Порекло презимена, село Лука (Бор)

14. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Лука, општина Бор – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово је најзападније село у Крајини, оно је на јужним огранцима и венцем планине Дели Јована скоро потпуно одвојено од ње. На западу је високи Сто; јужни део атара је у изворишту Беле Реке а северни у изворишту Поречке Реке.

Воде.

У селу су три „чешмје“ са којих се пије вода; зими се користи вода и из река а у синору има доста извора.

Земље и шуме.

Лука има велики атар, већином под шумом и утрином. Места са њивама, ливадама и шумом зову се: Мало Поље (Кћмпол Мика), Гиндуша, Црња, Грош, Плоштина, Зелено Брдо (Кракуч Верђе), Стојково Брдо, Требућ, Сељиште, Ливађе ((Ливез), Крастовички Поток, Јастребовац, Ујовички Поток, Чиста Буча, Павлов Поток, Велико Поље (Кђмпол Маре), Празноврећа и Присак. Општинске шуме и испаше су на местима: Блц, Топла, Двизак (Визак) и Свињач. Државна шума је под Црним Врхом на Дели Јовану.

Тип села.

Село је збијеног типа и куће су размакнуте од 15 до 20 а негде и до 50 метара. Подељено је на Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Око 20 кућа је „на салашима“.
Гробље је на брду источно од села.

Старине у селу.

Најстарији остатак из прошлости је Сељиште, које је испод Стола, ге је, по предању, била прво Лука. Постоје два стара гробља; старије је више данашњег гробља а новије је у Доњем Крају села, на коме има само један споменик од „сиге“, али без натписа.

Писани подаци о селу у прошлости.

На Лангеровој карти је забележено насеље Luca а на карти „Темишварски Банат“ Lucce. У 1736. години Лука је имала кућа – била је насељено место а 1784. године записаноје село Luke. Године 1807. помиње се „Преда лучки кнез“ а 1811. године село Луке. Године 1846. село јеимало 121, 1866. године 178 кућа а 1924. године 280 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању његови оснивачи били су Срби и само српски говорили. Најпре је село засновано у Сељишту и његови оснивачи су „пре 200-300 и више година дошли са Косова“. Преселивши се на данашње место прво је заснован Доњи Крај, где су и данас родови већином српског порекла а тек доцније је заснован Горњи Крај од досељеника „преко планине“, чије је порекло из „Арђела“ (Ердеља).

У најстарије родове досељене су од Косова убрајају се:

-Радованешти, Аранђеловдан;
-Ивоњи, Аранђеловдан;
-Станкули, Живковићи и Стијоњи су један род, славе Митровдан;
-Милојкоњи и Благојевићи су један род, славе Аранђеловдан и;
-Костадиновићи и Јовањи су један род, славе Св. Петку.
Старији родови су:
-Црнојевићи и Његрони (Живковићи и Ђуроњи) су један род, славе Св. Петку, су дошли из неког села у тимочкој Црној Реци.

У досељенике „преко планине“, чије је порекло из „Арђела“, долазе:

-Мартиновићи, Калиновићи и Предићи су један род, славе Аранђеловдан;
-Јеринићи и Иринешти су један род, славе Аранђеловдан;
-Јагодићи (Радосављевићи), Св. Петка;
-Савоњи, Св.Петка;
-Благојоњи, Св. Петка;
-Гуџугани, Јовањдан;
-Кинежони, Св. Петка;
-Зипешти, Св. Петка;
-Милканешти, Св. Петка и:
-Паулешти, Св. Петка.
Прадед првог рода је био „Преда луки кнез“ а прадедови Савоња (Петар), Киножења (Иван) и Милканешта су били „војници Хајдук-Вељкови.

До краја 19. века су се доселили ово родови:

-Чевтани, Алимпијевдан.
-Чукани и Стојкоњи су један род, славе Малу Госпојину, преци су им дошли „од планине“.
-Никешти, Милићи и Жикићи су један род, славе Аранђеловдан. Чукундед Никеш је дошао из Алмаша.
-Здравкоњи, Св. Петка. Чукундед Здравко дошао као слуга из Сикола и ушао у Његроње.
-Златојевићи, Никољеан, си из Сикола, где имају рођаке – Караџиће – чије је порекло из Црне Горе.
-Симонешти и Стојкоњи (Николићи, Јовановићи, Стевчићи и Голубовићи) су један род, славе Ђурђевдан. Прадедови су им од „старинаца“ у Сиколу.
-Тренекоши, Аранђеловдан, су из Дебелог Луга у Поречу.
-Ивановићи, Никољдан. Дед је из Топле преко Стола.
-Ђуркоња (Ђурићи), Никољеан. Дед Ђорђе и његова браћа су из Алмаша.
-Кирице, Св. Петка, Цигани-Роми ковачи су из Горњана у Поречу. Имају рођаке у Нересници, Волуји, Лозници, Жагубици и још неким селима пожаревачког краја.
-Кирице и Малајници су истог рода као и претходни али су се одселили из Луке.
-Стевановићи, Св. Петка, трговац, су дошли из Танде у Поречу.
-Маринковићи, св. Петка, су из Топле.

Сеоске заветине су на Биљанин Петак, Спасовдан и Петровдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.