Порекло презимена, село Драгобраћа (Станово-Крагујевац)

8. април 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Драгобраћа, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Dragobraća,-pruga

Положај села.

Драгобраћа се простире са обеју страна Лепенице и државног друма, који води из Чачка у Крагујевац. На левој страни реке и друма је сеоски крај Пирево под Пиревим Брдом: а десно од реке су крајеви: Брђани, Варјаче и Слана Бара – под брдом Бањишором, која је најближа Лепеница.
Брђани и Варјаче су наспрамни. Између њих је сеоско гробље и поток Чесма. Од Слане Баре деле их гробље и сеоска поља а између Слане Баре и Пирева су Лепеница и Чачански Друм.

Воде.

У Драгобраћи су само два јача извора: Чесма у Брђанима и Даутовац у Варјачама. Слана Бара и Пирево немају живе воде. Копаних ђермова је 10 у селу.
Лепеница плави сва имања у долинској равни само онда, када су велике воде. Поток Амбарина, који тече ивицом сеоског атара, на граници према Вињишту, и Чесма, никада не излазе из својих корита.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је између појединих сеоских крајева и ван села на удаљености и до 50 минута хода од крајњих сеоских кућа. Ливаде су поглавито на Кременцу, у Закути, Лугу и Даутовцу а шуме – изузев „селске“ – само по Кременцу. „Селска“ је на месту званом Бабушица и захвата 110 хектара.
Цео атар овога села, заједно са „селском“ шумом велики је 675 хектара од чега је под зиратном земљом 450 – њиве 351, ливаде – 96 и шумом 125 хектара.
У атару овог села имају поља мештани Голочела, Ђурисела и Дреновца. Драгобраћани имају својих имања у атарима истих села.

Тип села.

У сеоским крајевима, осим Пирева, јачи родови имају груписане куће. У Брђанима су такве кућне групе; Вуловићи и Маринковићи; у Варјачама – Варјачићи и у Сланој Бари – Шарчевићи.

Име селу.

Мештани причају да је њихово село добило име по двојици браће, која су овде живела и међусобно се јако пазила. По тој драгој браћи, околни мештани су назвали ово село Драга Браћа, па је отуда временом добило данашњи назив. Постоји теорија да ова легенда нема утемељење, те да је име села изведено из имена неког сеоског оснивача, који се звао Драгобрат.
Брђани се зову по положају на брду и на већој висини од осталих сеоских крајева. Варјаче су добиле име рода који их је основаоо и који у њима имају навише кућа. Слана Бара се зове по Слатини, сланој барици. Пирево је добило име по месту на коме је основано и где су су раније Турци пировали.

Старине у селу.

У селу постоји само једна – можда средњовековна српска – старина, која се само по имену одржала. То је Гробљиште или Старо Грбоље.

Постанак села и порекло становништва.

Драгобраћа је основана око 1804. године, када су постали крајеви Варјача, па Брђани. После 1815. године заснована је Слана Бара и на крају Пирево. Ова последња два краја постала су од трла. Варјачићи су оснивачи села. Од тог рода Драгобраћа има данас 15 домова, више од 1/3 укупног броја кућа.
Село је унето у Ридлеву карту 1810. године као Dragobracsa, у Лапиеву 1822. године као Dragobracha, у Фридову 1829. године као Dragobracsa и у Бугарскову 1845. године као Драгобраћа.
У Уписнику 1818. године записано је правилно, у Назначениу 1819. године и у Пописнику 1829. године као Драгобраће. Даље, помиње га Вук 1827. године, Пирх 1829. године и Гавриловић 1846. године. У Пирховом оригиналу стоји Dragobratja.
Драгобраћа је расла поглавито новим досељавањима. За време Првог устанка добила је 11 родова а после 1815. године још 11 родова.
Сеоско становништво досељено је из шест области. Готово половина родова – 11 је пореклом из Старе Србије, Лепеница је дала селу 7 родова, Бугарска – 2, Стари Влах – 1, Гружа – 1 и Ресава – 1 род.
Драгобраћани су досељени у збегове – 12 родова, као уљези – 3, као ковачи – 2, надничари – 2, као доводац – 1, усвојеник – 1, на купљено имање – 1 и као слуга – један род.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-597, Варјачићи (Варјачићи, Пантовићи,Миловановићи и Стевановићи), Варјаче, заселак села Прилике код Ивањице (Стари Влах), Ђурђевдан.
-611, Видаковићи (Милутиновићи и Обрадовићи), Сјеница, Аранђеловдан.
-628, Вуловићи (Петровићи, Вуловићи, опште презиме Бошковићи), Сјеница, Томиндан.
-718, Илићи (Илићи, Николићи и Пауновићи), Сјеница, Томиндан.
-737, Јовановићи, Сјеница, Никољдан.
-802, Маринковићи, Сјеница, Ђурђевдан.
-827, Милавићи (Петровићи), Сјеница, Никољдан.
-920, Павловићи, Сјеница, Ђурђевдан.
-941, Петровићи, Сјеница, Михољдан.
-948, Петронијевићи, Сјеница, Јовањдан.
-968, Раденковићи, Сјеница, Никољдан.
-1102, Шарчевићи (Општа презимена још и Белимани, Проковићи. Посебно се зову: Проковићи, Нешовићи, Петровићи и Радуловићи), Сјеница, Томиндан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1434, Димитријевићи, непознато (Вињиште), Митровдан.
-1522, Милојевићи (Павловићи и Милојевићи), Вучковица (Гружа), Никољдан.
-1541, Здравковићи, непознато (Корићани), Лучиндан.
-1585, Ђурђевићи, непознати (Ђурисело), Томиндан.
-1722, Стојановићи, Трн (Бугарска), Аранђеловдан.
-1728, Ђоковићи (Ђоковићи и Маринковићи), непознато (Грбице), Никољдан.
-1757, Јовановићи, непознато (Петровац), Никољдан.
-2147, Стојадиновићи, Ресава, Мратиндан.
-2159, Манојловићи, Трн-Клисура (Бугарска). Никољдан.
-2242, Павловићи (Роми), непознато, досељени 1864. године, Ђурђевдан.
-2248, Дмитровићи (Роми), непознато, досељени 1869. године, Св. Петка.

Остали подаци о селу.

-Драгобраћа је 1903. године имала 23 рода у 73 куће са 440 становника да би 1910. године број домова износио 77 а број становника 509. На дан 31, јануара 1921. године село је имало 436 становника.
Сеоско гробље је на десној страни реке између три сеоска краја на тој страни. Оно је заједничко за цело село.
Заветина је Средопосница а литија се носи на Бели Петак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.