Порекло презимена, село Корман (Пивара-Крагујевац)

19. април 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Корман, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Поглед на Корман из села Ботуња
Поглед на Корман из села Ботуња
Поглед на Корман из села Ботуња
Поглед на Корман из села Ботуња

Положај насеља.

Корман је на обема странама Јабучке Реке, која утиче у Лепеницу са десне стране наспрам јовановачке железничке станице.

Воде.

Село је богато живом водом. У њему је 12 бунара-извора међу којима су најглавнији: Црквински Бунар у Црквини – Ерски Крај, Студенац у истом крају, Ајдучка Вода на Каменцу, Бубан у Бубну, Стублина и Гојовски Бунар. Најјача је Ајдучка Вода, која се другачије зове Каменца по месту где избија. Потом долази Бубан. За време сушних периода кормански извори немају довољно воде, уз то су удаљени од многих кућа те стога мештани копају ђермове, који такође у време суше скоро да немају воде. Има их укупно 16.
Јабучка Река плави сеоска имања само у Бубну – њеном долинском делу. То бива ретко од када је корито очишћено и управљено у Лепеницу. Црквина и Бубански Поток, на којима су два сеоска краја, Јеленац и Ћосин Поток, који теку кроз кормански атар не штете имања при највећим водама. За село је најопаснија Лепеница, јер најчешће надолази, засипа поља у равни своје долине и уништава све усеве, када је дуго изливена из свог корита.

Земље и шуме.

Орнице и ливаде делимично су у селу између крајева, далимично ван села до три четврти часа ход од крајњих сеоских кућа. Ливаде су најбоље у Реци, Лепеници, Пољу и Црквинској Коси. Шумарице пак највише има на Самару и Бучини.
Кормански атар има у површини 731 хектара и то 736 зиратне земље – њиве 731, лиаде 5 хектара и 40 ха шуме са утринама од чега је 18, 3 у приватном поседу. „Селска“ шума је на Језеру и Чукари, утрина је на Језеру код Анђелкове Куће и Парничко уз Јабучку Реку.

Тип села.

Село има три краја – Ерски, Бубан и Брђане. И једну махалу – Циганску.
Ерски Крај зове се још и Лучински а Брђански – Брдо. Кроз село воде кривудаве улице, те поприма тип друмског насеља. Крајеви су састављени од махала, којима мештани назиају кућне групе појединих родова. У Ерском Крају су махале: Ракетићи, Стојкоићи и Максимовићи. У Бубну су: Павловићи, Гајовићи, Првићи, Јовановићи и Николићи. У Брђанима: Ивковићи, Радовановићи и Милисављевићи.

Име селу.

Име селу није настало је на данашњем месту, донели су га први досељеници Вукојичићи и Николчићи, који су основали село пре 115 година. Оба рода су досељена овамо из села Кормана у срезу моравском – непосредни леви слив Биначке Мораве.

Старине у селу.

Старине у овом селу су Џидовско Гробље о коме народ ништа не зна осим имена. Оно се налази у Бубну код Друма, испод Гајовских кућа. Латинско Гробље је више Ерског Краја на Окуровој Главици поред сеоског пута а црквина је у његовој близини, у Бучини у Малом Потоку, који се због ње назива и Црквински. Они су из римског доба, што је потврђено по римском новцу, који је овде налажен у приличној мери.
У Корману постоји Стари Друм, који се местимично одржао још из турског доба. На турску владавину подсећају и имана поља Турске Њиве и Турске Ливаде.

Постанак села и порекло становништва.

Од првих двају оснивачки породица, већ поменутих, Вукојичићи су изумрли. Мештани рачунају за осниваче, поред заосталих Николчића још ових 6 родова, који су дошли једни за другима у кратком временском периоду у Корман. Ракетиће, Стојковиће, Првиће, Гајовиће, Милисављевиће и Ивковиће. Они у селу имају 69 домова или скоро половину од укупног броја.
Међу сеоским крајевима по стариини прво место заузима Бубан, а ускоро за њим – у доба Кочине Крајине – основани су Брђани и Ерски Крај. Циганска Мала је постала пре 35 година, када је наређено да Цигани морају прекинути чергарски начин живота и настанити се на једном месту. Тада им је за насеље уступљено земљиште на коме је њихова махала.
Корман је правилно уписан у Уписник 1818. године, у Назначение 1819. године и у Пописник 1822. године. Тако исто код Вука у Даници 1827. године и Пирховом Путовању 1829. године (Korman). У Гавриловићевом Речнику 1846. године стоји, по тадашњем правопису, Корманђ.
Село је расло рађањем и новим досељавањем. За време Првог устанка добило је 6 родова а после 1815. године 10 одова.
Корманци су пореклом из 12 области. Највећи број родова -7 досељен је из Лепенице, Старе Србије -3, Ђетиње -3, Бугарске -2 а непосредни десни и леви слив Биничке Мораве, Жупе, Старог Влаха, Нишаве, Осанице, Ветернице и Јасенице – по један род.
У Збегове је добегло овамо 13 родова, као уљези -6 и као досељеници 4 рода.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-283, Гајовићи (Гајићи, Ђуричићи, Јанковићи и Срећковићи), Сјеница, Мратиндан.
-399, Милисављевићи (Миленковићи, Милосављевићи, Пешићи, Радојевићи и Симићи), Нови Пазар, Аранђеловдан.
-433, Николчићи (Живановићи, Живковићи, Милановићи, Милошевићи и Миљковићи), Корман (леви слив Биначке Мораве), Јовањдан.
-464, Првићи (Милановићи и Тодоровићи), Трн (Бугарска), Никољдан.
-474, Ракетићи (Милијићи, Јовановићи, Вујичићи, Јанковићи, Вучетићи и Милановићи), Горичани (рудничко-трнавски округ), Лучиндан.
-515, Стојковићи (Недељковићи, Јовановићи и Рајковићи), Стубал (Жупа), Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-629, Вуловићи (Јанићијевићи), Ужице, Пантелијевдан.
-738, Јовановићи (Алексићи и Јовановићи), Пирот, Аранђеловдан.
-795, Максимовићи (Маслошевићи, Стевановићи, Илићи, Пантићи Радовановићи), Ужице, Пантелијевдан.
-923, Павловићи (Милићевићи, Радомировићи и Филиповићи), Бреково (Горња Моравица), Пантелијевдан.
-976, Радовановићи (Илићи, Лазаревићи, Мијаиловићи и Радовановићи), Ужице, Никољдан.
-1069, Тодоровићи, Видин (Бугарска), Мратиндан.

Досељени у периоду од 1831. до 1903. године:

-1289, Урошевићи, Комарице (Осаница), Аранђеловдан.
-1302, Радосављевићи (Миловановићи и Радосављевићи), Лесковац, Аранђеловдан.
-1542, Костићи, непознато (Вињиште), Митровдан.
-1591, Мијаиловићи, непознато (Цветојевац), Јовањдан.
-1612, Урошевићи, непознато (Маршић), Аранђеловдан.
-1633, Здравковићи (Милојевићи), непознато (Маршић), Никољдан.
-1753, Гавриловићи, Кусадак (Јасеница), Митровдан и Лучиндан.
-2244, Недељковићи (Роми) непознато порекло, досељени 1868. године, Никољдан.
-2246, Петровићи (Роми), непознато порекло, досељени 1868. године, Никољдан.

Остали подаци о селу.

-У Корману су 1903. године живела 23 рода у 121 кући са 650 становника. Ти су се бројеви 1910. године повећали на 153 дома и 850 становника да би 1921. године број становника опао на 797.
Сеоско гробље је на Брду у Брђанском Крају. Ту се укопавају сва три краја и Циганска Мала.
Заветина су Св. Врачи летњи. Циганска Мала преславља Ђурђевдан. Литија се носи на Бели (тројички) Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.