Порекло презимена, варош Рашка

9. август 2015.

коментара: 17

Порекло становништва вароши Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Raška

Положај насеља.

Готово на средини пута који води долином Ибра из Западног Поморавља и везује Рашку област са Косовом и Метохијом, на левој речној тераси подигнуте су куће, трговачке и занатлијске радње варошице Рашка. На овом месту се стичу три долине: ибарска, која је са источне стране стешњена стрмим странама огранака Копаоника; трнавска, која се спушта са источних огранака Голије, са пружањем са запада на исток и рашка долина, која има правац пружања југозапад-североисток. Четврта долина реке Брвенице, која је удаљена око 9 км северно од варошице, такође припада компоненти долина које се стичу код варошице, јер и она има знатну саобраћајну улогу у насељавању и у привредном развитку варошице.

Постанак и развој варошице.

Ово мало насеље административних и пограничних службеника почела је од његова оснивања 1835. године, поступно, али стално да расте. Уз државне зграде подизане су и приватне – чиновника, занатлија и трговаца. Тако је ово административно и погранично место почело да добија и особине тржишног места и пре него што је Рашка службено проглашена за варошицу 1846. године.
По поверљивом извештају једног аустријскг официра из 1874. године варошица Рашка је те године била среско место са 68 кућа и 480 становника. Она је тада имала пошту, телеграф, цркву, основну школу, царинарницу, стовариште за робу, две воденице, српску пограничну стражарницу у Мислопољу и турску касарну, која је била у јужном углу између Ибра и реке Рашке. Рашка је тада одржавала живе трговачке везе са Новим Пазаром.
Изградњом савременог колског пута 1885. године, који је повазао Краљево са Рашком, појачао се путнички и трговачки саобраћај варошице и њене околине са већим тржиштима. У периоду који надолази број становника и кућа се стално повећава. Већи део досељеног становништва чинили су државни службеници. Године 1920. изграђена је пруга и подигнута је железничка станица у овој вароши, што је убрзало развој овог места.

Тип варошице.

На облик варошице знатно је утицао терасасти положај места на коме су подигнуте куће. Унутрашњи распоред улица, ужих и ширих, урађен је углавном по најстаријем урбанистичком плану варошице, који је урадио на лицу места Н. Алковић 1844. године.
По том плану стари пут, који је водио од тадашњег Карановца (Краљева) за Нови Пазар, задржао је свој положај а од њега на обе стране, горњу према брду и доњу према Ибру, означене су улице и места, да се на њима уз постојеће зграде подигнута је црква, школа, конак за среског капетана и капетанске пандуре. По истом плану у средини насеља остављен је празан простор за тржиште (пијацу), на који долази народ из околине сваке суботе (пијачни дан) ради продаје својих производа. Земљиште око трга издељено је на улице и на „плацеве“ између њих за подизање кућа за становање и за трговачке и занатлијске радње.
У времену мрачних ноћи улице су осветљаване фењерима на петролеј и били су постављени на угловима главнијих улица. Електрично осветљење Рашка је добила 1931. године.

Воде.

Вода за пиће користи се са чесме, која је била у обали Ибра непосредно до скеле, код данашњег каменог моста. Ту чесму је однео Ибар приликом једне веће поплаве. Од тада се вода доносила са чесме у Старом Ђумруку, коју Турци нису бранили да се узима. Трећа чесма је Матова Вода, која је на левој страни пута идући за Краљево, 300 метара од центра варошице.
Приликом засецања стране брда за железничку пругу 1920. године откривена је прилично јака водена жица, која је искоришћена за подизање чесме код станице. Водовод са чесмама на улицама изграђен је тек 1939. године са водом која је спроведена са падине у Ступњу.

Привреда.

Привредни развитак варошице Рашке може се пратити од њеног оснивања па до данас. Основана је као погранично место, убрзо је постала средиште управне власти за Студенички и Јошанички срез, па је постала средиште за продају пољопривредних и занатлијских производа и за трговину за ближу околину.
После укидања државне границе 1912. године њена привреда се знатно изменила, нестало је пограничког кријумчарења а Нови Пазар, који је удаљен 21 километар, није могао значајније да утиче на привредни развој Рашке.
Значај је Рашка добила када је успостављена железничка веза 1920. године, која пролази долином Ибра, када је појачан привредни промет варошице са њеним залеђем у југозападним пределима области Рашке. Тек од 1920. године јавља се индустријска прерада дрвета док је у перспективи био развој рударства.
Према попису из 1929. године у варошици је тада било стално настањено 100 породица. Од тог боја билоје 35 трговаца, два индустријалца, 13 кафеџија, један књижар, 9 опанчара, по један пекар, молер, бојачија, обућар, лончар, берберин, грађевиснки предузимач, лекар, 11 чиновника разних надлештава, 18 службеника разних надлештава и два земљорадника. Сточарство је било главно занимање у непосредним сеоским насељима.

Порекло становништва.

Одсељени и изумрли родови:

-Божовићи, мутавџије, су из Пећи, вратили се у Пећ 1920. године.
-Бојовићи, Ђурђиц, одселили се у село Беоце.
-Бошковићи, Стевањдан, су из Граца код Рашке.
-Брушија, Лончаревићи су католички род из Селца у хрватском Приморју, доселили се 1882. године као грађевниски предузимач за изградњу пута Краљево-Рашка. Одселили се у Нови Пазар и Чачак.
-Вилимоновићи, отац кафџија, дошао из Рудна, син партизан – погинуо у прошлом рату, други син се одселио у Чачак.
-Војовићи су се доселили из Павлице, без потомака.
-Главинићи, Поповићи, отац трговац, доселио се из Краљева.
-Ерци су из Плаваца у Студеници.
-Ивановићи, Ђурђиц, дослили се 1921. године из Семебиља у Трнави, одселили се 1941. године у Београд.
-Иванчевићи, Ивањдан, отац пекар доселио се 1882. године из Милатковића. Одселили се за Београд.
-Ивковићи, отац финансијски стражар, родом из Пожаревачког округа, син гостионичар одселио се 1913. године у Нови Пазар.
-Јанићи су били из суседног села Баљевца.
-Јевтић, трговац, остао без мушких потомака.
-Јекићи, Никољдан, су из села Побрђа, доселили се 1890. године, синови се одселили у Београд.
-Јеленковићи, кафеџија, су из суседног Варева.
-Јовановић, Јовањдан, воскар, доселио се 1878. године из суседног Граца.
-Калајџић, Аранђеловдан, опанчар, доселио се 1921. године из Краљева. Одселио се.
-Караџићи, Ђурђиц, су старији досељеници из Бањске под Рогозном, одселили се 1890. године у Блаце под Јастрепцем.
-Керавићи, Јовањдан. Обућар, отац се доселио из Новог Пазара 1880. године, одселили се за Београд.
-Киевчани су били из суседног села Власова.
-Ковачевић, Јовањдан, трговац из студенчког среза Црног Врха, одеслили се у Краљево.
-Костић (Цвети), отац трговац, је из Ушћа, доселио се 1880. године, син се одселио у Београд.
-Крстовић, Јовањдан, је био из суседног села Власова.
-Максимовић, кувар у болници, одселио се у Косовску Митровицу.
-Марковић (Божика), занатлија, одселио се 1910. године у Краљево.
-Миљковић је син одсељеног Миљковића, сада службеник у Новом Пазару.
-Милетић, Алимпијевдан, кафеџија, био је из суседног села Власова.
-Миликић, Никољдан, трговац, доселио се 1902. године из Рудна, синови се одселили у Смедеревску Паланку.
-Милојевић (Јевто) се доселио из Новог Пазара 1895. године. Није оставио потомке.
-Миљковић, Лучиндан, пекар, доселио се из Новог Пазара 1885. године, син му се одселио у Нови Пазар.
-Настасић, Ђурђиц, отац мутавџија доселио се из Косовске Митровице 1880. године, син опанчар се одсело у Косовску Митровицу.
-Недељковић, ковач, доселио се из Краљева 1904. године, одселио се у Крушевац.
-Окошановић, Митровдан, трговац, доселио се из Новог Пазара 1900. године, вратио се у Нови Пазар 1922. године.
-Остажраћанин, Алимпијевдан, доселио се 1921. године из Павлице, сада живи у Павлици.
-Павловић, механџија, је био из Павлице.
-Радичевић, Аранђеловдан, баштован, из суседног села Варева.
-Радојевић, Лучиндан, шофер, из Црвена на Рогозни, одселио се 1913. године у Нови Пазар.
-Радуловић је дошао из Бадља у копаоничком Ибру.
-Рашковић, Илиндан, кројач, из села Поцесја, доселио се да учи занат 1895. године, нема мушких потомка.
-Рибић, Јовањдан, поткивач посрбљени Ром, доселио се 1892. године из Ивањице, није оставио мушке потомке.
-Сандић, Ђурђевдан, сарач, доселио се из Ивањице 1880. године, био без порода.
-Сарић, земљорадника, син му се негде одселио.
-Синђелићи, сада непознати.
-Таврићи, ковач и колар, отац се одселио у Краљево 1905. године, син ковач се одселио у село Брвеницу а колар у Краљево.
-Товрљанић, зидар, је од Товрљана из Рајетића на Рогозни, одселио се 1912. године у Нови Пазар.
-Тодоровић, Стевањдан, гостионичар па предузимач, био је из Долова код Рудна, одселио се 1919. године у Нови Пазар.
-Хоћанин, кафеџија у Старом Ђумруку, доселио се из Новог Пазара 1918. године, Арбанас, одселио се 1941. године у Нови Пазар.
-Чаприћи су били однекуда из Старог Влаха.
-Шћеловић, кројач, био је из Поцесја у копаоничком Ибру, није оставио потомке.

Данашњи састав становништва.

Године 1929. године у Рашкој је било 78 родова у 109 стално настањених домаћинстава. То су ови родови:

-Андрићи, Јеремијевдан, кафеџија, доселио се из суседног Варева.
-Арсовићи, Никољдан, један кафеџија други књижар, доселили се око 1890. године из села Носољина даљом старином су однекуд из Старог Влаха. По родовском предању они су од старог рода Ломигорића, којих је било у селу Пљевљанима код Новог Пазара. Од њих је, казују, био народн војвода Арсеније Ломо, који је погинуо на Руднику 1815. године.
-Барлови, Лучиндан, један столар, други опанчар, су из Рудна у пределу Брвеници.
-Биорци, сада Пантовићи, Никољдан, један трговац, други опанчар, овамо прешли из Баљевца око 1890. године а старином су из Бихора.
-Божићи,Ђурђевдан, опанчар, дошао 1894. године из Потпећи код Ужичке Пожеге.
-Бојанићи, Св. Вартоломеј, земљорадник, доселио се из Биљановца.
-Брадићи, Јеремијевдан, опанчар, доселили се 1895. године из села Равне Горе на Јавору.
-Бурмазовићи, сада Поповићи, Аранђеловдан, један трговац, други кафеџија, отац им се доселио око 1850. године из Мура у копаоничкој Јошаници а даљом старином су из села Бурмаза код Стоца у Херцеговини.
-Видићи, Никољдан, кафеџија, отац се доселио око1870. године из Себимиља, у пределу Трнави а даљом старином су из села Корита код Пљеваља.
-Виријевићи, Аранђеловдан, доселио се 1910. године из Руднице.
-Вујанци, Јовањдан, трговци, један опанчар, доселили се 1879. године из села Зарева. То је стари род у селу Горњој Брвеници.
-Вукосављевићи, Стевањдан, трговац и индустијалац, отац се доселио 1866. године из села Коморана код Пријепоља. У црквеним књигама забележени су 1874. године да су изумрли по мушкој линији.
-Вучетићи, Михољдан, пекар, дошао из села Драганића, старином из Мараша у Црној Гори.
-Вучићевићи, Аранђеловдан, трговац, овамо дошао из Павлице, старином су из Мораче.
-Вучковићи, Ваведење, трговци стоком, отац се доселио 1870. године из Тадења – Студенички срез.
-Гиздавићи, Јовањдан, трговац, доселио се 1894. године из Чечине у Студеници.
-Гркајци, Аранђеловдан, деловођа Монополске управе, овамо дошао из Пискање а старина му је у селу Гркаји у рашком Ибру.
-Дамњановићи, кафеџија, је из Баљевца.
-Деспотовићи, Ђурђевдан, један земљорадник, други свештеник, отац се доселио 1880. године из Рвата у копаоничком Ибру, старином су Дробњаци.
-Дудићи, опанчар, дошао 1914. године из села Бељака на Ибру у коме су старинци.
-Ђорђевићи, Аранђеловдан, сарач, син поштански кондуктер, доселили се из Рудна.
-Ивановићи, кафеџија, дослили се из Пиларете, села на реци Рашкој.
-Јемовићи, сада Јемуовићи, Петровдан, трговци, прешли из Баљевца око 1900. године а даљом старном су из села Мухова („Јемуова“) у рашком Подгору, по коме су добили данашње презиме.
-Јекићи, Никољдан, трговац, је од старинаца Јекића у Баљевцу.
-Јовановићи и Милојевићи, Св. Ћирило и Методије, су од Милановића у селу Алуловићу у Дежеви, старином су од Пећи.
-Јовановићи, Јовањдан, лекар, доселио се 1919. године из Ужица.
-Јовановићи, Никољдан, службеници, отац се доселио 1885. године из Новог Пазара.
-Јовковићи, Јовањдан, молер и фирмописац, су од старијих досељеника.
-Кашићи, Никољдан, кафеџија, доселио се отац 1865. године из Кашића, код села Пискање у копаоничкој Јошаници, у коме су старинци.
-Колашинци, Св. Петка, шумарски чиновник, синови трговци, отац дошао из Казновића у копаоничком Ибру а даљом старином су Гашани из Старог Колашина.
-Курсулићи, Ђурђиц, трговац и индустријалац, дед се родио у Драгосинцима у Подибру а у Рашку дошао из Дубраве у копаоничкој Јошаници, даљом старином вероватно Дробњаци.
-Лешовићи, Св. Петка, ковач, доселио се 1904. године из суседног Казновића.
-Марковићи, Митровдан, бојаџија, дошли из села Драганића.
-Марковићи, Митровдан, обућар, син молер, непознатог су порекла.
-Марковићи, Мратиндан, пекар, дослили се из Новог Пазара око 1900. године.
-Маричић, Јовањдан трговац, доселили се око 1890. године из Милића у пределу Студенице.
-Миловановићи, Никољдан, службеник, отац се доселио око 1870. године из Поцесја а старином су од Новог Пазара.
-Милошевићи, Јовањдан, кафеџија, доселили се из Мислопоља, старином су вероватно из Шекулара.
-Младеновићи, Ђурђиц, баштован, дослили се 1880. године из села Великог Поља под Голијом.
-Настасићи, Ђурђиц, дошли око 1880. године из суседног насеља – Настасића.
-Николићи, Никољдан, доселили се 1895. године из Великог Сувог Дола код Пирота; има их и у Краљеву.
-Николићи други, Ђурђевдан, трговац, дед му се дослио однекуд.
-Новковићи, Јовањдан, трговци, отац се доселио 1890. године из Пискање, даљом старином су Лопаћани.
-Обрадовићи, Ђурђиц, трговац, доселили се 1903. године из села Плешина на Голији а старином су из црногорске Херцеговине, по свој прилици Дробњаци.
-Обреновићи, Ђурђевдан, трговац, доселили се из села Борова у Гокчаници.
-Пељовићи, Ђурђиц, грађевниски предузимач, је из Павлице а даљом старином из села Пљевљана код Новог Пазара.
-Перовићи, Јовањдан, трговци, су Лопаћани, били неко време у Плешину а у Рашку дошли из Носољина око 1880. године.
-Петровић, Митровдан, службеник, отац се доселио око 1870. године из Новог Пазара.
-Петровић, Јовањдан, службеник, доселили се 1895. године из Граца у Брвеници а даљом старином су из Чечине у Студеници.
-Петровићи, Игњатијевдан, службени, доселили се око 1880. године из Корлаће у Студеници.
-Пешићи, Мратиндан, кафеџџија, доселили се 1894. године из Баљевца.
-Пешовићи, Ђурђиц, кафеџија, отац дошао ко 1870. године из Баљевца; једна кућа без мушког порода.
-Покимице, Св. Александар Невски; трговац, су од Васојевића, овамо прешли 1890. године из Баљевца.
-Радовановићи, Ђурђиц, опанчар, отац се доселио 1904. године из Ужичког округа.
-Радојичић, Никољдан, опанчар, отац дошао из Ужичког округа.
-Радонићи, Јовањдан, трговци, отац се доселио око 1870. године из села Коритника у старовлашким Моравцима.
-Ракитићи, Никољдан, поштански службеник, прешли из Варева 1890. године а старином су из села Корита код Пљевља.
-Распоповићи, Јовањдан, опанчар, је од старинаца Распоповића, у Баљевцу.
-Рашковићи, Илиндан, опанчар, дошли око 1890. године из Поцесја а даљом старином су из Будића у Дежеви.
-Ристовићи, Јовањдан, службеник, прешли 1914. године из Баљевца.
-Росићи, Алимпијевдан, надничар, прешли из Мислопоља у коме су старинци.
-Росићи, један берберин, други молер, старина и слава непозната.
-Саковићи, Митровдан, кафеџија, су од старинаца Саковића у Власову.
-Сарамандићи, Никољдан, службеник, досељени 1890. године из Тушимље а старином су Кучи.
-Стефановић, Св. Мојсије, срески начелник, дошли из Ушћа 1886. године.
-Терзићи, Ђурђиц, кројач, доселили се око 1880. године из рашке Трнаве.
-Филиповићи, Аранђеловдан, службеници, један месар, доселили се око 1880. године из села Козарева код Новог Пазара.
-Читлучани, Ђурђиц, трговци, су од истог стариначког рода у Беоцима, доселили се око 1860. године.
-Чорбићи, Никољдан, трговци, један кафеџија, доселили се из засеока Реке, код Рудна. Старином су из Херцеговине.
-Чуповићи, Митровдан, финансијски службеници, су пореклом из Црне Горе а овамо су дошли из Трнаве.
-Џоговићи, Ђурђиц, трговац, доселили се 1914. године из Милатковића.
-Шарковићи, Ђурђевдан, трговци, су Дробњаци, дед се овамо доселио из села Бањске у Дежеви, који је тамо дошао из Јеничког Поља.
-Шумарци, Јовањдан, један је трговац, други службеник среског расадника, су од старинаца Шумараца у Вареву одакле им је дошао отац 1885. године.
На страни косе, изнад ушћа Трнавске Реке, непосредно поред пута за Нови Пазар има три куће досељених Рома из околине Врања.

Напомена: Презимена су писана у множини, занимање (углавном) у једнини, јер се подразумева да је породица вишечлана а да само „глава породице“ ради наведене послове.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Zoran

    Ceo zivot sam sa svog prozora gledao u Sarkovicko dvorite.kuca koja se granici sa pijacom u Raski.starA rascanska porodica a od naslednika znam za gospodina Beca Sarkovica uglednog lekara klinickog centra u Beogradu..a od pokojnih baba i deda sam cuo i za te Lukovice..a o njihovim naslednicima slabo sta znam..pozz

  2. Зоран Росић

    Као што можете видети, ја сам Росић, али не славим Алемпијевдан… Живим у Рашки од 1967. године, када ми је отац добио стан од „Беле стене“… Моја породица слави св Луку и родом смо из Требића, село које је прво на територији општине Лепосавић, на „граници“ са општином Рашка… Тек толико да се зна…