Порекло презимена, село Бучје (Књажевац)

Порекло становништва села Бучје, општина Књажевац. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је у јужном подножју планине Тупижнице или Топижнице, под високим Магленом, а непосредно под врховима: Витановим Прелазом, Дубаром, Плочом и Козјом Грбином. Кроз село протиче Голема Река, која у селу прима Малу Реку, која се изнад Бука зове Ковачка Река. Један део села, Шавар или Доњи Крај, са стране Бучјанске или Големе Реке; други је у притоци Буку или Малој Реци; трећи у Падини а четврти на коси Дубару, између Бука и Падине под самим Витоњиним Прелазом. Три четвртине кућа су у присојној а тек четвртина на осојној страни. Ниједна од напред поменутих река и потока не наноси никакве штете селу, јер су њихова корита дубоко урезана и каменита.

Воде.

У самом селу постоје два овећа извора – Бук и Живуловски Кладенац. Извор Бук је у махали Буку а Живуловски Кладенац у Доњем Крају, у средини рода Жуволаваца, по којима је извор и назван. Извор Бук никада не пресушује. Око њега се село и најпре заселило, због воде. У околини села, особито испод Тупижнице има доста извора, као што су: Врелце, Ћиркова Корита и Студени Кладенац, све у западном подножју Тупужнице.

Када неби било поменутих извора, опет би сада село могло да опстане, јер у њему сада има преко стотину бунара. Зими се пије речна вода, јер је увек бистра и чиста.

Земље и шуме.

Бучје има довољно земље, али је она испод осредње родности, па и лоша, јер је јако каменита. Најбоља је у Јазвинама, где добро рађа кукуруз и пшеница. Такође све добро рађа по увалама и вртачама. Њиве су поглавито у овим местима: Ковачју, Обложини, Јесењу и Беринцу. Најудаљенија су места Горуње и Осоје, на један час хода од села. Бучје је и сточарски крај мада нема довољно паше и поред пространих утрина, која су под каменом и, када су суше, спрженом травом.
Сеоске шуме има у западном делу и подножју Тупижнице на местима Под Камен и Седлица.

Тип села.

Бучје је потпуно збијеног типа, али је подељено у пет крајева или махала: Шевар или Шавар, Бук, Горњи Крај, Доњи Крај и Падина. Крајеви и махале се додирују, међу њима нема размака, осим река и потока. Крајеви су испресецани многим сокацима или улицама. Једина је правилна улица око главног друма Бољевац-Књажевац где има 4-5 дућана, механа, ковачнице итд – те добија изглед варошице. Најстарији крајеви су Шевар и Доњи Крај. До скора је било великих родова – задружних домаћинстава са по 20 до 40 чељади, али је дошло да њиховог распада због раздора и неслоге међу задругарима.

Име селу.

Голема Река, на којој је Бучје, пробија се кроз многе теснаце и гради многобројне водопаде или „букове“, како их овде зову. Највећа су три бука у самом селу; Бук, Мали Бук и Големи Бук. По овим „буковима“ село је названо Бучје.

Старине у селу.

Бучје је на прелазу из тимочке у бољевачку котлину. Овде је несумњиво и у старије доба пролазио пут, као кроз најзгоднији планински превој. Испод села, у буковима, у теснацу Големе Реке, на левој страни налазе се неке рушевине. Мисли се да је то био град који је чувао пролаз кроз поменути теснац. Познају се темељи а и помало зидови.

Северно је од овога градишта Црквиште. Ту је опет нека рушевина за коју се у народу мисли да је ту била црква. Открио ју је један мештанин Бучја. У темељу је, прича се, ископан некакав камен, сав исписан словима старословенским и одаслат у Народни музеј у Београду. Ископавани су тада неки крстићи, свећице и др. Ископан је и неки костур. Од те зидине водио је у град калдрмисани пут. Близу града у ове рушевине била је чесма.

Из речне долине водио је пут у град источном страном. И данас се овуда иде ако се жели ући у град. Испод града је било градско гробље, на коме и данас постоје усправни, трошни надгробни споменици. Приликом орања или риљања мештани су ископавали људске костуре. Од овог градишта водио је пут у град Кожељ, од кога се још познају трагови.

Постанак села и порекло становништва.

По причању старих људи село Бучје је засновао некакав Криви или Ћопави Ера, Будимир, из Старог Влаха, из породице Чорбића. Када је једном пролазио овуда поменути Будимир загледа се у неку старију девојку, испроси је и остане овде да живи са њом. Венчао се, причају, са њом у Видину, куда је Будимир са својим ортацима путовао да купи со. По повратку из Видина настани се на месту које се данас зове Будимировци. Ту му се роде три сина. Због недостатка воде Будимир се са породицом и стоком премести на данашње место. Из тог рода намножило се прираштајем толико, да од њега има данас 286 кућа. Огранци овог рода данас су познатији под новијим презимена:

-Барлинци, Богдановци, Веселиновци, Гаћинци, Гојковци, Грбинци, Дакинци, Живуловци или Трањинци, Јабукинци, Јанкуловци или Радиновци, Јовановци, Камењарци, Љубеновци или Мијајловци, Магдинци, Миринковци, Матејовци, Миленковци, Милосавци или Богдановци, Рајковци, Милошовци, Милијинци, Мирчинци или Првуловци, Мишинци, Модинци (од Маринковаца), Младеновци, Муцијанци, Недељинци, Нединци, Нешинци, Николинци, Огњановци, Осојци или Радојковци, Перинци, Петковци, Петријинци, Пилиштарци, Пиштољинци или Живуловци, Прдљинци, Пујинци, Пурчинци, Топузанци, Поповци, Радивојевци, Радичовци, Радовановци, Ракинци, Ранђеловци, Ратковци, Селинкинци, Савијанци, Станајанци, Стојковци, Тесларци, Трањанци, Трампинци,Чучинци, Џидинци, Џурџинци и Шаварци или Шеварци.

Све ове породице славе Никољдан.

Остало становништво је досељеничког порекла, махом од домазета. То су:

-Косинци или Косићи, Св. Агатон. Доселили су се из Жучковца, у бањском крају. Предак има дошао на Косу по којој су названи Косинци.
-Дивјобапци, Јовањдан (као домазети преслављају Св.Ђорђа). Старином су из Васиља у Срезу заглавском.
-Дејановци, Св. Враче, су уљези. Досељени из Црвења, Среза заглавског. Зову их још и;
-Кокочице и;
-Дуњинци или Дуњашевци.
-Ненадушковци или Маломарковци, Св. Ђорђе, су призећени из Штипине у срезу заглавском. Зови их још и:
-Миљковци или Кајдунинци.
-Мишковци, Св. Ђорђе. Недавно су досељени из Кожеља, Срез тимочки.
-Живичинци, Св. Ђорђе, су старином из Ошљана у Срезу тимочком. Доселио им се прадед.
-Гобинци, Никољдан и Св.Ђорђе, су од Чичивраговаца из Старог Корита, Среза заглавског. Уљези су.
-Вучинци, Св.Ђорђе. Призети из Мариноваца, Среза тимочког.
-Дачинци, Митровдан, су пореклом из Читлука, Среза сокобањског. Предак им „пришао“ овамо на имање.
-Гоцинци (Бларци), Томиндан, су уљези из Дречиноваца у Сврљигу.
-Дошљинци, Св. Ђорђе. Приведени су из Мариновца, Среза Тимочког.

Становништво је огромном већином стариначко, „ћутуклиско“. Тек једна деветина је досељеничка, поглавито домазетско.

Заветине: Благовести, Духови, Русалица и Илиндан.

Сеоско гробље је удаљено од села око 600 метара.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.