Дучић

16. фебруар 2012.

коментара: 1

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ДУЧИЋ Подвори, Славе Никољдан, а прислужују Благовијести. Породице у Фатници славе Ариљевдан, а у Лугу Ђурђевдан. Дучића има и у Расту (Невесиње). У ово село дошли су из Врањске (Билећа) половином 19. вијека, Славе Никољдан (59:140,183,185,273). У породичној традицији Дучића одржало се више предања. По једном од њих поријеклом су од Мрњавчевића из Србије. Наводно, у Фатницу је у 12. вијеку дошла нека државна делегација чији је вођа био из породице Мрњавчевић. Остао је у Катници и населио се у Ораховици (71:13). Једно друго предање каже да је “прије триста година у Ораховици живјела веома богата породица Дућића. “У њезину крду ишло је до три хиљаде оваца, најпослије их је било толико да нијесу могли џевап давати, већ су их у брдо згонили, не би ли их вуци појели. Дучића је имање била Ораховица, као и трећи дио Фатничког поља (60:878). Од Дучића помињемо овдје две знамените личности. Нићифор Дучић (Луг, 1832 – Београд, 1900) је заслужни Требињац, био је “калуђер. Архимандрит, политичар и војни командант”. За њега је речено да је први досљедни босанскохерцеговачки Вуковац у правом смислу те ријечи. Сарађивао је у водећим листовирна и часописима свога времена (177:56). А ево нешто, тек фрагментарно, о Јовану Дучићу – великом пјеснику, родољубу и дипломати. Јован Дучић је рођен у Подгливљу код Требиња 1874. године. Дучићеви родитељи, уз велике напоре и одрицања, отхранили су двоје дјеце: ћерку Милу и сина Јована. Рано је Јован остао без оца (1878), а неколико година касније (1887) и без вољене сестре. Године 1893, са дипломом учитеља, Дучић долази у Бијељину. У овом граду је млади Дучић “освојио срца многих лијепих дјевојака Семберије”. Али, и једна Семберка освојила је срце кршног и умног Херцеговца. То је била Магдалена, ћерка богатог бијељинског трговца Пере Живковића. Жеље ово двоје младих нису могле бити остварене. Магдаленини родитељи нису дозвољавали да се уда за Дучића, човјека “куфераша”. Отац је имао намјеру да је уда за неког богатог Брчака, али му се жеља није остварила. Магдалена је остала неудата, а Дучић неожењен (35/19:293). Јован Дучић је неизмјерно волио свој завичај. Требињу је, поред низа поклона, даровао споменик Његошу чијем је откривању лично присуствовао у мају 1934. године. Преминуо је 7. априла 1943. у Гери (Индијана, САД), “далеко од Требиња о којем је највише сањао, далеко од Мостара за којим је највише чезнуо, далеко од Београда у који је најчешће свраћао…” (38:519). Сахрањен је у Гери, али су му посмртни остаци пренешени у Либертвил. На скромном споменику који му је тамо »у туђини Америке“ подигнут уклесани су стихови из његове пјесме Повратак: Кад мој прах, Творче, мирно пређе/ У грумен глине / Тад неће више бити међе / Између тебе и измед’ мене. Дучић је, у једном тестаиненту, изрекао жељу да га сахране у Требињу, али не у гробљу већ на врху неког малог брда у околини Требиња, а споменик да буде од јабланичког гранита и са јединим натписом: Јован Дучић, песник. Међутим, тестаментом од 15.јула 1941. Дучић жели да се изгради црква у Требињу “у стилу оне у Косовској Грачаници и да се моје тело пренесе и сахрани у истој”. (Босанска вила НС. бр.21. Сарајево 2000. стр.2) Захваљујући ктитору Бранку Тупањцу саграђена је, на брду Црквини, црква у стилу косовске Грачанице. У њој је, по трећи пут, Дучић сахрањен 22.октобра 2000. године.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.