Порекло презимена, село Самариновац (Неготин)

25. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Самариновац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у средини неготинске равнице, између Неготина и Прахова. Куће су са обе стране пута Неготин-Кладово и Дупљаненске (Самариновачке) Реке, која приликом надоласка плави неке куће и имања.

Воде.

Мештани користе воду са бунара а зими и из реке.

Земље и шуме.

Земља је црница и најбоља у Крајини. Њиве су обично под пшеницом и са обилном жетвом. Шуме нема а утрина захвата 175 хектара од чега је половина општинска. Главна места са њивама и ливадам су: Луг (Лунка), Каратура, Сељиште, Барјак, Конопљиште (Кенепиште), Део, Царак и Џеврин.

Тип села.

Село је збијеног типа и није подељено на крајеве и махале. Куће су међусобно удаљене од 15 до 20 метара.
Гробље је у Сељишту, источно од села, поред Старог Гробља.

Старине у селу.

Најстарији остаци из прошлости је Сељиште и још два места, где је раније било село. Поред Сељишта и данашњег гробља је Старо Гробље (Момирнц Батрњ), на коме има камених споменика из друге половине 18. века. У ово гробље су се укопавали када је село било у Сељишту. У селу постоји место где је била црква средином прошлог, 19. века. Ту је изваљен камен од „часне трпезе, на коме је изрезано: „Согради каменђ Милошђ“. Овај су камен оградили споменицима Старог Гробља, да се не би газило по њему.

Писани подаци о селу у прошлости:

Село се први пут помиње на аустријској карти „Темишварски Банат“, где је забележено под именом Marinovatz а 1723. године имала је „In8pie Самариновачка 35 хлћбови“. Село Samarinovatz забележено је 1784. године; а 1811 године Самариновац. Године 1846 Смариновац је имао 75; 1866 – 89 а 1924. године 141 кућу.

Постанак села и порекло становништва.

По предању село је из Сељишта премештено пре 150 година, а пре је било на месту Конопљишту, где се много раније преместило из неког места, које је било близу садашњег пута Неготин-Радујевац. Није могуће доказати одакле се пореклом становници најстаријег насеља. Прича се да су „од Косова“ и док је било у Сељишту било је чисто српско насеље а тек пре 100-150 година почело се у њему говорити „влашки“, јер су досељене „влашке и повлашене“ породице.
У најстарије родове досељене „од Косова“ рачунају се:
-Илићи (Зечевићи и Јапурани), Ђурђевдан;
-Стефановићи и Ђорђевићи, славе Никољдан и;
-Мишковићи, Никољдан.
Стари али непознатог порекла су родови:
-Жугравешти, Стевањдан и Св.Петка;
-Флорићи, Никољдан и Св. Петка;
-Рајцићи, Аранђеловдан;
-Маркулићи, Митровдан;
-Стојковићи и Стојимировићи, Алимпијевдан;
-Гимешешти и Савићи, Св. Петка и;
-Барчуешти, Ђурђиц.
Жугравешти су, веле, имали старо кумство у Мишковићима а Гимашешти, Савићи и Барчуешти у Неготину.

После поменутих родова досељени су:

-Моцларешти и Чокланешти су један род, славе Св. Петку. Не знају за своје порекло.
-Станојевићи (Станојловићи), Св. Петка. Прадед или чукундед се доселио из Јабуковца.
-Чумперкићи (Јоновићи), Никољдан, Јовањдан и Аранђеловдан. Дед Јон, старцу од 80 година, доселио се од „Унгурјана“ у Дубочану.
-Бугарчићи, Никољдан. Неки преци, два брата, после смрти очеве, материне и девет сестара, који су помрли од неке заразе, доселили се из Лом Паланке у Бугарској.
-Илинкићи (Јаковићи), Никољдан. Дед се доселио из Мокрања а пореклом је са Косова.
-Царани, Митровдан и Св. Петка, су из „Влашке“.
-Унгурјани (Перићи), Ђурђиц су од „Унгурјана“ у Јабуковцу.
-Вујешти, Св. Петка. Дед се доселио из Јабуковца.
-Првуловићи, Св. Петка, су из Неготина.
-Уљешта (Петровићи), Св. Петка. Дед, као воденичар, дошао из „Влашке“.
-Владићи (Николићи), Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Адамовићи, Мала Госпојина. Дед се доселио из Штубика а пореклом су из „Арђала“ – Ердеља.
-Брнашев (Лунгалешти), Св. Петка, су са „Острова“ – Велико Оство.
-Кебан, Ђуђевдан, је из „Џањева“ – Душановца, ушао у сада изумрле Њикеште.
-Цонићи, Св. Василије-Нова Година, су из Неготина.
-Рагушинов, Св. Петка. Отац дошао из Радујевца.
-Добрићи, Св. Петка, су из Табаковца.
-Данчике, Велика Госпојина, су од Трнова у Бугарској.
-Јапулешти, Ђурђиц и Св. Петка, су из Душановца.
-Курту, Никољдан, су из Бугарске.
-Божика, Ђурђиц, је из Свиштова у Бугарској.
-Димовић, Аранђеловдан, је, као баштован, дошао из Бугарске.
-Јанковићи, Аранђеловдан, су из Дупљана.
-Шишко, Св. Петка, је из Радујевца.
-Барбуловић, Св. Петка, Циганин-Ром ковач је из Вратне.
-Јанковић, Св. Петка, је Циганин-Ром ковач. Доселио се из околине.
-Аврамовићи, Никољдан, су из Буковча.
-Томић, Св. Петка и;
-Ибраим, Аранђеловдан, су досељени из Радујевца.
Сеоке заветине су на Васкрс и Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.