорја у Бугарској, из села Стаћоваца. Живе заједно у Малој Реци. Њихово досељавање пада после ослобођења Тимочке Крајине, 1833. године.
-Поповци, Никољдан, су досељени из Ошљана у Тимочкој срезу. Први се доселио поп Иван, пре 90 година.
-Чолинци, Никољдан, су досељеници али се не зна одакле. Сиромашни су па се непрестано сељакају. Има их и у Шумадији.
-Демировићи, Св. Василије, су Цигани-Роми ковачи. Порекло се не помиње.

Сеоска слава је Св.Петка а заветине Русалиа, Св. Тројице, Аранђеловдан и Јовањдан.
Гробља има два, једно је у Старом Селу, које је пре 20 година напуштено – због удаљености, друго је уза само село, удаљено 500 метара од Доњег Краја.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.