Порекло презимена Вуксановић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ВУКСАНОВИЋИ

(у Крњој Јели)

Они су огранак познатог доњоморачког братства Ракочевића које је племену дало велики број познатих људи и јунака. Њихов родоначелник је Вуксан Лучин, који је живио у Раичевинама у другој половини 18. вијека.

Јован Вуксанов Ракочевић се почетком 19. вијека са својим синовима доселио у Крњу Јелу, гдје и данас живе његови потомци Вуксановићи. Јован Вуксанов је био међу најистакнутијим морачким јунацима. Заједно са Мином Радовићем срео се са Карађорђем на Суводолу 1809. године. Карађорђе је питао Мину који му је најбољи јунак у дружини, а Мина је без икаквог двоумљења показао на Јована Вуксанова. Карађорђе му тада дарова барјак, који су Вуксановићи с поносом и јуначки носили у многим бојевима све до завршетка Првoг свјетског рата. Јован се у свим бојевима у којима је учествовао истицао јунаштвом. Погинуо је 1840. године у бици на Мљетичку.

Јованов син Машо у потпуности је наслиједио свог оца чијим је стопама јуначки и с поносом ишао. Био је стотинаш а, за показано јунаштво одликован је Орденом Свете Ане и Обилића медаљом; опјеван је у морачком колу. Мијаило Перков био је стотинаш и официр. Одликован је Обилића медаљом; Лука Јованов је био барјактар, а његов син Симеун га је наслиједио у барјактарству. Симеун је јуначки погинуо у боју на Станојевићима, а барјак је послије његове погибије уграбио Милинко Минин из Доње Мораче. Послије Милинка тај барјак су носили Милинков син Јанко и унук Раде.

Новица Машов је био барјактар колашинске бригаде у Мојковачкој бици и другим бојевима. Трипко Ђоков био је официр и командир чете, а касније, у Првом свјетском рату, командант батаљона. Перко Јованов је био перјаник књажеве гарде. Погинуо је код Колашина; осим њега био је познат и Новак Машов. У Првом свјетском рату 1914. године погинуо је Миро Радулов у Пљевљима.

За вријеме аустроугарске окупације 1916-1918. године један број Вуксановића из Крње Јеле се налазио у заробљеништву, и то у логору Неђмеђер: Јаков Новаков, Трипко Ђоков, Мирко Марков, Јово Радулов, Крсто Милошев и Мато Милосављев, а за вријеме .НОР-а 1941-1945. године у логору у Грчкој био је у ропству Сава Новаков.

Љубо Мирков, предратни члан Партије, при формирању партијске ћелије у Крњој Јели био је замјеник секретара до погибије 1943. године; био је један од истакнутијцх активиста НОП-а. И његов брат Здравко је припадник НОП-а од 1941. године до своје погибије 1942. године.

Радосав Николин је борац НОР-а од првих устаничких дана. Погинуо је 1944. године, а жртве фашистичког терора су били и Мираш Радулов и Миле Трипков.

У чувеној Пљеваљској бици 1. 12. 1941. године, поред браће Љуба и Здравке, учествовали су још Бранко Николин и Милорад Милов.

Од овог братства било је оних који су одлазили из Крње Јеле. На рад у Америку су отишли Вукашин Божов, Вуксан Милијин, Милован Милосављев и Алекса Трипков који су и умрли у туђини, а Јово Радулов, Милија, Раде и Миливоје Маркови и Новак Машов су се вратили у свој завичај.

Послије балканских ратова Новица Машов се преселио у Затарје, а послије Првог свјетског рата у околину Колашина су иселили Божо и Драгиша Мијаилови и Мато Милосављев. У исто вријеме у Метохију су одселили Мирко и Милија Маркови. Марко се вратио 1940. године, Милутин Радулов 1941. године, Никола Новаков, Стана Миливојева, Рада Марков и Крсто Милошев вратили су се 1941. године. У Србију је одселио Милосав Марков.

Послије Другог свјетског рата у Никшић су одселили Милић Јовов и Слободан Милутинов, а у Бјелопавлиће Вуксан Милутинов.

Између два свјетска рата високо образовање стекао је Јаков Новаков, завршивши права, и учитељ Војин Божов, који је учитељевао у Далмацији и кога су усташе заклале 1941. године.

Ово братство дало је доста врсних интелектуалаца свих врста занимања, али од млађих треба истаћи Мира Милутинова, професора, афирмисаног књижевника и директора библиотеке Матице српске у Новом Саду.

Славе Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

_____________________

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам