Порекло презимена, села Витково и Венчац (Александровац)

16. октобар 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Витково и Венчац, општина Александровац, Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Атар овог сеоског насеља заузима средишњи део Жупе, где се спајају и укрштају путеви због чега су у прошлости намеравали да овде оснују управно-привредно средиште. Краће време је ту било средиште копаоничке капетаније и среза, док није заснован Александровац.

Земље.

Виткову припада и насеље Венчац, на супротној страни долинске равни. Сеоски атар Виткова, заједно са Венчацем, захвата простране плодне површине под њивама, ливадама и виноградима.. Главни сеоски потеси су Горње и Доње Поље, Доњи Кључ (махом под кукурузом), Гложане, Варине и Врање Брдо (виногради) и Брдо.

Старине у селу.

Скулптура "Venus de Zupa" из Винчанског периода пронаћена на Витковачком пољу (http://www.muzejzupe.org.rs/Postavke.htm)
Скулптура “Venus de Zupa” из Винчанског периода пронаћена на Витковачком пољу (muzejzupe.org.rs)

На овом простору, у Пољу, било је неко старо насеље које археолози везују за винчанску културу. Осим тога, у Амбаришту су остаци црквице.

Постанак села и порекло становништва.

Данашње Витково није засновано на садашњем месту, већ на брежуљкастој заравни изнад речне долине. У новије време насеље се спушта према путевима, на ободу поља.
Преци данашњег становништва Виткова досељавани су почевши од краја 18. века:
-Ђорђевићи, Стевањадан. Предак се доселио из Мораче – Црна Гора. Најпре се населио у Вељу Главу. Одатле се селио у Мораву а затим се вратио у „красну“ Ваљу Главу. Из Веље Главе спустио се у Витково, где је подигао колибу, у месту Дуб, које данас називају „стара кућа“, и одатле се померио у брдо, где се касније развило село. Ђорђев брат Ракић остао је у Вељој Глави, од кога су тамошњи Ракићевићи.
-Савковићи, Томиндан. Насељена је задружна кућа из Копаника – село Рокца, у којој је било „17 чивилука за 17 пушака“. Затрла их нека болештина, после које су остали Сима и Милић, веома угледан човек.
-Ћосићи, Аранђеловдан. Предак се доселио из Ржанице – Жупа а даљим пореклом су из Црне Горе. Из Ржанице, где и данас живе њихови рођаци, у Витково је дошао Никола пре пет колена: Срећко (53 године), Јефтимије, Новица и Никола.
-Рашковићи. Предак Јефтимије се доселио пре 170 година из околине Рашке. Не каже се коју славу славе.
-Радичевићи, Јовањдан, су из Станишинаца. Њихов предак Вулка био је „страх и трепет“, јер је био утицајан код кнеза Милоша и као такав заузео пола Виткова.
-Чеврљаковићи-Чеврљаци, Јовањдан. Њихов предак је живео пре Првог српског устанка у суседном селу Боботама, па се због свађе са рођацима преселио у Мораву. Отуда је дошао у Витково, где му је Турчин, као добром раднику, поклонио имање. Њихови рођаци су Чаврљаковићи у Боботама.

Заселак Венчац.

Овај заселак Виткова, данас самостално село, одвојен је пољем и реком од главног дела Виткова. Чини скоро засебну целину. Пре 150 година у Венчацу су биле само три-четири куће (Прибачка, Кнежевића и Тодоровића), а данас је то насеље од приближно 60 домова.

Порекло породица.

-Прибаковићи, Томиндан. Предак се доселио из Јелакца или Рокца на Копаонику. Један брат отишао у Веља Главу а други (Стеван) у Венчац, односно Витково. Стеван се најпре населио у Пољу а доцније померио ка Брду.
-Кнежевићи, Св. Врачи. Предак сишао пре 150 година из Јелакца на Копаонику у Венчац и заузео 9 хектара утрине.
-Митровићи, Митровддан и Јеремијеван и;
-Тодоровићи су исти род са Митровићима. Њихов предак Гмитар пореклом је „од Сјенице“; живео је најпре у Осрецима, одакле је сишао у Венчац. Имао је два сина, Тодора и Јована. Од Тодора су Тодоровићи а од Јована – Митровићи, по деда Гмитру.
-Бекријићи. Дед дошао из планине Будиловине или Јелакца код једног Прибаковића, који му је преписао своје имање. Не каже се коју славу славе, вероватно Томиндан, по Прибаковићима.
-Атанацковићи, звани Грађани, досељени су из Града, у Расини. Њихов дед Цветко био је посинак једног Тодоровића, чије је имање наследио. Претпоставља се и славе, Митровдан и (или) Јеремијевдан.
-Давидовићи, Аранђеловдан. Њихов предак Давид дошао је из Криве Реке на Копаонику и населио се на сеоској утрини. Не каже се коју славу славе.
-Ивковићи. Предак дошао пре 140 година из Плеша и купио земљу од неког Брње. Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Трагам

    Поштовани, најлепше Вас молим за објашњење дела реченице “Одатле се селио у Мораву…”.Шта значи у Мораву? Преци моје мајке су се у Штитару-Шабац, изјашњавали да су се доселили од Мораве ,иако знамо да су по пореклу из Старе Херцеговине. То “од Мораве” јавља се код многих досељених у Мачву. Да ли је старо име неког села или тачно одређеног краја? Појам “Морава ” је преширок, па молим за тумачење и помоћ.