Порекло презимена, село Табановац (Зајечар)

2. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Табановац (по књизи Табаковац), Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Сеоске куће овога села су између брда Четаћа и Стражевице. Северно од њих је, између Тимока и брда Брестовца, пространо поље, где су најбоље њиве. Од Брестовца тече Манастирички Поток и утиче у Тимок више села. На југу у упоредо са Тимоком се пружа високи кречњачки гребен Велика Коса (Коаста Маре).

Воде.

У селу се пије вода са једног кладенца и из више бунара.

Земље и шуме.

Табаковачки атар је мали. Места на њивама и ливадама зову се: Четаће, Велика Коса, Долина (Ваље), Сеча, Кућача, Ливадски Поток, Стублина (Шћуби), Трмакија, Шуту и Блато (Лак). Општинске су шуме Брестовац (Бристовац) и Стражевица а утрине Велика Коса и Четаће.

Тип села.

Село је збијеног типа, подељено на два краја. Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Куће појединих родова су измешане и размакнуте по 10-30 а негде и по 50 метара. Куће Мариноваца и Јонаскешта су груписане и издвојене.
Гробље је југозападно од села.

Име селу.

Прича се да је ово село названо по имену једног Турчина, који је пре његовог заснивања на овом месту имао пчелињак. Веле да је овај крај веома подесан за узгој пчела.

Старине у селу.

У селу и околини се прича да је за време „Лаћина“ на брду Четаћу био град а на Стражевици су биле карауле за стражу. И данас има камења и цигала у темељу града а на површини земљишта растурени су одломци цигала и рбине од великих земљаних судова. Незнано Гробље (Морминц Парасиц), које је испод Четаћа, веле да је остало од града. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је у селу и на њему има 2-3 споменика са натписима с’ почетка 19. века.

Постанак села и порекло становништва.

Табановац се први пут помиње 1811. године. Године 1846 имао је 39, 1866. године 48 а 1924. године 99 кућа.
По предању су становници неколико „бурдеља“, који су били на месту Кућачу су засновали Табановац. Село је неко време било део Брусника а пре 100 година је постало самостално.

Непознати су оснивачи Табановца, али се вели да су од данашњих родова најстарији:

-Гочићи, Св. Петка и;
-Јоновићи, Св.Петка. Дед човеку од 65 година рођен је у Табановцу, али се тако не може тврдити и за прадеду Гочу. И дед Јоновића (Флора) је рођен у Табановцу, али су непознати старији његови преци.
-Ђинкићи, Св.Петка. Прадед Ђинка као „мечкар“ доселио се из Моганије код Видина.
-Думитровићи и Стаматовићи, Св.Петка. Њихов прадед Димитрије доселио се из „Влашке“.
-Јонаскешти, Св. Петка. Они сусе доселили из „Арћела“; доселио се прадед Јонашко са браћом.
-Добрићи и Стојковићи су једна род, славе Св. Петку. Доселили се прадедови, браћа Добра и Радул, али су непознатог порекла. Кумују им Јонаскешти.
-Мариновци, Св. Петка. Прадед Марин се доселио из „Влашке“, где се био оженио поповом ћерком.

У 19. веку су се доселили ови родови:

-Радуловићи (Градсковљани), Аранђеловдан, су се доселили из Градскова преко Тимока.
-Радуловићи други, Св.Петка, сус ее доселили из Зајечара.
-Илићи, Аранђеловдан, су из Видина.
-Митановци, Св. Петка, су досељени из Велике Јасикове а пореклом си из „Влашке“.
-Соколешти, Св. Петка, су из Бугарске.
-Паунешти, Ђурђевдан, су из Горњана у Поречу.
-Динулови, С. Петка и ;
-Драчићи, Св. Петка су досељени из Велике Јасикове а пореклом су из „Влашке“.
-Јордачевићи, Св.Петка, су досељени из Мале Јасикове а пореклом су из „Влашке“.
-Радићи, Св. Петка. Дед Јон доселио се из Јасеновца преко Тимока.
-Јовановићи (Ђипе), Св. Петка, су се доселили из „Мађарске“.
Сеоска заветина је о Тројицама.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.