Порекло презимена, село Дренча (Александровац)

26. октобар 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Дренча, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље се простире у долини Дренчанске Реке, а поглавито на њеном излазу из брда у раван. Куће су поређане на присојној, левој страни реке. Само једна групица кућа налази се на десној страни.

Воде.

Дренча обилује водом. Река пресуши само током изузетно сушних година. Понекад надође, због чега су куће померене према страни. На реци се налазе четири воденице, које су раније биле редовничке. Пијаћом водом село се снабдевало из бунара све док није изграђен водовод из баре Капетановица.

Земље и шуме.

Дренчу са две стране прате косе, по којима се распростиру чувени виногради. Виноградарски потеси носе следеће називе: Ћава, Присоје, Губавач, Старина, Самоговац, Вучака и Равниште. У равни поред реке је део атара под кукурузом: Поље, Барице и Вела Вода. На горњим странама коса су шуме и утрине: Лупоглав, Јазвиње и Матејевац, у близини манастира Дренча. Стране Чешће је такође под шумама, које су издељене на „леје“, према кућама.

Тип села.

Дренча је груписано насеље, поред пута који води речном долином. Дели се на крајеве по братствима: Ђурићи, Костићи и др. Осим тога, са селом је срасла и виноградарска „пољана“, у којој се виноградари из планинских села стално насељавају.

Старине у селу и остали подаци из прошлости.

DrenčaДренча је, као и друга села у Жупи, имала разне фазе развоја. Вредно је, ради опште слике, забележити неке податке које карактеришу живот у прошлости. Према предању, овде се осим виноградарства, живело и од примитивног ратарства и сточарства. Козе и овце пасле су по пространим заједничким утринама, на којима су подизане кошаре за зимски и летњи боравак стоке. Свиње су пуштали у сампас, у шуму Чешће. Занимљиво је да су жито морали преносити из долине на узвишеније место (Белобрђе) ради вејања. Како су последњи остаци утрине подељени 1938. године, а виноградарство узело већи замах, сточарство је нагло опало. Данас је Дренча село које живи поглавито од виноградарства и савременог сточарства.
Дренча је старо насеље, које се помиње при даривању манастира крајем 14. века.
Два су остатка из прошлости Дренче: развалине манастира и црквице брвнаре у данашњем гробљу, уместо које је, 1903. године, подигнута нова црква.

Постанак села и порекло становништва.

И поред тога што је Дренча старо насеље у њој нема старинаца. Сви данашњи родови насељавали су се од краја 18. века. Према предању, у Дренчи су некада постојале само три куће – Милићевићи, Милојевићи и Симићи.

-Милићевићи и Милосављевићи-Џамбаси, Св. Ђорђе, потичу од Милића, који се овде, кажу, доселио из Црне Горе. Броје од досељавања шест колена: Немања, Аранђело, Милосав, Милан, Миливоје и Милић.
-Милојевићи, Јовањдан, су досељени од Рашке а даљим пореклом су из Црне Горе. Предак се најпре населио у месту Ковачице, изнад манастира Дренче, па је 1876. године сишао у село поред реке. Броје пет појасева-колена од досељавања: Василије, Живадин, Василије, Трифун и Милоје.
-Костићи, Јовањдан, су исти род са Милојевићима. Коста и Милоје су били браћа од стричева.
-Богићевићи, Никољдан. Предак Богић, са четири сина, доселио се из Беоца код Рашке а даљим пореклом су из Црне Горе. Један син се одселио у Кнић – Гружа а други у околину Ражња.
-Ђурићи* су досељени „негде од планине“.
-Петровићи* су из суседног села Пуовца.
-Јочићи*. Предак Филип досељен пре пет колена из Брезовице код Трстеника.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар