Порекло становништва села Малајница, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Село је на обема странама реке Замне а између насеља Јасенице, Штубика, Јабуковвца и Дупљана. Куће су растурене по атару и обично су високо по странама коса и њиховим заравњеним теменима.
Воде.
У Малајници је „Мула-пашина Чесма и многе стублине („шћуби“).
Земље и шуме.
Највећи део земљишта су њиве а остало је под ливадама, гајевима и утрином. Називи места имања су: Дубрава, („Думбрава“), Турија, Мамеја, Кракоње, Падина (Пађина), Пољана (Појење), Коришор, Блато (Лак), Кулма, Српуниште, Подножје (Фундоњи), Јасен (Фрасен), Богданов Крак (Кракул Богдан), Гламна, Сеш и Певаље. Утрина је Незнано Гробље.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Куће су „салаши“ (на салашима) растурене по целом атару и размакнуте су по 100, 200 и више метара. Пре 40-50 година већина кућа је била груписана око места где је данас школа. Село је било подељено у крајеве: Велико Брдо (Ђал Море), Пернеће и Мала. Тада се отпочело измештати на салаше.
Гробље је североисточно од школе, на месту Струњ’ж.
Име селу.
У селу и околини се тумачи да је име селу дошло од речи „малај“ (качамак, проја).
Старине у селу.
Незнано Гробље (Морминц Парасиц) је на ушћу Турије у Замну; за њега се казује да је остало од „Лаћина“. У Старом Гробљу (Морминц Батрњ) има споменика са почетка прошлог (19) века а у Великом Брду постоје бедеми од шанчева из боја на Малајници.
Писани подаци о селу у прошлости.
На Лангеровој карти село је забележено под именом Milaniz. Године 1784. забележено је село Milaonacz а 1807. године се помиње кнез „Миладинце Петар“. У периоду 1807-1810. године забележено је село Malaniza, 1811. године Малашница а на Вајнгертеновој карти Malaniza. Године 1846. у селу је било 107; 1866. – 181 а 1924. године 183 куће.
Постанак села и порекло становништва.
Прича се да је Малајница постојала „пре 300 и више година“. По предању су многи данашњи родови потомци њених оснивача, који су дошли „од Косова“.
У ове родове спадају:
-Јонашењи, Никољдан;
-Адамешти, Св. Петка;
-Никићи (Никешти), Никољдан;
-Стојићи, Ђурђевдан;
-Колицоњи, Св. Петка;
-Никулошоњи, Никољдан;
-Вујакоњи, Св. Петка;
-Дидићи, Никољдан;
-Милешићи, Св.Петка;
-Богоњи, Никољдан;
-Добросавоњи, Илиндан;
-Ђуроњи, Никољдан и;
-Икоњи, Никољдан.
Прадед Адамешта је био поменути кнез „Миладинце Петар“; Ђуроњи су имали старо кумство у Салашу а Икоњи у Неготину.
После ови доселили су се остали родови:
-Гошешти и Стојкоњи, Св. Петка;
-Мухићи (Мускоњи) и;
-Костоњи и Лисандрешићи, Св.Петка.
Сву су се доселили „од планине“.
-Пасаринешти (Думитрашкоњи, Степањони, Стојешти, Потамешти и Иромањи), Никољдан. Чукундед старцу од 70 година се доселио из „Арђела“ – Ердеља.
-Јоновићи (Драгишешти) и Марковићи (Маркоњи) су један род, славе Малу Госпојину. Дошла су три брата из „Радинаца у Горњем Вилајету“ а пореклом су из „Арђала“ – Ердеља; од њих ссе један преселио у Штубик (Каталинићи) а други, пошто је због „женске части“ убио Турчина, одбегао је у Лазницу, у Хомољу, од кога су, како се прича, тамошњи Тулужи.
-Моцацешти и Митруешти су један род, славе Св. Петку. Досељени су из Моцацаје у Румунији.
-Богданешти, Никољдан, су из „Арђала“ – Ердеља.
-Мађарешти (Станићи), Никољдан. Чукундед им се доселио из Мађарске.
-Петрике, Никољдан, су из „Турске“.
-Унгурјани (Пацикићи), Никољдан, су из пожаревачког краја.
-Лазоњи, Св. Петка, су из суседног села Дупљана.
-Цветкоњи, Ђурђевдан, су са Косова и Старе Србије а овде су досељени из Чубре.
-Бугарешти, Никољдан. Прадед им се доселио из Бугарске.
-Павоњи, Лучиндан. Прадед се доселио из Јабуковца а пореклом су од Тимока.
-Аврамовићи (Аврамешти), Мала Госпојина, су из „Арђала“ – Ердеља а овде су дошли из Јабуковца.
-Карице, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, досељени из Луке а пореклом су из Горњана у Поречу.
Сеоска заветина је Спасовдан.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)