Порекло становништва села Чокоњар, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово је најмање село у Крајини. Оно је у југоисточном углу између реке Тимока и села Јелашнице, Копривнице у Велике Јасикове. Куће су на благим странама потока Калатина, који утиче у Јелашничку Реку. Поток има мало воде, лети често пресуши и не наноси никакве штете кућама.
Воде.
У селу је једна „чешмја“ и један слаб извор тако да многе куће користе воду из бунара.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде и гајеви су на местима која се зову: Велика Пољана (Поана Маре), Јанкова и Илијина Падина (Пађина Јанко и Илоња), Бели (Бељи) Брег, Велика Падина (Пађина Море), Поље, Биљерто, Соколовица, Мизеришће и Калатин.
Тип села.
Село је збијеног типа и не дели се на крајеве. Куће су размакнуте по10-30 метара а највише их има поред пута који води из Јелашнице за железничку станицу Чокоњар. Према статистичким подацима из 1924. године у селу је било 45 кућа, 1866. године је било 33 куће а 1846. године Чокоњар је имао 20 кућа.
Гробље је на брду, источно од села.
Старине у селу.
Остатак из прошлости је Старо Гробље. Памти се када су се у њему сахрањивали.
Најстарији помен о селу је из почетка 19. века, 1811. године забележено је под именом Чоконар.
Постанак села и порекло породица.
Прича се да су данашњи најстарији родови раније становали на месту Пазаришту у Копривници, одакле су због „турског зулума“ избегли у Влашку а по повратку засновали Чокоњар, који је до пре сто година био део Копривнице и тада је постао засебно село.
У осниваче Чокоњара, по предању, спадају ови родови:
-Живуловци, Никољдан;
-Кривашевићи, Алимпијевдан;
-Степићи и Стојмировићи, Никољдан;
-Реџеповци, Св. Петка и;
-Марјановци-Јованешти, Никољдан.
Сви су „повратници из Влашке“. Али се прича да је од ових још старија била породица, данас изумрла, Јанковића, по чијем се претку добила име Јанкова Падина. Како су преци ових родова кратко време боравили у Румунији, у времену заснивања Чокоњара се у њему говорило само српски, а „влашки“ језик су донели касније досељене повлашћене и „влашке“ породице.
До 19. века досељено је још неколико родова:
-Илићи (Илоња), Томиндан. Чукундед Илија се доселио из „Арнаутлука“.
-Предићи, Предуцоњи, славе Никољдан. Чукундед Димитрије, чије је порекло из „Арнаутлука“ овде се доселио из Велике Јасикове.
-Флокани, Никољдан. Чукундед се преселио из Велике Јасикове а порекло ми је из „влашке“.
-Станкоњи, Св. Петка, су дошли из Бугарске.
У 19. веку доселило се пет родова:
-Манџули, Св. Петка. Досељени су из Бугарске.
-Царани, Томиндан, су из „Влашке“.
-Јовањ, Св. Петка, је „свирач“, досељен је из Мале Јасикове а пореклом је из „Влашке.
-Морар, Никољдан и;
-Чоклец, Никољдан су из Велике Јасикове а пореклом су из „Влашке“.
Сеоска заветина је Спасовдан.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)