Порекло презимена, село Предоле (Краљево)

8. јун 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Предоле, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

Predole

Топографске прилике.

Сеоске куће су по странама брда Жара, Гочевца и Буквице, око Предолске или Велике Реке и њених притока Мале и Жарске Реке.
У селу су брда: Брнаш, Жари, Никољац, Тупа, Чело и Солила.

Воде.

Сеоски потоци су: Предолска или Велика Река, Гочевац или Гочевачки Поток, Жарска Река, Мала Река, Петрушићки Поток и Тодорићки Поток.
Извори су: Извор „на Горњу Раван“, Металички Извор (у државној шуми), Извор у Бари, Извор у Шеварима и Извор у Чаирима.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Гола Коса, Голеш, Долине, Јемчиште, Јошје, Поље, Солила, Старе Бачије и Пискавац.
Ливаде: Бара, Брдо, Шанац или Велика Ливада, Гола Коса, Голеш, Гочевац, Долине, Лазићи (од лаз), Луке, Никољача, Отавице, Отоке, Пискавац, Потоци, Просиште, Питоми Поток, Селиште, Угари и Шевари.
Шуме: Жари, Тодорићко Брдо и на Шанцу (Великој Ливади). Државне шуме су на Равном Јелаку, Облој Глави, Црном Врху, Равној Планини, Савиној Трпези и на Металици.
Утрине: Плоче, Пресло, Горњи Запис, Дрењак, Округлаш, Ракит, Тодорићко Брдо и Језеро.
Бачије: „Под Планиници“ и Буквица.

Тип села.

Село је подељено на засеоке.
Предоле испод Гочевца;
Равни испод Буквице, при ушћу Боровске Реке у Предолску Реку и;
Међуречје у саставцима Рудњачке реке и Гокчанице.
Предоле су подељене на крајеве: Брнаш, Гајовићи, Кекери или Голеш, Кузмани, Обрадовићи, Миладиновићи и Симовићи (или Село).
У Међуречју су школа, сеоска судница Гокчаничке општине, једна механа, једна ситничарска радња, свештеникова кућа и једна кућа Радичевића (Илића).
Куће у засеоцима су збијене у гомили а одстојање између заселака је од 1 до 3 километра.

Остали подаци о селу.

Село има 9 родова у 64 куће.
Гробаља има шест. Гајовићи се копају у гробљу у Пискавцу, Кекери у Голешу, Пандрци у Угарима, Жарковићи у Жарковићима, Кузмани у гробљу „под Кузмане“. У равнима има два гробља, у једном се копају Авићи а у другом Шибалићи.
Сеоска заветина је „Друга Тројица, Други дан Духова.

Име селу.

Име селу долази по положају на коме је – „пре дола“.

Старине у селу.

Предоле су село у пределу Гокчанице у коме има највише остатака од старина, а веома је богато називима места.
У Селишту је „дуварина (сухозидина) од бир-земан“. Познају се темељи неких грађевина и закопине, „рупе од кућа“. Према народном предању ту је било „некад неко насеље“. Неки казују да су су ту становали „Латини“.
У ливадама Лукама и Отокама, на обема странама Предолске Реке има неколико гомила „шлакње“. Народ вели да су на тим местима „Латини, старе мајданџије“, топили и „плакали“ (испирали) руду која је копана у Плани. Од Плане до Предола водио је пут којим су старе „мајданџије“ гониле коње натоварене рудом. На неким местима има трагова од тог пута.
У Лукама, поред Предолске Реке има црквина Петровача или Петрова Црква. Она је мала (8х4 метра) у облику лађе. Од ње постоје зидови, високи 1 метар изнад земље, озидана од ломљеног камена (серпентина и гранита са Жељина). У олтару стоји повећи камен на коме побожне жене пале свеће уочи недеље и празника. Поред црквине су два надгробна крста од камена. Крстови су високи преко 1 метар и на њима су израђени крстови у рељефу. Народ казјује да је Петрова Црква била „латинска“ и да су ова два крста остаци „латинског“ гробља, које је било на овом мессту.
На брегу Никољцу је црквина Никољача. И та је црква била мала и грађена је од исте грађе као и Петрова Црква. Код црквине је гробље. По гробовима су крстови као и код Петрове Цркве. Народ прича да су и црква и гробље из оног доба када су овим крајевима владали „Латиии“
У Оравицама („под Кузмине“) је била нека црква, а у Међуречју, где је било старо сеоско гробље, растурено приликом подизања школе 1873. године била је такође нека црква. Не зна се којим свецима су биле посвећене те цркве.
У Равнима је била Петрова Црква (посвећена Св. апостолу Петру), али од те цркве нема ни трага.
У Међурећју (у Жутом Потоку) су „латинска окна“.
У Малој Реци је „римско“ гробље. На гробовима су велики блокови од „жељинског“ гранита. На њима нема никаквих знакова ни натписа.

Порекло становништва.

Некадашњи родови:
-Фртунићи, Митровдан, су се доселили из Вучитрна. По смрти оца Јевте његови синови Дамњан и Арсеније, пошто су продали имање, иселили су се у Рашку. Тамо су изумрли. Успомена на исељене Фртуниће се сачувала у називу њиве – Фртунка.
-Мијаиловићи, Јовањдан, су грана овдашњих старинаца Јовањчана. Били су род Мијаиловићима у Церју. Изумрли су.
-Петрушићи, Св. Петка, су се иселили. Успомена на њих сачувана је у називу Петрушићки Поток.
-Крупежевићи, Никољдан, су били однекуда из Старог Влаха. Иселили су се. Успомена на њих сачувана је у називу ливаде – Крупежиште.
Каравесовићи, Јовањдан, су били досељеници „од Пазара“. Иселили су се у Грачац.

Данашњи родови:

Старинци:

-Авићи, Жарковићи, Гајовићи и Кекери су један род, славе Јовањдан – прекада Ав. Јован летњи.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Пандрци (Обрадовићи и Миладиновићи), Алимпијевдан – прекада Ђурђевдан. Браћа Обрад и Мијаило, прадедови данашњим људима, су се доселили од Пандрца из Ушћа на Ибру. Најпре су дошли у Јошје и настанили се више Кекера. Отуда су прешли у Симовиће (Село), па најзад на данашње место. Миладиновићи се презивају по Миладину, сину Мијаилову.
-Ђурашевићи (Кузмани и Боћани), Ђурђиц – прекада Ђурђевдан – Боћани прекађују Илиндан. Доселили су се из Дубрава у Плани, а Боћани из Боћа у Плани. Род су Ђорђевићима у Руњаку и Кузманцима у Церју.
-Младеновићи (Млађовићи и Мачужићи), Јовањдан, су се доселили из Мачужића у Ибру.

Досељени у периоду после 1850. године:

-Шибалићи, Св. Врачи – прекада Св Врачи летњи, су старином из Црне Горе. Из Шипова на Рогозни избегли су за време ратова 1876-1878. године у Јошаничку Бању у Ибру, три брата Степан (са три сина), Симо и Томо, а отуда су прешли овамо. Симо и Томо су се ускоро преселили у Брезну. Овде су Степанови потомци.
-Црноглавци и Марковићи, Аранђеловдан – прекада Св. Јоаким и Ана, су из Црне Главе на Копаонику.
-Радичевићи (Илићи), Аранђеловдан, су од Радичевића (Илића) из Рудњака.
-Арсићи, Никољдан – прекада Св. Мојсије, су од Џода (Илића) из Рудњака.
-Чолићи, Аранђеловдан – прекада Аранђеловдан летњи. Су од Чолића из Бзеница (није грешка) у Жупском срезу.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.