Порекло презимена, село Светлић (Топола)

17. мај 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Светлић, општина Топола – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Светлић је на левој страни реке Раче по странама трију коса, које благо падају у раван речне долине.

Воде.

Светлићани се служе изворском и бунарском водом – из ђермова. У Старом Селу су четири извора: Вукићки, Изворина, Старо Село и Стублина; у Будни је извор Будна и неколико незнатнијих; а у Јасењку – Јасењак. Копаних је бунара 40 на броју.
Сеоски потоци на плаве имања. Рача када јако надође наноси им доста штете, али то бива врло ретко.

Земље и шуме.

Зиратно земљиште је мањим делом у селу између крајева а највећим делом ван села на одстојању од 50 минута пешачког хода од крајњих сеоских кућа.
Сеоски атар заузима простор величине од 807 хектара и то: њиве 640, ливаде 73 и шуме 91 хекта Зиратно земљиште је укупно 718 хектара.
У атару Светлића својих имања имају мештани Горњих и Доњих Јарушица, Чумића и Трнаве (Јасеница). Такође и Светлићани имају својих земаља у атарима поменутих села.

Тип села.

Село се дели на три краја, који се зову: Старо Село, Будно и Јасенак. Идући низ Рачу прво долази крај Село – на обема странама потока Стублине, који се у доњем делу састаје са потоком Будном на чијим је обема странама истоимени засеок. Најниже је сазеок Јасенак – на обема странама потока Јасенка. Оба ова потока се уливају са леве стране у Рачу.
Крајеви се деле на кућне групе. У Старом Селу су Вукићевићи и Јолићи, у Јасенку Вукићевићи и Ћирићи (Роми) а у Будни Вукићевићи.

Име селу.

Мештани причају да су дали име њиховом селу Чумићани у доба његовог оснивања. У густој шуми, у коју су добегли оснивачи Светлића, Чумићани су неколико узастопних ноћи запазили да се нешто светли. Из тог разлога једнога дана пошаљу неколико људи да виде има ли живе душе. И када су се уверили да овде има добеглица, назваше најпре збеговиште а доцније данашњим именом Светлић.
Крај Будна назван је по истоименом извору. Извор је назван по томе што је први досељеник, кажу, постао буднији (трезвенији), када је почео пити воду са овог извора. Старо Село је најстарији крај те је по томе крај добио тај назив. Јасенак се зове по истоименом извору у Јасеновом Гају.

Старине у селу.

У крају Јасенку постоји место Селиште за које народ каже да је била маџарска варошица у доба аустријске окупације. Извор Јасенак, причају, био је врло јак и одмах је окретао воденицу са два витла али су га Мађари затрпали земљом и замазали сланином, те је вода нестала. Овде се ископавају остаци од грнчарије и опека, олова и бакра а раније је налажено и камено оруђе. Вероватно је, да су ови трагови праисторијског насеља, као што мисли професор Миленко Вукићевић у опису овога села. Ј.Жујовић пише, да је у овом селишту, нађен један камени кесер из каменог доба.

Постанак села и порекло становништва.

Светлић је основан за време Друге сеобе, пре око 145 до 150 година. Основао га је род, Вукићевићи, који данас у селу имају 45 кућа што је више од половине од укупног броја домова у селу. Крај Будна је најмлађи, он је постао од трла.
Село се најпре помиње, као Zvetlich, на Ридлеровој карти 1810. године, затим редом у Уписнику, Назначениу, Пописнику, Вуковој Даници – као Светлић, у Пирховом Путовању као Swetisch – Светлић а у Гавриловићевом Речнику као Светлићђ.
Село је поглавито расло рађањем и разграњавањем родова а знатно мање новим досељавањима. За време Кочине Крајине оно је добило два рода, у доба Првог устанка само један род а после 1815. године овде су настањена свега четири рода.
Светлићани су пореклом из четири области. Из Тимока је досељено 4 рода, из Црне Горе један род, из Јасенице два рода и из Посавине један род.
Досељеници су овде настањени у збегове – 4 рода, по један род као ковач, доводак, слуга и на своје имање.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-102, Вукићевићи* (Вукићевићи, Јевтићи, Лазаревићи, Максимовићи, Милосављевићи, Пантићи, Петрићевићи, Радојковићи, Тодоровићи, Ћирићи, Илићи, Лазићи, Матејићи, Миловановићи и Радојкићи), Белопавловићи (Црна Гора), Аранђеловдан.
*Из ове породице је г. Миленко Вукићевић, књижевник.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-268, Вртаровићи, Сремчица (Посавина), Јовањдан.
-341, Јолићи (Живковићи и Јовановићи), Велики Извор (Тимок), Јовањдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-962, Првуловићи (Илићи), Зајечар, Никољдан.

Досељени од 1833. до 1903. године:

-1298, Лазаревићи, Јасеница, Аранђеловдан.
-1308, Ђорђевићи, Зајечар, Никољдан.
-2062, Јањићи, Сараново, Ђурђевдан.
-2225, Ћирићи*, Тимок, 1853*, Св. Петка.
*Роми, година досељавања.

Остали подаци о селу.

У Светлићу је 1903. године живело 8 родова у 73 куће са 529 становника, међу којима је један род ромске припадности. Према попису од 31. децембра 1910. године у селу је био 91 дом са 611 становника а на дан 31. јануара 1921. године у Светлићу је живело 555 становника.
Сеоско гробље је од 1825. године на Голом Брду, до школе, у крају Будни. Пре тога умрли су укопавани у такозваном Вртарском Гробљу.
Литија се носи на Други дан Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.