Порекло презимена, село Купузиште (Кладово)

24. септембар 2015.

коментара: 4

Порекло становништва села Купузиште, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Kupuziste

Положај села.

Село је у северном делу Крајине, између Дунава, Слатине, Уровице и Брзе Паланке. Поред Дунава је заравњена шљунковита тераса а остало земљиште је брдовито и нека места имају 300 метара апсолутне висине. Куће су са обе стране Купузишког Потока, који утиче у Дунав и јаче је усекао корито, те кућама не наноси штете.

Воде.

Мештани користе воду из три извора и више бунара.

Земље и шуме.

Сеоски атар је велики. Места где су њиве, ливаде и гајеви зову се: Шуту, Велико Брдо (Ђал Маре), Катуне, Прлитури, Куратура, Мустаца, Будурка, Сељиште, Шест, Думуровица, Суваја, Падина (Пађина), Стрметица (Стрнајец), Нерезина (Нерезија), Ступински Крај (Котуј Ступину), Голи Брег (Гринду Голи), Бабец, Грндури, Ливаде (Ливеђоре), Огрез, Грбицоњи, Мезул, Чолак, Ајруш и Барјактар. Шуме и утрине су на у Огрезу и Ајрушу.

Тип села.

Село је збијеног типа и подељено је на крајеве: Горњи Крај (Ђал), Средина Села (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље). У крајевима су куће међусобно удаљене од 15 до 50 метара.
Гробље је на месту Присака, северно од села.

Старине у селу.

Четаће је место где је за време „Лаћина“ био град. У Сељишту је најпре било ово село. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је код цркве и на њему има споменика из почетка 19. века.

Писани подаци о селу у прошлости.

Први помени о селу су из краја 18. века; тада је забележено под именом Kupusistie и Kupusits. У 1811.години забележено је Купусиште. Село је 1846. године имало 93 куће; 1866. – 98 а 1924. године 120 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању село је пре 200 година било у Сељишту, када се преместило на садашње место, јер су мештани већину имања имали поред Дунава, на Малом Острву (Острово Мике), па и преко Дунава.

У најстарије родове непознатог порекла рачунају се:

-Симоњи, Стојоњи, Зороњи и Буљубаши су један род, славе Св. Петку
-Лунџоњи (Првуловићи) и Ницуљешти су један род, славе Св. Петку.
-Сандоњи и Маркоњи су један род, славе Велику Госпојину.
-Бађоњи, Св. Петка.
-Турицоњи, Крштоњи (Васиљевићи), Никољдан.
-Драгићешти, Св. Петка.
-Стојкочели, Никољдан.
-Тујкоњи, Св. Петка.
-Ружоњи и Пандирешти су један род, славе Никољдан.
-Антонешти, Св. Петка.
-Сокоршти, Аранђеловдан и;
-Драгомирешти, Св. Петка.
Бађоњи и Драгићешти су имали старо кумство у Грабовици – Кључ а Стојкочели у Јованештима и Грабовици, који су српског порекла.

После поменутих родова а пре 19. века доселили су се:

-Голубоњи, Предоњи (Радуловићи) и Петришкоњи, Аранђеловдан, су један род али су се разродили. Доселили су се из пожаревачког краја а дед Голуб је био „војник Хајдук Вељков“.
-Нездравоњи (Радуловићи), Станојоњи и Флорићи, Никољдан, су сви један род, доселили су се из Текије, где су имали старо кумство. Старији преци су „бежали у Влашку“. У Циганашу у Румунији имају род.
-Чауши, Јовањдан, су из Текије и тамо су имали кумство. Прадед старцу од 80 година рођен је у Купузишту.
-Петкањони, Митровдан, су из Гаманова у Бугарској. Зову се по баба Петкани.
-Тудороњи (Сурдоњи, Цимбаји, Траилоњи и Недељковићи), Св.Тодор, су из „Влашке“.

Родови досељени у 19. веку.

-Сафтоњи и Чемулести су један род, славе Св. Петку. Досељени су из Циганаша.
-Поповићи, Св. Тодор. Дед из „Влашке“ ушао у породицу Цимба.
-Танаскоњи и Фокшани су један род, слаев Св. Петку. Досељени су из Циганаша где имају род.
-Поповићи, Св. Петка, су из „Влашке“ а овамо су се доселили из“Џањева“ – Душановца.

Сеоска преслава је на Спасовдан и Мали Спасовдан а црква слави Св. Тодора.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Poreklo sela mala kamenica kod negotina. I selo velesnica kod kladova