Порекло становништва села Костол, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово село је најзападније у дунавском Кључу, а према румунској вароши Турну-Северину. Куће су на тераси поред Дунава а атар захвата део порвши Кључа.
Воде.
Мештани користе воду из бунара а зими и из Дунава. У атару је извор Осојна и још један безимени извор.
Земље и шуме.
Костол нема шуме а зиратна земља је шљунковита и песковита. Њиве и ливадесу на местима: Осојна, Церибаша, Сељиште, Ланцори, Цапатома, Блато (Лак), Чардак и Жепин. Утрина је око села.
Тип села.
Село је збијеног типа; куће су међусобно удаљене од 10 до 30 метара. Подељено је на два краја: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље).
Гробље је на Утрини, јужно од села.
Старине у селу.
Најстарији остатак из прошлости је из времена Римљана. На обали Дунава издиже се остатак стуба од Тројановог моста; „када је Дунав 1858. године необично јако усахнуо, изашло беше из воде на видик шеснаест стубова од овог огромног моста, који је био у дужини више од једног километра“. „Мост је имао 20 стубова, назиданих од тесаника, који су били 44,46 метара високи и 17,78 метара широки а удаљени један од другог са 50,38 метара. Укупна дужина моста износила је 1070 метара“. У Сељишту је најпре било ово село. Незнано или Старо Гробље (Морминц Парасиц, Батрњ) је из времена пре данашњег насеља и о њему се више ништа не зна.
Писани трагови о селу у прошлости.
Године 1736. помиње се свештеник парохије Кладова и села Костол, у којима је било 140 кућа. Након тога о селу нема помена до присаједињења ових крајева Србији. Костол је 1846. године имао 49; 1866 – 58 а 1924. године 154 куће.
Постанак села и порекло становништва.
Прича се да је Косотол старији од околних насеља и да је до пре 100-150 година био у Сељишту. Ту су становали и преци садашњи најстарији родови, а то су:
-Станкешти и Збрчогешти, Св.Петка, су један род.
-Јордаковићи, Божић.
-Васиљевићи и Јоновићи, Св. Петка, су један род.
-Његојевићи и Павлешти, Никољдан, су један род.
-Јордаке, Бунешти и Бојинешти, Св. Петка, су један род, али су се разродили.
-Бутарешти, Никољдан.
Свима овим родовима је порекло из „Влашке“.
После најстаријих родова доселили су се из „Влашке“:
-Туфешти, Св. Петка;
-Фасуљешти, Св. Петка и;
-Брунешти, Св. Петка.
-Тлапешти, Св. Петка, су из Сипа.
-Роспарешти (Илићи), Св. Петка. Прадед је дошао из Рткова а пореклом су из „Влашке“.
Родови досељени у 19. веку:
-Чофрљиге, Никољдан, су из Извора у Румунији.
-Скрлеђешти, Св. Петка, су из Циганаша у Румунији.
-Шошоњи, Аранђеловдан и:
-Чокешти, Митровдан, су из „Влашке“.
-Матејешти, Св. Петка. Дед се доселио из Извора код Зајечара.
-Унгурјани, Митровдан, су из пожаревачког краја.
-Пичурешти; Никољдан, су од истоименог рода у Кладушници а пореклом су из „Влашке“.
-Кантарешти, Никољдан. Дед и отац су из Оцуа у Румунији.
-Бакојешти, Св. Петка, су из Вајуге.
-Чокоешти, Алимпијевдан, су из Кладушнице а пореклом су из Скеле у Румунији.
-Поповићи, Никољдан и Алимпијевдан, су из Рткова а пореклом из Хомоља.
-Цикулешти (Јовановићи), Митровдан, су из Велике Врбице а пореклом су из Брезнице у Румунији.
-Ивковићи, Никољдан, су од Ивковића-Ивановића у Јабуковцу.
Заветина је на Св. Тројице.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)