Порекло презимена, село Дивостин (Станово-Крагујевац)

6. април 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Дивостин, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Манастир у Дивостину посвећен Благовестима
Манастир у Дивостину посвећен Благовестима

 

Положај села.

Дивостин је на обема странама Милановачког Друма, северозападно од Крагујевца, од кога је удаљен час и четрт пешачког хода.

Воде.

Дивостин спада у она лепеничка села која су најбогатија изворима. Има их девет, од којих су три – Первановац, Чесма и Шуковачки Извор у Горњем и шест у Доњем Крају од којих се нарочито истичу Кобиљача и Светиња или Дивостинска Чесма. Светиња је код цркве, лепо озидана од камена, тече на једну лулу и спада и најјаче и најбоље у целом подручју Лепенице. Стрељачко удружење је подигло ову дивну чесму са попрсјем краља Милана. Народ у околини врује у лековитост ове воде од разних болести. Из ових разлога у нарочите дане овде долази силан свет из ближе и даље околине, да пије и да се умије водом са овог „светог“ извора. И поред обиља у живој води, сељани копају бунаре, да би имали воду у својој близини. До сада их има три и сви су у Доњем Крају.
Дивостинска Река не наноси селу честе штете, јер плави на сваких десетак година када потапа најнижа поља сеоска. Опаснији је поток Первановац, који се чешће разлива и потопи сва поља идући Крагујевцу.

Земље и шуме.

Зиратна земља је између сеоских крајева и ван села на даљини до 5 километара. У Шумарицама је „селска“ шума величине од 35 хектара. Настала је на тај начин, што је овде била ледина коју је цело село заједнички пошумило.
Сеоски атар је величине 601 хектар рачунајући ту и поменуту „селску“ шуму у Шумарицама. Од тога долази на зиратну земљу 405 – њиве 360 и 45 – ливаде, док шуме захватају 196 хектара.
У атару Дивостина имају своја имања мештани из Драче, Поскурица и Крагујевца. Мештани Дивостина имају своја имња у атарима села Драча и Поскурице.

Тип села.

Дивостин има два краја; Горњи и Доњи. Горњи Крај је скоро четврт часа хода од друма, под Радотићком, Шуковском и Бојовском Главицом и са обе страна потока Первановца. Доњи Крај је на обема странама Дивостинске Реке, почев од њеног извора па на ниже. Кад се иде из Крагујевца ка манастиру Драчи, Горњи Крај је десно а Доњи лево од друма.
Оба дивостинска краја имају по три махале или кућне групе. У Горњем Крају су махале: Радотићи, Шуковићи-Шуковски и Максимовићи. У Доњем Крају су махале: Тодоровићи, Нектаријевићи и Вујадиновићи.
Ове махале су међусобно удаљене 350 до 500 метара. Кроз оба краја воде кривудаве улице.

Име селу.

Село је названо по истоименом манастиру, на чијем је земљишту подигнут. Горњи и Доњи Крај су добили мена према положају на коси, која дели воду Первановца и Дивостинске Реке.

Старине у селу.

У старине које представљају трагове ранијих насеља спадају Црквина, Старо Гробље и Старо Село. Црквина је на месту где су до скора биле рушевине и темељи манастира Дивостина. Одмах до ње је Старо Гробље – хришћанско – а испод цркве је, десно од друма идући Крагујевцу, Старо Село, у коме је некад био јак извор Стублина.
За манастир Дивостин веле, да га је саградила некаква лепота девојка за владе деспота Стевана Високог. Због његове дивоте дали су му име које и он и село данас имају – Дивостин. Када га је саградила, она се попела на Бојовску Главицу па је, дивећи се његовој лепоти, узвикнула:
-Дивостине, диван ли си! Гром те ударио!
И тог тренутка навуче се густ облак одонуд са брда, муње и грмљавина почеше небо парати и проламати, гром удари и – погоди Дивостин. Од величанственог храма остадоше само гомиле рушевина, од којих је доцније подигнута данашња сеоска црква.

Постанак села и порекло становништва.

Дивостин је основан 1809. године, када се Карађорђе враћао из Сјенице и Новог Пазара и Шумадију. Он је постао од прњавора манастира Дивостин. Оба краја настала су истовремено. Горњи су основали Радетићи и Шуковићи а Доњи Вујадиновићи, Нектаријевићи и Тодоровићи. Од тих 5 оснавичких родова село данас има 49 домова, што је скоро 5/7 од укупног броја његових кућа.
-Село је око средине 18. века унесено у карту Хоаманових последника као Duverstein. После тога налази се тек на Руској карти 1831. године као Дивостине па на Миленковићевој карти из 1850. године као Дивостинљ и на крају, на Кипертовој карти као Diwostin.
У Уписник 1818. године уведено је као Дивостињ а у Назначение 1819. године, Пописник 1822. године, код Вука 1827. године и код Пирха 1829. године уписан је као Дивостин (Diwosstin). У Гавриловићевом Речнику из 1846. године записано је, према тадашњем правопису, као Дивостинђ.
Дивостин је растао рађањем и досељавањем. После 1815. године овамо је досељено 12 родова од којих данас у селу има 22 куће.
Село је насељено из 6 области, Стара Србија му је дала 8 родова, Лепеница – 4, Нишава – 2, Гружа,Македноја и Ибар по један род.
У збегове је дошло 5 родова, на купљено имање – 7, као слуге – 2, а по један род порекло досељеника су: абаџија, дунђер и баштован.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1737. до. 1787. године:

-88, Батаљевићи, Сјеница, Лучиндан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-618, Вујадиновићи, Сјеница, Св. Ћирило и Методије.
-895, Нектаријевићи, Вапа код Сјенице, Јелисијевдан.
-991, Радотићи (Стевановићи), Крива Река код Прибоја, Никољдан.
-1066, Тодоровићи, Нова Варош, Ђурђевдан.
-1105, Шуковићи, Сјеница, Лучиндан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1200, Бојовићи, Сјеница, Стевањдан.
-1306, Јаковљевићи (ГајовићиГајићи и Гајичићи), Полумир – засеок Одмење (Ибар), Срђевдан.
-1337, Јанковићи, Пирот, Никољдан.
-1388, Максимовићи, непознато (Доње Јарушице), Никољдан.
-1439, Миленковићи, Дубрава (Гружа), Никољдан.
-1476, Јевтовићи, непознато (Рамаћа), Св. Врачи.
-1503, Проковићи, Сјеница, Ђурђевдан.
-1534, Николићи, Тимок, Јовањдан.
-1587, Златковићи, Велес (Македонија), Никољдан.
-1870, Илићи, непознато (Церовац), Аранђеловдан.
-2126, Петровићи, непознато (Драгобраћа), Томиндан.

Остали подаци о селу.

Дивостин је 1903. године имао 17 родова у 71 кући са 411 становника. На дан 31. децембра 1910. године овде је било 77 домова са 508 становника, а 31. јануара 1921. године број становнике је износио 454.
Сеоско гробље је на десној страни друма, идући Драчи. Оно је према цркви близу потока Череновца. До пре 56 година било је у црквеној порти, одакле је овамо премештено. У порти имају две трпетаре.
Заветина су Младенци а литија се носи на Други дан Духова.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.