Порекло становништва села Михајловац (по књизи Михаиловац), општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је са обе стране доњег тока реке Замне. Осим дубоких долина Замне и Каменичке Реке остало земљиште је пространа дилувијална дунавска тераса. Куће су у долини Замне. Неколико их је на десној а остале су на левој страни реке. Како је на левој страни реке тераса висока и стрма то, за време киша, потоци и поточићи наносе песак и шљунак и многим кућама чине штету. Када Дунав јако надође плави неке куће, али се то дешава врло ретко, на сваких 10 до15 година.
Воде.
У средини села је Чешмја, али већина кућа узима воду из бунара а у пролеће и јесен и са реке.
Земље и шуме.
У Михајловцу се већина земље обрађује и јако је развијено виноградарство. Места са њивама, виноградима и ливадама е зову: Пољана (Поене), Брзу, Гуђу, Влачеђе, Јанкова Воденица (Мора Јанкули), Ракољ, Попова Воденица (Мор Попи), Каменичко Брдо (Плај Каменица), Шест, Реидури, Ајдука, Јабуча (Јаблча), Вркањ, Ливађе (Ливез), Блато, Остров, Луг, Србија, Чотатја, Прљига и Рженка. Општинска утрина је Излаз. Утрине и шуме су на местима: Ладна Вода, Чука (Чока) и Калушери.
Тип села.
Село је збијеног типа. Куће су међусобно удаљене од 10 до 40 метара а поред пута Неготин-Кладово су једна поред друге.
Гробље је на месту Пореу рече (Хладни Поток), јужно од села.
Име селу.
Михајловац је добио име по кнезу Михајлу. Тако га је назвао кнез Милош када га је засноао.
Старине у селу.
Поред Дунава има трагова од зидина, за која се казује да су остаци од „Лаћина“. Како је село новијег постанка нема других остатака из прошлости нити писаних докумената, осим што је 1846. године у селу било 184 куће; 1866. – 203 а 1924. године 315 кућа.
Постанак села и порекло становништва.
Када је, по народном казивању, Крајина присаједињена Србији, Велико Острво (Острово Маре) које је на Дунаву од Михајловца до Прахова, није припадало ни Србији ни Румунији. Када су румунске власти његовом становништву самовољно наметнуле порез, а бојер Шоломоња, још више потраживао од села, тада су – 1832. године – 6 до 10 породица са острва побегле на ову страну Дунава и на месту Палилуле подигли „бурдеље“. После кратког времена, у присуству кнеза Милоша, досељене су са „Острова“ многе породице и засновале садашње село у које су одмах прешле и породице из Палилуле. Доцније су се са „Острова“ досељавале удруге породице али је село више расло прираштајем. Порекло добеглих породица са „Острова“ није познато, али како су тамо имали своју славу, онда је по свој прилици и село на „Острову“ засновано када и друга насеља у Крајини.
Према исказима најстаријих људи у селу, у првих 9-10 добеглих породица рачунају се ово родови:
-Његунцићи, Св. Петка;
-Грујешти, Јовањдан;
-Калдеровићи, Алимпијевдан;
-Крапешти, Алимпијевдан и;
-Грекуловићи, Алимпијевдан.
Добегли су Бађа, прадед Његунцића, прадедови Грујешта и Димитрије – прадед Калдеровића а имена прадедова поседња два рода нису запамћена.
Осим поменутих у време осивања Михајловца добегли су прадедови и дедови данашњих родова:
-Савешти, Аранћеловддан;
-Шуркулешти, Никољдан;
-Ђулешти, Св. Петка;
-Пејкулешти, Никољдан;
-Попешти, Св.Петка;
-Блђешти, Алимпијевдан;
-Дејешти, Алимпијевдан;
-Давидовићи, Св. Петка;
-Ницешти, Аранђеловдан;
-Коћешти, Св.Петка;
-Времешти, Велика Госпојина;
-Милешти, Никољдан;
-Геренешти, Св. Петка;
-Ликсарешти, Алимпијевдан;
-Паунешти, Ђурђиц;
-Фртунешти, Св. Петка;
–Перчинешти, Аранђеловдан;
-Котромешти, Св. Петка;
-Дудуцешти, Св. Петка;
-Клефатешти, Никољдан;
-Корнешти, Св. Петка;
-Крстешти, Св.Петка;
-Маринкешти, Алимпијевдан;
-Барбуловићи, Св. Петка;
-Сандићи, Аранђеловдан;
-Оприкићи, Алимпијевдан;
-Флорићи, Св. Петка и:
-Черчулешти*, Алимпијевдан.
*Сва презимена која се завршавају са „шти“ по књизи се завршаваја са „шта“, оп. Милодан.
Добегли преци ових родова: Браћа Станко и Тодор, прадедови Савешта; прадедови Шуркулешта су два брата од којих је један довео синчића Николу; браћа Гица и Јован су прадедови Ђулешта; браћа Никола, Балан и Петар су прадедови Пејкулешта; браћа Бађа и поп Петар су прадедови Попешта. Никола и Јован су прадедови Времешта. Гица је прадед Милешта а Бађа Герга је прадед Геренешта. Станко прадед и Станко дед Ликсарешта. Паушка је дед Паунешта.
Осталим родовима су непозната имена добеглих предака:
-Боцокешти, Св. Петка;
-Морарешти, Св.Петка.
Од Боцокешта је добегао отац старца Николе Боцоке – рођен на „Острову“ а од Морарешта отац старца Николе је рођен у Михајловцу.
После поменутих родова па до пред крај 19. века су се доселили или добегли:
-Станкули, Никољдан;
-Апанешти, Св.Петка;
-Калугерешти, Митровдан;
-Шкопуљевићи, Никољдан и:
-Летике, Св.Петка.
Пред сам крај 19. века доселили су се:
-Цинцарешти, Ваведење. Доселила се два брата зидара из Селца код Гостивара.
-Блиндари, Ниикољдан, су из Љубичевца у Кључу.
Са „Острова“ су се доселили:
-Титика-и, Св.Павле;
-Мунћан-и, Св. Петка;
-Драгоља-и, Никољдан;
-Чубану-и, Никољдан;
-Пача-и, Никољдан и
-Гаца-и, Никољдан.
Црква слави Ав. Аранђела Михаила а сеоска заветина су Св. Тројице-Духови.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)