Порекло презимена, село Јошаничка Бања (Рашка)

17. јул 2015.

коментара: 17

Порекло становништва села Јошаничка Бања, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Jošanička-Banja

Заселак Бања.

Положај засеока.

Овај заселак се налази са обе стране реке Јошанице, по странама, које чине малу котлину у којој се налази јошаничка терма.

Воде.

Мештани у овом засеоку пију воду са реке.

Земље и шуме.

Поједина места у пољу имају ове називе: Круг, Дубље, Ђоровско Поље, Селиште, Побрђе, Равнине и Витуш.
Шуме су на местима: Асановац, Борје, Под Погребином и Старчевица.
Зимовник са трлима је у Кокоревцу а летње бачије су у Бањском Копаонику.

Тип засеока.

Засеок је разређеног типа. Земљиште је у потоцима разбијено на ребра и косе, сваку косу користи једна породица, ређе 2-3 куће. Ово је умногоме слично селима власинског типа. Земљу, кој је под утрином, зову „плац“.

Старине у засеоку.

У месту Сарачевцу постоји једно старо гробље, које носи назив Чумино Гробље.

Порекло породица.

-Ђоровићи, Вељковићи, Котурановићи, Пајевићи, Ђековићи и Митровићи су једна породица. Славе Јовањдан. Кажу да су одавно досељени са Косова. У кућу Пајевића ушао је један припуз из Корлаћа од породице Диздаревића.
-Прибојци (Алексићи), Св. Мојсије. Доселили су се из Прибоја.

Заселак Шутановина.

Положај засеока.

Овај заселак се налази у страни Јошанице под копаоничким Вучамом и све су куће на левој обали реке Јошанице. Одмах изнад овог засеока почиње тесна Бањска Клисура, кроз коју вијуга река Јошаница. Клисура је у самом граниту и усечена је између брда Витуша и Кулине.

Воде.

У Шутановини мештани користе воду са извора Кулине, Шутановине и Ћелина.

Порекло породица.

-Марићи, Никољдан. Они су старинци. У Мариће је доведен један доводак од Трифуновића из Брвеника.
-Мечкари, Никољдан. У роду су са Марићима.
-Радуловићи, Аранђеловдан. И они су старинци.

Заселак Добрчин.

Положај засеока.

Добрчин се налази по страни брда Срђевца, око Добрчинског Потока.

Порекло породице.

У Добрчину живи само једна породица:
-Јововићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Старе Србије.

Заселак Чомаге.

Положај засеока.

Чомаге су на левој страни реке Јошанице под Погребином.

Порекло породица.

-Павловићи, Богдановићи, Игњатовићи, Ратковићи и Богатићи су једна породица. Славе Аранђеловдан. Они су староседеоци.

Заселак Вележ.

Положај засеока.

Вележ је под Кремићском Планином на левој страни Самоковске Реке. Заселак је подељен на два краја. Уз Самоковску Реку су насељене три рода док је један род издвојен и налази се са друге стране под Кокоровцем

Порекло породица.

-Лекићи, Демировићи и Чоловићи* су једна породица. Славе Стевањдан. Они су старинци.
-Вучетићи, Аранђеловдан. Досељени су из Старе Србије.
*Ова фамилија је издвојена од осталих.

Заселак Паљевштица.

Положај засеока.

Паљевштица се налази у страни Козјих Стена.
У овом засеоку има старе шлакње, у коме живи само једна породица.

Порекло породице.

-Веселиновићи, славе Андријевдан. Доселили су се из Црне Горе.

ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Јошке

    Поштовани, зашто се не помиње презиме Петровић, засеок Паљевштица, с обзиром да су Петровићи и Веселиновићи једна кућа, презимена су настала од два брата Петра и Веселина, а њихови преци су Томовићи, пребегли из Цетиња због крвне освете…

  2. Јошке

    И такође, мислим да би заселак требало да буде Паљештица, а не Паљевштица јер је то заселак у Брусу…

    • Милодан

      Јошке!

      Из исте књиге, системом копи/пејст, изволите:

      81. Паљевштица.
      Паљевштица се налази у страни Којзих (Козјих) Стена. Tу
      живе само Веселиновићи, славе Св. Андрију. Доселили се из
      Црне Горе.
      У овом засеоку има старе шљакње.
      __________________________________
      Горњи текст сам у постављању текста мало преуредио, према упутствима и препорукама Јована Цвијића.

      Поздрав!
      Милодан

  3. P.V.

    A ko su starosedeoci Josanicke Banje ako su se svi doselili tu ? Postoje tragovi da su toplu vodu koristili Rimljani ( tacnije to je bio deo Ilirije do pojave Slovena i Slovenskih plemena kao sto su Trivuni koji su mozda i u to vreme bili tu ) ,a i Turci su ‘preradili’ izvor u kupatilo ,sto dokazano govori da su i oni bili tu. Neka mesta iz dalje i blize okoline i nose imena po Turcima i njihovim slugama ,poturcenim Srbima kao na primer Šoši i neka slicna plemena koja su gradila ‘kule’po Kopaoniku. Zna li se ko je tacno ziveo na tom mestu pre Turaka i njihove najezde ?