Порекло становништва села Велика Врбница, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село се налази у изворишном току Вратарнице. Мањим делом је смештено у уској речној равни а већим на пространим површима.
Воде.
Велика Врбница обилује изворском водом. Главни извори су у Клисури, али их има и у другим крајевима. Један извор у шуми назива се Хајдучка Чесма. У најновије време је изграђен водовод из Ливађана, засеока овог села. На реци је постојало и шест редовничких воденица, које су припадале појединим братствима: Џамићима, Поповићима, Брђанима, Себићима, Бежановићима и Петровићима.
Земље и шуме.
Површине под њивама, воћњацима, ливадама и шумама носе називе: Река – раван поред реке, Купусиште, Влашка Бара, Јелдиште – њиве и воћњаци, Биковац, Буковик, Водице, Кошутњак, Јосиф До, Металица, Механиште – где је некада био хан, на путу који води према Врњачкој Бањи. На овим као и другим потесима сада се гаје биљне културе, док су тамо раније биле шуме и утрине. Потес Буковик, где су сада воћњаци, подсећа на букову шуму. Под шумом су остале само стрме стране, као: Поточник, Вратарна, Ивља и неплодна брда.
Село је имало заједничку утрину, која је била ограђена и по којој је стока ишла у сампас. Доцније су је, у недостатку земље, изделили. Ту су данас пољопривредни потеси Коњска Вода, Металиште и др. Ту се једно место назива Ковачи. Вероватно је на том месту, у близини хана, била некаква ковачница.
Старине у селу и занимање становништва.
Велика Врбница је старо насеље. То сведоче остаци манастира, поред потока у шуми испод Клисуре. Манастир, о коме нема ближих података, био је посвећен Св. Јовану. Ту је, почетком овог века, била подигнута примитивна капела, око које се окупљао народ из шире околине и Јовањдану, Стевањдану и Ђурђевдану. Манастир су срушили Турци. У време турске владавине и становништво старог села се из долине насељавало у брдо, али ни тамо није било слободе. О томе сведочи податак да су за девојке правили посебне колибе по скровитим местима. Из Старог Села поред Реке живот је пренет на површи, где су се бавили претежно сточарством и земљорадњом. Осим тога имали су своје винограде у нижем делу Жупе – Вуков До, Јаруга и Куманац.
Тип села.
Насеља су размештена по крајевима који су добили називе према родовима: Џамићи, Брђани, Поповићи, Себићи, Бежановићи, Петровићи и два засеока – Крупаја и Ливађане.
Порекло становништва.
Сви ови родови су углавном старији досељеници, од почетка 18. века, који су затицали и по неку староседелачку кућу.
-Џамићи, Никољдан. Кажу да су досељени из Метохије. Тамо су уништили џамију и због тога побегли. Због тога су названи Џамићи. Да би затурили траг, мењали су славу. Веле да су раније славили Савиндан.
-Поповићи, Митровдан, су угледна свештеничка породица, која је давала свештенике Кожетинској цркви. Кажу да је њихов предак пребегао из Пећи за време сеобе. Најпре се склонио у планински крај Копаоника – Крива Река а одатле, после неког времена, дошао у Стањево код данашњег Александровца. И овде су остали краће време, јер нису могли да гоне стоку као у планини, па су се населили у Великој Врбници.
-Себићи, Митровдан, су у сродству са Поповићима. Кажу да њихово презиме долази од Себа, који је дошао из Себимља, између Рашке и Новог Пазара, и овде се, као удовац, оженио удовицом Поповића.
-Бежановићи, Трифундан и Велика Госпојина. Њихов предак се овде доселио после Поповића и Џамића. Не зна се сигурно одакле су дошли. Свакако су они овде дошли са Косова, преко Копаоника или преко Старе Рашке из Црногорских Брда. Презиме објашњавају на разне начине, а у вези са бежањем.
-Петровићи Симеундан и Савиндан, не знају одакле су досељени али се сматрају најстаријим досељеницима у Великој Врбници.
У овом селу има још неколико мањих родова, који су доцније досељени из оближњих крајева:
-Думановићи* су из Станишинаца;
–Добричићи* из Кознице;
-Ђалићи* из Грчака и др.
*Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
20. март 2018. у 23:02
Милан Илић
Велика фамилија Немањић се из Врбнице иселила у Доњу Сабанту у периоду од 1788-1803. године због турског зулума. Имали су воденицу са два витла на речици Врбници. У то време је то била прилично имућна породица. У Врбницу су се населили из околине Рашке. Сава који је био глава породице и његова жена Петрија звана Пена, је у Доњој Сабанти код Крагујевца носио презиме Милојевић (вероватно по оцу Милоју) и имао је 7 синова. Такође је написано да је имао још три брата. Један брат се потом населио у Јовановац, други у Букоровац а трећи (Благоје) у Велику Сугубину и тамо су његови потомци носили презиме Благојевић.
20. март 2018. у 23:04
Милан Илић
Још један додатак… Са собом су донели славу Свети Ђорђе (Ђурђиц и Ђурђевдан).
6. новембар 2019. у 22:43
Dragan Milosavljevic
Moja prababa po ocu je iz familije Nemanjica iz Donje Sabante , potice od Anka Saric. Tacna je gore pomenuta slava. Pozdrav za gosp.Ilica koji je naveo ovaj podatak
22. децембар 2021. у 18:19
Aleksandar Ciric
А шта је са Атанасковићима?