Порекло становништва села Брезова, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Брезова се налази на северо-источној страни планине Радочела и то по његовој средини.
Воде.
Воду користе са чесме Језера и других извора, који немају нарочитих имена.
Тип села.
Брезова захвата већи простор по коме је растурено неколико група куће, које сачињавају крајеве овог засеока-села. То су: Избице, Балтићи, Отребе, Подбање и Долови.
Куће у овим крајевима су груписане близу једна другој а крајеви су међусобно блиски или су удаљени до 15 минута пешачког хода.
Земље и шуме.
Места у пољу имају ове називе: Батлаш, Амбариште, Ђурковина, Градиште, Петрова и др.
Сеоска шума је код Беле Стене.
Старине у селу.
У Брезови постоји једна стара црква, Петрова Црква. Служи данас као капела у гробљу. Врло је стара. Народ прича да је изграђена пре манастира Студенице и да се у њој служило док се Студеница градила.
Порекло породица.
Крај Избице:
-Живковићи су давно досељени из околине Новог Пазара. Има их у овом крају 16 кућа. Не каже се коју славу славе.
Крај Балтићи:
-Балтићи су иста породица са Живковићима, али су још за владе Турака променили презиме због учињеног убиства. Има их 4 куће. Не каже се коју славу славе.
Крај Борика:
-Матовићи, Јовањдан. Има их 7 кућа. Доселили су се из Брезове у Жичком срезу.
-Ђорићи, Св. Врачи. Има их 6 кућа. Они су старинци.
Краје Отребе:
-Ђорићи су исти са овима из Борине. Овде их има 3 куће.
Крај Долови:
-Дугалићи, Лазаревдан, су исти са онима из Врањева. Овде их има 8 кућа.
Засеок Рајин-до.
Положа засеока.
Рајин-до је мали заселак. Има само 6 кућа, које су подигнуте на једној високој малој тераси, која се налази на врху једног ртастог гребена. Од кућа тераса одсечно пада у реку Студеницу. Заселак је на десној страни Студенице. Куће су збијене у гомилу и потпуно су покриле сав простор на тераси.
Постанак засеока и порекло породица.
Рајин-до је постао одсељавањем из Брезове дела једне фамилије (Балтићи), те би се могао сматрати као део Брезове, са којом чини једну кметију, а не као самосталан заселак. Сматра се самосталним засеоком из разлога што је сувише издвојен и усамљен његов положај.
-Балтићи су једина породица у овом засеоку. Исти су род са онима у Брезови, од којих су се одвојили овде.
Засеок Лесковице.
Положај засеока.
И Лесковице су притисле једну такође малу, 750 метара високу, терасасту зараван као и Рајин-до. То је мали заселак, чији мештани живе поглавито од сточарства.
Стоку држе по шуми и утрини изнад засеока и по Родочелу.
Порекло породица.
У њему су свега две породице са по четири куће, то су:
-Милосављевићи, Алимпијевдан. Доселили се се из села Ровина у Старој Србији.
-Кузуновићи, Никољдан. Стара су породица.
Засеок Гуштерица.
Положај засеока.
Гуштерице се налазе на северној страни Радочела, на месту где река Студеница иде лучно најдаље на север.
Воде.
Воду пију са извора Дола и Бара а и речну воду из Студенице.
Земље и шуме.
Имања су им у пољу и носе ове називе: Пиочевина, Главица, Дољача, Ливада, Солиоце, Сувогузе, Камењача и Старо Село.
Шуме има мало по Радочелу.
Тип насеља.
Куће су све на једном месту. Растојање између њих је 30 до 60 метара.
Постанак села, старине и порекло породица.
Гуштрица је врло старо насеље. То се види по старим породицама а то потврђују и споменици а помиње се у одломку студеничке повеље, коју је штампао Миклошић у Monumenta Serbica.
Родови:
-Плашићи, Сименудан. Има их овде 6 кућа. Старинци су. У кућу Плашића ушао је као уљез један аргат од Новог Пазара и примио презиме Плашић али је задржао своју славу – Ђурђиц.
-Станимировићи, Никољдан, Овде их је у три куће. Старинци су.
-Врљанци, Никољдан. Има их 6 кућа. Старинци су.
-Барлови, Лучиндан. Има их само једна кућа. Досељени су скоро из Клековице у Старој Србији.
Заселак Бели Поток.
Положај засеока.
Бели Поток се налази на једној косој заравни у страни Радочела. Ова заселак је мали – има само пет кућа.
Порекло породица.
-Радовановићи, Јовањдан. Има их 3 куће. Доселили су се пре 70 година из Милића у Студеничком срезу.
-Ракићи, Митровдан. Само једна кућа. Доселили су се из оближњег засеока Растишта.
-Савићи, Лучиндан. Има их само једна кућа. Не зна им се порекло.
Заселак Годовић.
Положај засеока.
Годовић се налази у страни брда Змајевца и Великог Брда. Висинска разлика између највише и најниже куће износи 67 метара.
Тип засеока.
Ово је врло збијен заселак. Куће у њему су најзбијеније у целој околини, па ипак се разликују два краја; Горњи Крај или Кундовићи или Доњи Крај или Дугалићи.
Старине у засеоку.
На југо-западној страни од засеока тече поток Ћелије, који код манастира утиче у реку Студеницу. У том потоку се налазе рушевине неке цркве а распознају се и неке зидине. За њих народ прича да су некада биле калуђерске ћелије и ту је,по причању, раније у време неког рата, скиван Свети Краљ из Студенице.
Порекло породица.
-Кундовићи, Лазаревдан. Има их 6 кућа. Старинци су.
-Дугалићи, Лазаревдан, су од оних из Врањева. Има их 13 кућа.
ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
20. новембар 2017. у 01:25
Nataša
U Brezovi ima i Aleksića,slave Andrejevdan kao i Baltići
24. август 2019. у 09:42
Урош Балтић
Балтићи славе Св. Андреја Првозваног.
20. август 2023. у 11:30
Baltic Mirceta
Moj pokojni deda Djordje mi je govorio da smo poreklom iz okoline Niksica i kasnijom proverom kada sm bio u Crnoj Gori potvrdjeno mi je da ima Baltica tamo i pise se Raindol. Slavi se Sveti Andrija i zavetine stu Svete Trojice.
11. децембар 2022. у 23:05
Radovan Tomić
Dosta netačnih informacija za zaseok Beli Potok što se tiče porodica koje žive tu. Ni jedna od navedenih porodica ne postoji u ovom zaseoku.Ne znam odakle su uzeti podaci ali pravi podaci i porodice koje žive ovde su: Tomić, Dugalić, Romčević i Krsmanović.
Ove porodice proslavljaju: Mitrovdan, Sv. Jovan, Vračevi, Sv. Stefan, Lazareva subota.
28. март 2023. у 22:21
Милан Ђорић
Велика захвалност Радомиру Илићу за “Ибар” из 1905. године, као и уређивачима портала “Порекло”, тј. Друштву српских родословаца „Порекло”.
Горе наведени подаци за “Брезовску кметију” – Брезову (засеок Борика и Отребе), а за временскои периоду од 1900. до 1904. године, (када је Р. Илић и прикупљао податке), у потпуности се слажу са данашњицом (ако изузмемо биолошки нестанак и расељавање).
Још једно Велико Хвала.