Порекло презимена, села Савово и Ђаково (Краљево)

4. јул 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села-засеока Савово, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Савово се налази на обема странама Савовске Реке, по странама њене долине.

Земље.

Земљиште у атару овог села је сасвим неродно, те има мало њива, већи део земљишта је под ливадама, те отуда има више стоке, нарочито говеда и оваца.
Већи део мештана овог села-засеока поседује њиве око Краљева, те готово сви мушкарци, способни за пољске радове, проведу већи део лета на њивама. Тамо имају колибе и салаше. Када им преко године затреба жита, иду коњима и донесу п који товар.

Старине и име селу.

У Савову се налазе развалине једне старе цркве. Причају да је то била црква Св. Саве, па је отуда и село добило данашње име.
Пола сата хода северо-западно од ушћа Савовске Реке у Студеницу налази се једна мала црквица названа Испосница Св. Саве. Десетак минута хода од ње уз брдо налази се Каца Св. Саве. То је једно бунарско удубљење у стени са траговима од зида наоколо. Предање каже да је ту живео Св. Сава а после њега и неки други испосници.

Испосница Светог Саве
Испосница Светог Саве

Порекло породица.

-Зојићи и Ризнићи, Јовањдан. Они су стара породица.
-Усиљани, Лучиндан. Доселили се се из села Усиља са горњег тока реке Студенице.

Заселак Орнице.

Положај засеока.

Савовска Река извире у Чемерну. Њене притоке су доста разгранате и тамо где се сви ти потоци скупљају налази се заселак Орнице.

Воде.

Извора има три. Најглавнији је Чесмица.

Шуме.

Свуда око засеока налази се шума.
Бачије су на општинској заједници у Ржиштима.

Тип засеока.

Орнице су мали заселак од десетак кућа, које су разређене по једној масивној коси, коју су потоци, који састављају Савовску Реку, од Чемерна издвојили.

Порекло продица.

-Гаре, Никољдан. Досељени су из Црне Горе. Стара су породица. Има их 5 кућа.
У овом засеоку су и три куће Гара које славе Митровдан. За њих кажу да су пореклом од неког довотка у кућу Гара. Доводак је примио њихово презиме али не и славу. Они не знају порекло овог довотка.

Заселак Понори.

Положај засеока.

Понори се налазе у подножју Чемерна на таласасто – заравњеном земљишту, где су куће изграђене на међусобно одстојању од 60 до 80 метара.

Земље.

Заселак има испусте за стоку по Чемерну. Бачије су одмах уз заселак, при дну чемрна.

Име засеока.

У горњем дели засеока налази се неколико плитких тањирастих вртача, пресвучених хумусом и обраслих травом. Због овога је (вртача, понора), можда дошло име засеоку.

Старине у засеоку.

Народно предање казује да је овде некада била велика варош, али се ово ни по чему другом не може потврдити, јер од каквог већег старог насеља данас нема никаквих трагова.

Порекло породица.

-Грачаци, Никољдан, Ово је најстарија породица у овом засеоку.
-Букумире, Никољдан. Доселили су се однекуд из Црне Горе.
-Богавци, Лучиндан. Досељени су од Сјенице. Причају да су им преци били трговци.
-Златићи, Илиндан. Доселили су се из Запоточа у Моравичком срезу.

Заселак Главоче.

Положај засеока.

Под преседлином, која раздваја Ђаково од масива Чемерна налазе се куће засеока Главоча. Засеок се попео знатно у висину и то за 500 метара изнад ушћа Савовске Реке. Има свега 12 кућа. Баве се сточарством, јер има доста паша и ливада, али је оскудан у ораници, јер је земља врло неплодна.

Постанак засеока и порекло породица.

Ово је нов заселак. Њега су, као што ће се видети, засновали досељеници из околних заселака. Први је искрчио окућницу у овом засеоку дед данашњих Гара.

-Гаре, Никољдан. Овде су досељени од Гара из Орница.
-Боровићани, Јовањдан. Досељени су из Боровића под Голијом.
-Еровићи, Лучиндан. Досељени су из Ерске од Голије.
-Ракићи, Никољдан. Овде су прешли из оближњег засеока Калудре.

Заселак Калудре.

-Положај засеока.

Калудра се налази ниско на левој страни реке Студенице.

Воде.

Воду користе са два извора, Код Врбе и Под Селом.

Земље и шуме.

Имања су по Брду и Боровој Луцу а шуме у Крчевини и Оточком Брду.
Бачије се око засеока.

Име засеоку.

Народ да се овај заселак зове Калудра због тога што су овде некада боравили калуђери. И данас се у средини засеока познају дуварине од њихових ћелија.

Постанак засеока и порекло породица.

И овај заселак је нов по постанку. Засновали су га већином досељеници из суседних заселака.
-Бачкуље, Симеундан. Доселили су се овде из засеока Доце. Има их две куће.
-Ракићи, Никољдан. Овде су старинци и одавде су се раселили по околним засеоцима – Растишту, Главочу и Ржани. Има их две куће.
-Лазовићи, Митровдан. Доселили су се из Старе Србије. Има их једна кућа.
-Алексићи, Лучиндан. Доселили су се из Бискупића у Старој Србији.

Заселак Селиште.

Положај засеока.

Селиште је мали заселак од дванаест кућа, које су подигнуте по стрмој стране једне ђаковске косе.

Постанак засеока и порекло породица.

За овај заселак се зна да су га засновали досељеници из Ђакова, крчећи гору.

-Павловићи (Јовичићи), Мратиндан. Једна су породица са Павловићима из Ђакова, одакле су се доселили. Има их 6 кућа.
-Степовићи, Стевањдан. Прешли су овамо из Ђакова. Има их шест кућа.

Заселак Радаци.

Положај засеока.

Радаци се налазе између Ђакова и Селишта на висини од 700 метара.

Тип засеока.

У Радацима је свега седам кућа, које су се збиле око једног извора.

Порекло породица.

-Радаци, Стевањдан, су једина породица у овом засеоку. Они су старинци.

Заселак Ђаково.

-Положај засеока.

На југо-западној страни 300 метара испод главног гребена Ђакова на врло великом простору, на неколико подесних места, распоређено је неколико група кућа које чине заселак Ђаково.

Тип засеока.

Свака група кућа толико је самостална и од осталих видно издвојена да би се потпуно за заселак, свака од ових група кућа, могла сматрати. Главни разлог што није тако је што су све ове групе кућа насељене готово једном истом, само разрођеном, породицом.
И ове групе кућа мештани зову засеоцима, само што овде ова реч не значи заселак у ширем смислу – мало село, већ заселак у ужем смислу – као део села.
Ђаково је разбијено о ове засеоке (ја бих рекао крајеве, оп. Милодан): Крижевац, Сретеж, Вртаче, На Водоводама, Пачаврће, Стрмоглавицу и Говеђу.
У Крижевцу, Сретежу и Водоводама су Павловићи; у Пачаврћима су Богојевићи; у Вртачама су Чуљовићи (Павловићи), у Стрмоглави си су Дуловићи и Каровићи (обе од Павловића) и у Говеђој су Стојићи.

Старине у засеоку.

Има једно старо гробље, које зову Џиновско Гробље. По гробовима се налази просто, нетесано, камење већих димензија, готово утонуло у земљу, Ово гробље се налази у Стрмоглавици, на месту које се зове Пискавица.

Порекло породица.

-Павловићи (Дуловићи, Каровићи и Ћуљовићи), Мратиндан. Они су стара и многобројна породица расељена по многим засеоцима у околини. Овде су се одавно доселили из Црне Горе.
-Богојевићи, Јовањдан. Досељени су из села Шекулара. Један од њихових предака би је кнез и звао се Симо Пачавра. По томе им се заселак-крај зове Пачаврићи.
-Стојићи, Никољдан. Они су старинци.
ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.