Порекло становништва Мали Шењ, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Мали Шењ је на обема странама сеоског Потока, који утиче са леве стране у Угљешницу.
Воде.
Село се служи поглавито живом водом. У њему је шест бунара-извора: Слатина, Врбица и Бунар у Ливадама – у Драговићима; Пурчић – у Глишићима и два безимена у Јарузи – у Радовановићима. По јачини на првом месту је Врбица. Осим ових бунара мештани су ископали три ђерма у Драговићима.
Поток се никада не излива и не плави сеоска имања. Он има тако мало воде да за време сушних година лети сасвим пресуши.
Земље и шуме.
Поља и шуме су у селу између појединих крајева и ван села да даљини од 45 минута пешачког хода.
Сеоски атар захвата простор величине 352 хектара. Од те површине зиратно земљиште заузима 330 хектара – њиве 278 и ливаде 52 хектара а шуме је 22 хектара.
Тип села.
На десној страни Потока је крај Драговићи, који има две махале, Горњу и Доњу Малу. Раставља их Велико Брдо. Лево од Потока су два краја: Радовићи и испод њих крај Глишићи. Њихове куће су поглавито по странама косе Рајца, који чини развође између потока Лимовца и речице Угљешнице. Идући низ сеоски Поток најпре долазе Радовићи на левој страни, затим Драговићи па Глишићи на десној страни Потока. Према томе Радовићи су Горњи, Драговићи – Средњи а Глишићи су Доњи Крај сеоски.
Име селу.
Постанак имена овог села објашњено је у тексту села Миронића:
Постанак имена овог села, Пајазитова, Великог и Малог Шења тумачи се у овом крају нарочитом причом. Када је турски цар Бајазит упао са војском са војском у Србију и дошао до Шумадије, он се утаборио на коси званој Табориште. Пошто је сишао са те косе зауставио се у мету Бајазитово, где је данас Пајазитово. Одатле је кренуо даље и када је дошао у Миронић, ту га стигну српски изасланици, са којима је склопио мир, отуда се најпре место а затим и село назвало Миронић. У част измирења Турци су направили велики а Срби мали шенлук (весеље) на оближњим местима, која су по томе названа Велики и Мали Шењ.
Сеоски крајеви се зову према свом положају на сеоском Потоку и према именима сеоских родова у њима.
Старине у селу.
У селу постоје два стара гробља. Једно је Маџарско Гробље у Слатини а друго је Старо Гробље у Јарузи. Код првог има и Црквина. Народ прича да у оба ова гробља заостала од Мађара из доба аустријске окупације Србије у првој половини XVIII века. То исто мисле и за Црквину.
Постанак села и порекло становништва.
Мали Шењ је основан за време Карађорђевих ратова, 1808. године, када се враћао са војском из Сјенице. Из тога су времена 4 оснивачка рода (све Сјеничћани) са 42 дома. Ти родови су: Глишићи, Драговићи, Радовићи и Стевановићи. Њима припада скоро 6/7 укупног броја кућа у селу.
Ово село се први пут помиње као засебно насеље у Карађорђевом Деловодном протоколу као Мални Шанђ а други пут у попису становништва од 31. Децембра 1890. године.
На Руској карти од 10 врста која је издата 1831. године Мали Шењ је записан као Шенђ.
Село је било заселак Пајазитова; оно је нарасло готово само разграњавањем родова услед рађања и распадања задруга. После 1815. године оно је добило само два рода од којих данас има само две куће.
Становништво Малог Шења досељено је из две области, из Старе Србије пет родова и Босне један род.
Четири рода добегла су овамо у збегове а по један род води порекло од зидара и довотка.
Порекло породица.
Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.
-641, Глишићи (Глишићи, Илићи, Јевтићи и Костићи), Сјеница, Трифундан.
-664, Драговићи (Крсмановићи, Маринковићи, Арсенијевићи, Лукићи, Раденковићи, Антонијевићи, Миливојевићи, Драгојловићи, Јовановићи, Јовичићи и Ранковићи), Сјеница, Јовањдан.
-667, Дрињаковићи* (Јанићијевићи и Илићи), Лозница, Ђурђиц.
*Ово је очигледна грешка, овај род припада Великом Шењу, оп. Милодан.
-979, Радовићи (Радовићи, Драгашевићи и Радивојевићи), Сјеница, Јеремијевдан.
-1045, Стевановићи (Миловановићи), Сјеница, Никољдан.
Досељени 1823. и 1876. године:
-1198, Урошевићи, досељени 1823. године. Осат (Босна), Јовањдан.
-1824, Ивановићи, досељени 1876. године, Сјеница, Ђурђевдан.
Остали подаци о селу.
Мали Шењ је 1903. године имао 6 родова у 50 домова са 250 становника – према попису од 31. децембра 1900. године. Године 1910. ово село није засебно пописивано, већ као саставни део пајазитовске општине. На дан 31. јануара 1921. године у овом селу је живело 313 становника.
Гробље је заједничко са Пајазитовом и Миронићем. Оно је у Орницама између та два села.
Заветина су Младенци а литија се носи у Други Четвртак по Ђурђевдану.
ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)