Порекло презимена, села Кобишница и Буковче (Неготин)

17. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Кобишница и Буковче (по књизи Буковча), општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

bukovce-kobisnica

Положај села.

Ова села су у неготинској равници и на шљунковитој тераси, која се око 30 метара издиже над равницом. Оба села су велика, а како између њих нема видне међе, изгледа да чине једно велико насеље.
Кобишница је на јужном делу терасе и куће допиру до железничке пруге Ниш-Прахово и до Кобишничке (Јасеничке) Реке. Према Буковчи је међа један „сокак“ и заједничка црква, те се неприметно прелази из једног у друго село. На истоку се куће спуштају у плитку удолину а на западу су на тераси. Са запада у село улази пут Неготин-Брегово и на југоистоку се спушта у равницу и то је главни „сокак“.
Буковча је северно од Кобишнице и у њој се куће спуштају на истоку у удолину а на западу су на тераси.

Воде.

Многе куће оба села узимају воду са три „чешмје“, које су у удолиници код цркве. Кобишница има још две чесме, а оба села имају многе бунаре, који су обично на раскршћима путева. Бунари су на ђерам и доста су дубоки.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и друга имања су свуда по атарима, који уједно заузимају простор од Неготинског Блата до Тимока и од доњег тока Сиколске Реке до доњег тока Самариновачке (Дупљанске) Реке. Места са њивама, ливадама и другим имањима у Кобишници су: Блато (Лак), Јакупов Крај (Котуј Јакуп), Брестак (Улимиш), Јасен (Фрасен), У Страни (Устућари), Плоп, Стари Бунар (Фатен Вејђа), „Острово“, Тимок, Белај, Осоје (Дос) и Присоје (Фаца), а у Буковчи: Карлице, Мртви Тимок, Ушће (Усја), Придол, Косна Грла, Пољане (Поене), Кравин Крај (Котуј Вака), Алексин Крај (Котуј Алекса), Пива, Четаће, Кондина Баруга (Баруга Конди), Крива Бара (Криба Бара), Баћикин Крај (Котиј Баћика), Турски Пут (Друму Турчески), Мечкин Крај (Котуј Урсули), Бара (Лак), Ћупија (Пунћа), Ђаволи Свир (Вражу Вирц), Кадија, Сељиште, Луг (Лунка), Брдо (Ђал) и Белеј.

Тип села.

Кобишница и Буковче су села збијеног типа. У Кобишници су куће збијеније, размакнуте од 10 до 40 метара. У Буковчи су унеколико удаљеније а на искрајцима су размакнуте и до 50 метара. У главним „сокацима“ оба села имају много кућа, које су једне до друге, као у вароши. Оба села су подељена у крајеве. У Кобишници су крајеви: Гламеја (Брдо-Горњи Крај), Скапац и Доњи Крај (Ваље). У Буковчи су: Горњи Крај (Ђал), Средина Села (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље). Обично су куће једног рода у једном крају а има родова чије су куће у два па и свим крајевима.
Гробље је заједничко за оба села и оно је на тераси западно од села.

Старине у селима.

У Кобишничком атару, поред Неготинског Блата постоје остаци манастира Св. Тројице (Блатски Манастир). Најстарији помен о Блатском Манастиру (Plazki) је у Султановом ферману из 1672. године, изданом у Једрену, који је 1725. године преведен на немачки, да би се видео каква је права манастир имао за време Турака пре аустријске окупације. У преводу се каже да је братсво „рацког“ (српког) манастира обратило царском престолу са молбом да се манастир ослободи плаћања десетка на земље: винограде, њиве и ливаде, који му је потраживао Видински назират, под које је потпадао манастир. Молбу је манастри поткрепио тиме, што те земље припадају њему још од старине и пре турског освајања што је све легитимисао и до Видинског назирата и земаљксог суда примао „тапију“, коју подноси отоманској Порти а што до тада уопште манастирска имања нису плаћала десетак. На ову молбу властима је издат поменути ферман, по коме се убудуће не могу изимати никакве дажбине на манастирске земље.
Према овом ферману Блатски Манастир је постојао пре 17. века, а можда и у средњем веку, те спада у најстарије остатке из прошлости ових области.

Писани документи о овим селима у прошлости.

На Лангеровој карти постоји ознака за цркву и записано је име Plazki, а на карти из 1723. до 1725. године („Темишварски Банат“) има ознака за цркву, али је записано „Kloster“. Изгледа да на овај манастир односио и запис на зиду манастира Св. Ђорђа у Темској, у Пиротском округу, из 1727. године
На Лангеровој карти забележена су пуста места Cobescjtica и Pukowce а на карти „Темишварски Банат“ поменута места су забележена као насељена места. Године 1726. свештеник у Кобишници има је 90 кућа а други у Буковчи 80 домова.
Кобишница и Буковче су записани 1811. године а 1846. године у Кобишници је било 278, у Буковчи 298 кућа а 1924. године Кобишница је имала 471 а Буковче 445 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По летопису букочавнско-кобишничке цркве у другој половини 18. века и у почетку 19. века оба су села билау Селишту, где су се била преместила са данашњих места. Узрок премештаја у Селишта био је неиздржив „зулум крџалија“ који су чинили селима путујући из Видина за Кладово или Београд. После пресељења у Селишта (1751.-1795. године) Буковче су саградиле мали цркву на месту где је данас престони стуб, који литија посећује на Ђурђевдан. По Летопису се Буковче повратило из Селишта због „силних комараца и што се од многе влаге није могла пећи проја“, а Кобишница због силних вукова и лисица, јер су у подне излазиле из рита и чиниле велике штете селу.
И најбрижљивија испитивања нису могла дати тачне податке о пореклу великог броја родова у оба села. Како су за време аустријске окупације оба села била пуста (Лангер) а само неколико година касније („Темишварски Банат“) била насељена и Блатска „јерунија“ (Кобишница и Буковче) 1723. године имала 63 куће, који се број 1736. године скоро утростручио, јасно је да је баш у том времену било великог досељавања. На основу тога и најстарији родови су досељени у 18. веку или су се повратили из Румуније.

У Кобишници су се тада населили ови родови:

-Филипешти, Митровдан;
-Боболанешти (Берданешти и Шурбанешти), славе Никољдан;
-Маркулешти и Стојкочешти су један род, Св. Тодор;
-Мијешти (Мијаји), Митровдан;
-Опрешти, Митровдан;
-Стојкуљешти, Св.Петка;
-Вилаешти, Митровдан;
-Троканешти, Никољдан и;
-Јованешти (Јовешти), Св. Петка.
Филипешти су имали старо кумство у Неготину, Боболанешти у Буковчи, Опрешти у Маркулештима и Стојкочештима, Стојкулешти у Мијештима, Троканешти у Вилаештима и Јованешти (Јовешти) у Опрештима.

У Буковчи су најстарији родови:

-Абраши, Аранђеловдан и Св. Врачи;
-Ћосе (Чосешти), Св. Петка;
-Антонешти, Митровдан;
-Микуловићи, Св. Петка;
-Фируловићи, Митровдан;
-Конекешти, Св. Петка;
-Пакалешти, Ђурђевдан;
-Првујкићи, Св. Петка;
-Крстићи (Крсћешти), Аранђеловдан и Св. Петка;
-Богдановићи, Митровдан;
-Шурку, Св. Петка;
-Карбунарешти, Никољдан;
-Поповићи (Попешти), Андријевдан и Св. Петка;
-Калиновићи, Аранђеловдан и Св. Петка;
-Табаковићи, Митровдан;
-Јонешкићи, Св. Петка;
-Балђиешти, Никољдан;
-Немценешти, Аранђеловдан;
-Беловановићи, Никољдан;
-Недељкоњи, Андријевдан;
-Лацкулешти, Св. Петка;
-Негроњи, Рошкулићи и Мојсикићи су један род, Св. Тодор;
-Пуфанешти, Аранђеловдан и:
-Вражиорешти, Св. Петка.
Прадед Абраша био је „побратим“ а Ћоса „војник Хајдук-Вељков“. Антонешти су, веле, имали старо кумство у Џањеву (Душановцу), Микуловићи у Мокрању, Фируловићи и Конекешти у Неготину а Пакалешти негде код Видина.

У кобишичко Селиште дошли су из „Влашке“:

-Рајцићи и Баћићи су један род, Св. Петка;
-Рајковићи, Св. Петка;
-Челиковићи, Никољдан;
-Мијуљешти, Св. Петка;
-Попешти, Св Петка;
-Бутаровићи, Митровдан;
-Думитрикићи, Св. Петка;
-Броскићи, Св. Петка;
-Барбуловићи, Пешуљешти и Предићи су један род, славе Св. Петку.
-Бекирешти, Св. Петка, су из Врфа у Бугарској.
-Медојешти, Св. Петка. Прачукундед или чукундед Илија је из Кошушта у Румунији.
-Радуловићи (Флорићи, Гезенешти, Јенићи и Оприћи), Св.Петка. Прачукундедови су се доселили из „Влашке“.
-Грекуловићи, Св, Петка, не знају за своје порекло.
-Олћани, Св.Петка, су из Олте у Румунији.
-Данчешти, Св. Петка, су из Данчева у Румунији.
-Поповићи, Аранђеловдан. Чукундед, поп Костадин, је из Пристола у Румунији и настанио се код манастира Св. Тојице. Прадед Исак је био у боју на Малајници и Штубику а после „ратовао уз Хајдук-Вељка“

У буковичко Селиште су дошли:

-Кројтаревићи, Св. Петка и:
-Мијуљешти (Драгуљешти), Св. Петка, не знају за своје порекло.
-Петкуљешти (Лападатовићи), Митровдан. Прачукундед Ђорђе са браћом дошао из Новог Села у Бугарској.
-Ђакуљешти, Св. Петка, су из Данчева у Румунији и род су са Данчештима у Кобишници.
-Мораир, Аранђеловдан, су из Врфа у Бугарској.

После пресељења из Селишта у Кобишницу су дошли ови родови:

-Дудакићи, Богојављење, су из Глоговице а пореклом су са Косова.
-Његушешти, Спасовдан, су из „Влашке“
-Балчаковићи и Макурешти, Св. Петка и Стевањдан, су један род, доселили су се из Врфа у Бугарској.
-Грујешти, Мала Госпојина, су из Грује у Румунији.
-Милошевићи, Св. Петка, су из Михајловца а пореклом су са „Острва“ (Велико Острво).
-Ђефердешти, Св.Петка, су од истоименог рода у Буковчи.
-Станоковићи, Митровдан и;
-Ђорђевићи, Митровдан, су из околине Пирота. Дошли као зидари.

У Буковче су се доселили ови родови:

-Баланешти, Св. Петка, су из Белеја у Бугарској, где још имају кумство.
-Трујкићи, Св. Петка, су дошли од „преко планине“.
-Белегешти, Св. Петка. Прадед је из Дубоке у Звижду, предак ушао у данас изумрле Белегеште.
-Бадика, Св. Тодор. Дед Мијајло је из Бугарске.
-Плотођановићи, Св. Петка, су из Раковице у Бугарској.
-Радујевчани, Св. Петка, су из Радујевца а пореклом су из Бугарске.
-Ђевердићи, Св. Петка и:
-Котец, Св. Петка, не знају за своје порекло.
-Баладе, Св. Петка и Никољдан, су из Бугарске.
-Царани, Св, Петка, су из „Влашке“.
-Парадика, Св. Петка, су из Брегова.
-Стојкуљешти; Св. Петка и:
-Медоешти, Св. Петка, су од истоименох родова у Кобишници.

Црква слави Петровдан; заветина у Кубишници је Спасовдан а у Буковче – Ђурђевдан.

Напомена: У књизи су села обрађена заједно.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.