Порекло презимена, село Опорница и засеок Мајнић (Аеродром-Крагујевац)

22. април 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Опорница у чијем саставу је и заселак Мајнић, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Село Опорница:

Положај насеља.

Опорница је на левој страни речице Угљешнице, југозападно од Београдског Друма, непун час хода од Крагујевца према северозападу. Сеоске куће су подигнуте испод Песковите Пољане.

Воде.

Село има само једну живу воду, Стари Извор или Стари Бунар, око кога су постали први збегови на крчевини одакле се село ширило током времена. Како овај бунар нема довољно воде за село Опорничани копају ђермове, којих до сада има шест.
Приликом влажних година Угљешница плави сеоска поља у низини, али им не наноси велике штете.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање и шумарице су око села на даљини од три четврти часа хода од крајњих сеоских кућа. Атар Опорнице и њеног засеока Мајнића има у простору 676 хектара. Од тога долази на земљу за обрађивање 443 – њиве 393 и ливаде 50 хектара и на шуме 235 хектара.
У атару Опорнице и Мајнића својих имања имају мештани Десимировца и Петровца па и грађани Крагујевца. Опорничани и Мајничани немају никаквих имања у атарима ван свога села.

Тип села.

Опорница има три махале. То су кућне групе Вујадиновића, Кандића и Вучковића. Оне су међусобно удаљене од 250 до 300 метара.

Име селу.

-Мештани причају да је име селу дошло по неком Јовану „отпоритом“. Овај је имао девет синова и често се сукобљавао са Турцима због њихових зулума. У тим сукобима он им се јако одупирао, давао им отпора па су га назвали Јован „отпорити“, а одатле је постало име Отпорница а током времена Опорница.
Махале се зову по презименима главним родовима у њима.

Постанак села и порекло становништва.

Село је засновало у време Кочине Крајине, односно пре 115 година. Основала су га два рода, Вујадиновићи и Кандићи, који данас у Опорници имају 17 домова, што је скоро половина од укупног броја.
Село је најпре уписано у Уписник 1818. године, затим у Назначениу 1819. године, Пописнику из 1822. године као Опорница маала, односно махала. Вук и Пирх га не помињу. У Гавриловићевом Речнику пише правилно, Опорница.
Село је порасло скоро у подједнакој мери разграњавањем родова и новим досељавањем. За време Првог устанка добило је само један род а после 1815. године овамо је дошло 9 родова.
Опорничани су пореклом из осам области. Из Лепенице су дошла 4 рода, Косова -2, а по један род из Топлице, Груже, Ресаве, Старог Влаха, Бугарске и Старе Србије.
У збегове је у Опорницу дошло четири рода, на купљено имање -4, посинак, на женино имање, слуга, дунђер и на женино имање.
Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-269, Вујадиновићи (Вујадиновићи, Милановићи, Миленковићи и Радивојевићи), Приштина, Св. Петка.
-345, Кандићи (Кандићи, Миљковићи, Вилиповићи и Милојевићи), Приштина, Св. Петка.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-630, Вучковићи (Николићи), Куршумлија, Ђурђиц.

Досељени у периоду од 1822. до 1903. године:

-1171, Радивојевићи, Јавор (ужичко-моравички округ), Никољдан.
-1349, Миловановићи (Славковићи), Ресава, Јовањдан.
-1497, Миљковићи (Живићи), непознато (Церовац), Св. Петка.
-1603, Недељковићи, Пећ, Стевањдан.
-1714, Јоцићи, непознато (Јовановац), Јовањдан.
-1776, Јовановићи, Трн. Клисура (Бугарска), Св. Петка.
-1885, Живковићи, непознато (Лужнице), Ђурђиц.
-2131, Славковићи, непознато (Лужнице), Св. Глигорије.

Остали подаци о селу.

-У селу је 1903. године било 12 родова у 36 кућа са 332 становника – у овај број урачунати су и становници Мајнића. Године 1910. број кућа у селу и Мајнићу износио је 57 а број становника 410. На да н 31. јануара 1921. године у овим насељима живело је 361 становник.
Село нема свога гробља, копају се у гробљу села Десимировац.
Заветина је Св. Трифун а литија се носи на Други дан Духова.

Заселак Мајнић:

Положај засеока.

Мајнић је заселак Опорнице, од које је удаљен двадесетак минута хода. Он је под Великим Брдом на десној страни речице Угљешнице. Мештани га не зову засеоком него селом. Од Крагујевца је удаљен око 4800 метара.

Воде.

Заселак има два бунара, од којих се један зове Мајнићки Бунар а други Ајдучица или Ајдучка Чесма. Цигани, који су до скора овде имали махалу, звали су оу чесму Прићуме. Копаних ђермова има пет.
Угљешница приликом високог водостаја плави она поља сеоска, која су у низини, што се дешава једанпут у четири до пет година.

Земље и шуме.

У пописне књиге нису засебно забележена поља и остала имања овога засеока већ заједно са Опорницом.

Тип засеока.

Већи број груписаних кућа имају само Јаковљевићи. То је Јаковљевићка Мала.

Име засеоку.

-Мештани причају да је њихово насеље названо по имену неке старе цркве, за коју кажу да је овде постојала у раније доба, а од које данас нема трага. Ово тумачење се не може ничиме поткрепити.

Постанак засеока и порекло становништва.

Заселак је основан 1809. године, када се Карађорђе враћао из Сјенице. Са његовом војском дошли су овамо Панајотовићи, звани „Арнаути“, који су засновали засеок у збегу и данас имају само три куће. Све остало становништво, 9 родова, досељено је у периоду од 1823. до 1903. године.
Занимљиво је, да се ово насеље, и поред тога што је једно најмањих и најмлађих, помиње у свим првим пописима извршеним у Србији, и то у Уписнику 1818. године као Мајнић, у Назначениу 1819. године као Маинићи и у Пописнику 1822. године – тако исто. Унели су га и Вук у Даници 1827. године као Маинић и Пирх у своје Путовање 1829.године као Мајинић – Mainitsch.
Заселак је добио своје станоништво из пет области. Највише родова је дала му је Лепеница – 4, потом Ибар -2, Стара Србија -2, а из Тимока и Власине по једна род.
Само један род је овамо дошао у збег а остали су досељени: на женино имање -4, у ослобођену земљу -2, на купљено имање -2 и као слуга један род.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.

-600, Васиљевићи, Пећ, Ђурђевдан.
-661, Дошљаковићи, Црна Трава, Св. Василије.
-926, Панајотовићи (Анђелићи, Милићи и Урошевићи), Сјеница, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1823. до 1903. године:

-1175, Благојевићи (Васиљевићи и Благојевићи), Рашка, Јовањдан.
-1184, Јаковљевићи (Јаковљевићи, Ђорђевићи и Ранковићи), Рашка, Никољдан.
-1280, Ђерићи, непознато (Чумић), Аранђеловдан.
-1738, Лазаревићи, непознато (Церовац), Никољдан.
-1805, Милошевићи, непознато (Шљивовац), Стевањдан.
-1895, Ристићи, Књажевац, Никољдан.

Остали подаци о засеоку.

Године 1903. у Мајнићу је било 10 родова у 22 кућа а број становника је непознат, јер заселак није посебно пописиван, већ заједно са Опорницом. Ово вреди за све пописе од 1864. године до данас.
Мајнић има два засебна гробља на десној страни Угљешнице. Раније је било заједничко са Опорницом улево од реке, па се доцније издвојило. Ово издвајање је извршено из разлога што се, приликом изливања Угљешнице, покојници нису могли пренети преко реке на гробље по неколико дана.
Заветина је Св. Трифун а литија се носи на Други дан С. Тројица.

Напомена: Захваљујем се господину Александру Антићу на помоћи приликом постављања ових насеља.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Лепеничанин

    Уколико не грешим, из опорничке породице Кандић потичу хармоникаш Владета Кандић Бата-Канда, као и некадашња службеница београдске општине Палилула, ноторна Наташа Кандић.